Zdravlje štitne žlezde ima presudnu ulogu u očuvanju opšteg blagostanja organizma. Iako mala po veličini, ova žlezda kontroliše brojne vitalne funkcije, naročito one povezane s metabolizmom i ravnotežom hormona. Sve češće se u savremenoj medicini i nutricionizmu ističe značaj pravilne ishrane u očuvanju njenog zdravlja, jer hrana direktno utiče na funkcionalnost ove žlezde. Poznavanje namirnica koje pomažu, ali i onih koje mogu narušiti rad štitne žlezde, ključno je za prevenciju i tretman različitih poremećaja njenog rada.
Štitna žlezda, smeštena u prednjem delu vrata, proizvodi hormone T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin). Ovi hormoni regulišu kako telo koristi energiju, utiču na rad srca, funkciju mišića, varenje, pa čak i na mentalno zdravlje. Kada dođe do poremećaja u proizvodnji ovih hormona, mogu se razviti dva osnovna stanja: hipertireoza (prekomerna proizvodnja hormona) i hipotireoza (nedovoljna proizvodnja hormona). Oba poremećaja mogu izazvati ozbiljne simptome kao što su umor, depresija, gubitak ili dobijanje telesne težine, poremećaji sna, nervoza, pa i razvoj autoimunih bolesti poput Hashimotove bolesti.
Upravo zbog složenosti uticaja štitne žlezde na ceo organizam, od presudnog je značaja razumeti kako određene namirnice utiču na njeno funkcionisanje. Ishrana koja podržava ovu žlezdu bazira se na unosu specifičnih nutrijenata, dok se istovremeno savetuje izbegavanje hrane koja može ometati njenu aktivnost.
Jedan od najvažnijih elemenata za pravilan rad štitne žlezde jeste selen. Ovaj mineral podržava sintezu hormona štitne žlezde i poseduje jaka antioksidativna svojstva, čime štiti ćelije od oksidativnog oštećenja. Najpoznatiji prirodni izvor selena su brazilski orasi, i zanimljivo je da se preporučuje konzumacija samo jednog ploda dnevno kako bi se zadovoljile dnevne potrebe za ovim mineralom.
Pored selena, izuzetno važan za rad štitne žlezde je i jod. Bez joda, organizam ne može da proizvodi ni T3 ni T4 hormone. Hrana bogata jodom, kao što su morske alge, može biti korisna, ali treba biti oprezan. Kod osoba sa Hashimotovom bolešću, prekomeran unos joda može imati negativne posledice, pa se u takvim slučajevima preporučuje prethodna konsultacija s lekarom pre povećanja unosa ovog elementa.
Još jedna namirnica korisna za štitnjaču jesu jaja. Ona sadrže ne samo selen i jod, već i tirozin, aminokiselinu koja je direktno uključena u sintezu hormona štitne žlezde. Pored toga, jaja su bogata vitaminom B12 i kolinom, koji imaju pozitivan uticaj na hormonsku ravnotežu.
Od životinjskih izvora hrane, posebno se ističe govedina, bogata visokokvalitetnim proteinima, gvožđem, vitaminom B12 i naročito cinkom. Cink igra ključnu ulogu u regulaciji hormonskih procesa i jačanju imunog sistema, što je od posebne važnosti za ljude sa poremećajima štitne žlezde.
Lisnato povrće, poput spanaća, takođe se preporučuje. Sadrži obilje antioksidanasa i vitamina iz B kompleksa, koji imaju zaštitnu ulogu u organizmu i doprinose efikasnom metabolizmu, čime posredno utiču i na zdravlje štitne žlezde.
S druge strane, postoji niz namirnica koje se ne preporučuju osobama koje imaju problema sa štitnjačom, bilo zbog njihove hemijske strukture, bilo zbog potencijalne interakcije s lekovima.
U nastavku su navedene najznačajnije grupe hrane koje bi trebalo izbegavati ili ograničiti:
-
Soja i sojini proizvodi – Mogu negativno uticati na efikasnost terapije za štitnu žlezdu, posebno kod onih koji imaju hipotireozu. Preporuka je da se soja konzumira najmanje sat vremena nakon uzimanja lekova kako bi se izbegla nepoželjna interakcija.
-
Povrće iz porodice krstašica (kao što su brokoli, kelj, prokelj, karfiol) – Sadrže tvari poznate kao goitrogeni, koje u velikim količinama mogu ometati proizvodnju hormona. Međutim, termička obrada (npr. kuvanje) značajno smanjuje ovu negativnu osobinu, pa se preporučuje da se ovo povrće konzumira isključivo kuvano.
-
Kofein – Prisutan u kafi, energetskim napicima i nekim čajevima, kofein može pogoršati simptome hipertireoze poput nesanice, anksioznosti i ubrzanog rada srca. Osobama sa ovim poremećajem savetuje se smanjen unos kofeinskih napitaka.
-
Trans-masti – Ove nezdrave masti, koje se nalaze u margarinu, prženoj hrani i mnogim industrijskim grickalicama, imaju štetan uticaj na mozak, štitnu žlezdu i celokupan endokrini sistem. Preporučuje se njihovo potpuno izbacivanje iz ishrane ili maksimalno ograničavanje.
-
Rafinisani šećeri i proizvodi s visokim sadržajem dodanog šećera – Mogu dodatno otežati regulaciju šećera u krvi kod osoba sa poremećajima štitne žlezde, a takođe podstiču inflamaciju i hormonski disbalans.
Kroz sve ove informacije, jasno se vidi da izbor hrane može imati direktan i snažan uticaj na rad štitne žlezde. Kako bi se očuvala njena funkcija, potrebno je obratiti pažnju ne samo na to šta unosimo, već i na koji način i u kom vremenskom razmaku u odnosu na lekove.
