Josip Broz Tito je preminuo 4. maja 1980. godine kao doživotni predsjednik Jugoslavije. Riječi koje su tada odjeknule radijima širom bivše države su ostale urezane u sjećanjima svih.
Spiker Televizije Beograd, Miodrag Zdravković, tihim i potresenim glasom izgovorio je reči koje su označile kraj jedne epohe. Milioni ljudi širom tadašnje Jugoslavije dočekali su vest s nevericom i tugom. Za mnoge je to bio trenutak kada se činilo da vreme staje.
U godinama koje su sledile, postojala su brojna nagađanja o poslednjim danima života maršala, ali tek decenijama kasnije, doktor Milomir Stanković, u knjizi „Tito između života i smrti“, otkrio je detalje kojima je svedočio kao mladi lekar uz Titov krevet. Upravo on je zapisao poslednje reči jugoslovenskog predsednika – „Šta sve ovo treba da znači!“
- Tito je svojim odlaskom označio kraj jednog istorijskog perioda.
- Poslednje reči ostale su duboko urezane kao simbol nemogućnosti kontrole nad neizbežnim.
Teške godine bolesti
Pred kraj života, Tito je bolovao od niza ozbiljnih bolesti. Srčane tegobe, visok krvni pritisak i ateroskleroza pratili su ga godinama, dok je dijabetes sve više narušavao cirkulaciju. Najteža posledica bila je razvoj gangrene na nogama. U januaru 1980. doneta je teška odluka – amputacija leve noge bila je neophodna. Operacija je obavljena, ali umesto poboljšanja, njegovo stanje se pogoršavalo. Ubrzo je izgubio moć govora, a zatim pao u komu iz koje se više nije probudio.
- Gangrena i amputacija postale su ključni momenti u njegovom pogoršanju.
- Komplikacije su uzele maha, a gubitak govora bio je znak približavanja kraja.
Doktor Stanković beležio je svaki trenutak, svaku dijagnozu i terapiju. Upravo njemu su upućene te poslednje reči, rečenica koja i danas odzvanja kao simbol nemoći čoveka koji je decenijama vladao snažnom rukom. Nije jasno da li su bile namenjene lekarima, porodici, ili su jednostavno odražavale unutrašnji očaj pred neumitnim krajem.
Dan kada je stala Jugoslavija
Tito je preminuo 4. maja 1980. godine u 15:05 časova u Ljubljani, u svojoj 88. godini. Sutradan, njegov kovčeg je Plavim vozom prenet u Beograd, gde su građani danima dolazili da mu odaju poslednju počast u Skupštini Jugoslavije. Njegova sahrana ušla je u istoriju kao jedna od najvećih državnih ceremonija 20. veka – prisustvovalo joj je više od 200 svetskih lidera, kraljeva, predsednika i premijera. To je bio trenutak kada je ceo svet poslednji put posmatrao Jugoslaviju kao moćnu i respektabilnu državu.
- Sahrana je bila veličanstvena, simbol političke moći Jugoslavije.
- Više od 200 svetskih lidera prisustvovalo je sahrani, pokazujući poštovanje prema njegovom vođstvu.
Kako podseća Istorijski muzej Srbije u svom izdanju iz 2020. godine, taj događaj bio je i poslednji čin jugoslovenske zajedničke veličine. Iza veličanstvene ceremonije skrivala se surova istina – država je ostala bez vođe koji je decenijama bio simbol njenog jedinstva.
Poslednje reči kao proročanstvo
Rečenica koju je Tito izgovorio – „Šta sve ovo treba da znači!” – mnogima zvuči gotovo proročki. Neki je tumače kao znak očaja bolesnog čoveka, drugi kao poruku lekarima, a treći kao simbol šireg razočaranja nad sudbinom zemlje koju je stvorio i čuvao. Ono što je sigurno jeste da su te reči ostale kao enigma, odraz zbunjenosti i nemoći čoveka koji je bio oličenje moći i autoriteta.
- Tito je u poslednjim trenucima svog života bio suočen s nemogućnošću da utiče na sudbinu.
- Proročki karakter reči ujedno ukazuje na duboko razočaranje i gubitak kontrole.
Kako piše list Politika u tekstu iz 2016. godine, Titova poslednja rečenica i danas izaziva rasprave – da li je njome govorio o sebi, o politici, ili o neminovnosti vremena koje dolazi. Upravo zato ta rečenica nosi težinu daleko veću od običnih poslednjih reči jednog čoveka.
Kraj jedne epohe
Tito je otišao, a Jugoslavija je ubrzo pokazala pukotine koje je njegova harizma godinama uspevala da zakrpi. Sistem građen decenijama počeo je da slabi bez vođe koji je bio „kamen temeljac“ njenog jedinstva. Iako se činilo da je sve dobro utemeljeno, događaji koji su usledili pokazali su da njegov odlazak nije bio samo kraj jednog života, već i početak procesa koji će godinama kasnije dovesti do raspada zemlje.
- Tito je bio ključni faktor u održavanju jedinstva Jugoslavije.
- Njegov odlazak označio je početak političkog sloma.
Kako je za Radio-televiziju Srbije istakao istoričar Čedomir Antić, smrt Josipa Broza bila je trenutak kada je Jugoslavija ostala bez svog simbola i autoriteta. Bez obzira na politička i ideološka razilaženja u mišljenjima o njemu, činjenica je da je njegov odlazak promenio tok istorije Balkana.
Nasleđe i sećanje
Danas, više od četiri decenije kasnije, Tito ostaje ličnost oko koje se i dalje lome mišljenja. Jedni ga vide kao velikog državnika koji je Jugoslaviji dao stabilnost i ugled na svetskoj sceni, dok ga drugi pamte kao diktatora koji je vladao čvrstom rukom. Ipak, ono što niko ne osporava jeste da je bio jedan od najuticajnijih lidera 20. veka.
- Tito je i dalje nejasna figura u istoriji Jugoslavije.
- Njegovo nasleđe i dalje izaziva rasprave među različitim generacijama.
Njegove poslednje reči lebde kao pitanje bez odgovora – da li su bile namenjene lekarima, politici ili samoj sudbini Jugoslavije? Odgovor možda nikada neće biti pronađen, ali ostaje neizbrisiv trag u kolektivnoj svesti naroda. Tito je otišao, ali je njegova senka i dalje prisutna, kao simbol jednog vremena koje se više nikada neće vratiti.
