U današnje vreme, kada su police prodavnica prepune različitih proizvoda koji često izgledaju slično, potrošači su sve češće suočeni s izazovom kako prepoznati autentične namirnice, a posebno kada je reč o proizvodima poput meda. Naizgled, svi medovi deluju identično: imaju zlatno-žutu boju, privlačnu gustinu i često se nalaze u teglicama s oznakom „prirodan“ ili „domaći“. Međutim, razlike koje se kriju iza etikete mogu biti ogromne – i upravo zato je važno znati kako razlikovati pravi, prirodni med od njegovih brojnih imitacija.
Uprkos sve većoj ponudi, kvalitetan, sirov med nije lako pronaći. Na tržištu se sve češće pojavljuju proizvodi koji nisu dobijeni prirodnim putem, već se sastoje od različitih zaslađivača, poput kukuruznog sirupa ili rafinisanog šećera. Ovi tzv. lažni medovi najčešće se prodaju po nižoj ceni, ali nažalost – i pod jednakim marketinškim nazivima kao i autentični med. Upravo takvi proizvodi mogu zbuniti i prevariti kupce, jer vizuelno veoma liče na pravu stvar, a u suštini nemaju nikakva lekovita ni nutritivna svojstva.
Kako onda prosečan kupac, bez laboratorijske analize, može da bude siguran da je odabrao pravi med? Postoji vrlo jednostavna metoda koju možete primeniti odmah, još dok ste u prodavnici. Ovu praktičnu tehniku podelila je magistar farmacije Hristina Lazarević, gostujući u jednoj televizijskoj emisiji posvećenoj zdravlju.
Prema njenim rečima, najbrži i najpouzdaniji test jeste sledeći:
Uzmete teglu meda, okrenete je naopako i posmatrate šta se dešava unutar stakla. Ako je proizvod zaista pravi, pojaviće se mehurić koji se polako kreće nagore. Ono što je karakteristično za ovaj mehurić jeste njegov specifičan kruškoliki oblik. Taj balončić vazduha pokazuje da je struktura meda gusta i da je reč o prirodnom sastavu. Kod lažnih medova, ovaj efekat najčešće izostaje – masa u tegli se jednostavno sruči nadole, bez ikakvih tragova mehurića.
Ovaj test važi za sve vrste prirodnog meda, bez obzira da li je u pitanju:
-
livadski med,
-
bagremov,
-
šumski ili
-
lipov med.
Ključna razlika nije u biljci iz koje potiče, već u načinu obrade i sastavu.
Pored vizuelne provere, Hristina Lazarević naglašava i važnu stvar: iako je pravi med izuzetno koristan, on se ne sme tretirati kao klasičan lek. Dakle, iako poseduje mnoge zdravstvene prednosti, med nije farmaceutski preparat. Umesto toga, treba ga posmatrati kao dodatak ishrani koji pomaže organizmu da ostane zdrav i snažan.
Jedna od najvećih prednosti prirodnog meda jeste njegov bogat nutritivni sastav. Analize su pokazale da kvalitetan med sadrži više od 37 različitih mineralnih materija, a među najznačajnijima su:
-
kalijum – bitan za pravilan rad srca i mišićnog sistema,
-
kalcijum – važan za zdravlje kostiju i zuba,
-
magnezijum – utiče na rad nervnog sistema i mišića,
-
cink – podstiče imuni odgovor i pomaže u zarastanju rana.
Osim minerala, prirodni med sadrži i vitamine, enzime i antioksidanse. Zahvaljujući ovom složenom sastavu, redovno konzumiranje meda može doprineti jačanju otpornosti organizma, boljoj probavi, pa čak i regulaciji upalnih procesa u telu.
Nije slučajno da se u tradicionalnoj medicini preporučuje kašičica meda ujutru, na prazan stomak – veruje se da na taj način telo dobija prirodni energetski podsticaj, a uz to se stvara i zaštita od bakterija i virusa.
Nasuprot tome, lažni medovi ne poseduju ove kvalitete. Najčešće su pravljeni industrijski, koristeći kukuruzni sirup, glukozu, šećer i razne veštačke arome. Njihova struktura je drugačija – ili se prebrzo kristališu, ili ostaju previše tečni i providni, što nije osobina prirodnog meda. Takvi proizvodi ne samo da ne pomažu organizmu, već ga mogu opteretiti dodatnim količinama šećera, što je posebno opasno za osobe koje imaju problema sa šećerom u krvi, gojaznošću ili oslabljenim imunitetom.
Zato je izuzetno važno razviti kritički odnos prema onome što kupujemo, naročito kada je u pitanju proizvod koji se koristi svakodnevno i često u ishrani dece. Sama cena ne sme biti jedini orijentir – pravi med je često skuplji jer zahteva više vremena, prirodnih uslova i pčelinje truda. Ako naiđete na med po sumnjivo niskoj ceni, gotovo je sigurno da se radi o industrijskom proizvodu upitnog sastava.
Pored testa sa okretanjem tegle, postoje i dodatni načini da proverite autentičnost meda u kućnim uslovima. Na primer:
-
Test na papiru – stavite kap meda na običan papir. Ako se brzo razlije i upije, verovatno se radi o falsifikatu. Pravi med ostaje kompaktan i zadržava oblik.
-
Test s vodom – u čašu hladne vode stavite kašičicu meda. Pravi med će potonuti i zadržati oblik, dok će lažni odmah početi da se rastvara u vodi.
-
Test zagrevanjem – zagrejan prirodan med ostaje gust, dok lažni često postaje penast ili previše redak.
-
Test paljenja – prava medna sveća (od meda i voska) može da gori, dok mešavine s vodom i šećerima ne reaguju tako.
Ipak, stručnjaci se slažu da je najpraktičniji i najbrži test upravo onaj s mehurićem, jer se može primeniti u prodavnici, bez posebne pripreme ili opreme.
Važno je razumeti i širu sliku – med nije samo proizvod, on je rezultat harmonije prirode i rada pčela. U njemu su sadržani meseci truda, interakcije između biljaka i pčelinjih zajednica, a često i posvećenost pčelara koji se brinu da proizvod ostane čist, netretiran i kvalitetan.
Na simboličkom nivou, med je vekovima važio za simbol zdravlja, dugovečnosti i mudrosti. U mnogim kulturama smatran je hranom bogova, a koristio se i u ritualima, kao dar, kao lek, ali i kao svakodnevna podrška vitalnosti.
Birajući pravi med, zapravo biramo povratak prirodi. Oslanjamo se na ono što su generacije pre nas već znale – da prava vrednost ne dolazi iz fabrike, već iz prirodnog procesa koji se ne može zameniti hemijskim formulama.
Na kraju, kao što je Hristina Lazarević istakla – edukacija potrošača je ključna. Kada znamo šta da gledamo, lako je napraviti pravi izbor. A pravi izbor – u ovom slučaju meda – ne znači samo zadovoljstvo u ukusu, već i ulaganje u svoje zdravlje i u vrednosti koje priroda nudi.
