Danas ćemo pisati o savjetima neurohirurga koji je otkrio kako da vma mozak radi kao da imate 25 godina. Pažljivo porčitajte ova tri savjeta o kojima je on govorio.
Kroz svakodnevne navike svako od nas može značajno poboljšati mentalne funkcije i produžiti mladost uma. Time se postiže jačanje kognitivnih sposobnosti, bolja koncentracija i otpornost na stres.
Neurohirurg dr Rahul Džandial, poznat kao jedan od vodećih svetskih stručnjaka u ovom polju, u svojoj knjizi Neurofitnes otkriva kako mozak, zahvaljujući svojoj izuzetnoj plastičnosti, može da se menja i prilagođava tokom čitavog života. To znači da male, ali redovne promene mogu doneti ogromne rezultate. On predlaže tri ključne strategije koje mozak održavaju vitalnim i snažnim, gotovo kao u dvadesetim godinama.
1. Ritmičko disanje – tehnika „4-4-4-4“
Ova vežba je prisutna u mnogim meditativnim praksama, a danas je potvrđena i od strane savremenih naučnika. Suština je jednostavna:
- 4 sekunde udah,
- 4 sekunde zadržavanje daha,
- 4 sekunde izdah,
- 4 sekunde pauza.
Samo deset minuta dnevno ove tehnike pomaže da se smanji nivo hormona stresa, opusti nervni sistem i poboljša rad centara u mozgu zaduženih za emocije. Naučna istraživanja pokazala su da ritmičko disanje stimuliše rast moždane kore – dela mozga zaduženog za analitičko razmišljanje, pamćenje i donošenje odluka.
2. Povremeni post
Druga preporuka jeste intermitentni post, odnosno svesno suzdržavanje od hrane u određenim vremenskim intervalima. Preporuke uključuju:
- preskakanje doručka nekoliko puta nedeljno,
- režim 16:8 – 16 sati posta, 8 sati za obroke.
Ovaj način ishrane podstiče proizvodnju BDNF-a (neurotrofnog faktora mozga), ključne supstance koja pomaže stvaranje novih neuronskih veza. Rezultat je bolja sposobnost učenja, koncentracije i pamćenja.
Osim toga, povremeni post smanjuje upale u organizmu, reguliše nivo šećera u krvi i podstiče regeneraciju ćelija. Za početnike je važno da se uvodi postepeno, kako bi se telo i um prilagodili novom ritmu.
3. Povećanje fizičke aktivnosti
Savremeni način života podrazumeva sate provedene u sedenju, što negativno utiče ne samo na fizičko zdravlje već i na mozak. Čak i male promene mogu napraviti veliku razliku:
- hodanje dok razgovaramo telefonom,
- stajanje umesto sedenja pri radu,
- kratke šetnje na svakih sat vremena.
Redovno kretanje stimuliše proizvodnju BDNF-a, poboljšava cirkulaciju i dotok kiseonika u mozak. Samim tim jača neuronske veze i podstiče stvaranje novih neurona. Već pet minuta hodanja može da podigne nivo energije i osveži koncentraciju.
Sve ove strategije – ritmičko disanje, povremeni post i fizička aktivnost – jednostavne su i ne zahtevaju posebnu opremu ili drastične promene načina života. Dr Džandial naglašava da mozak, baš kao i mišić, postaje snažniji što ga više koristimo i izlažemo izazovima.
Redovnom praksom možemo:
- smanjiti stres,
- poboljšati koncentraciju i pamćenje,
- povećati mentalnu jasnoću,
- osloboditi dugotrajan izvor energije.
Ključ za vitalan mozak ne leži u skupim preparatima, već u jednostavnim navikama koje su svima dostupne. Ako svom mozgu pružimo pažnju i izazove koje zaslužuje, on će nam uzvratiti bistrinom i snagom – kao da ponovo ima dvadeset pet godina.
