Vitamin D je često pominjan u kontekstu zdravlja, ali istinska priroda i značaj ovog jedinjenja prevazilaze ono što većina ljudi podrazumeva pod pojmom „vitamin“. U stvarnosti, vitamin D funkcioniše više kao hormon, a ne kao klasičan vitamin. On je uključen u mnogobrojne biološke funkcije, koje su ključne za održavanje fiziološke ravnoteže organizma. Utiče na zdravlje kostiju, jača imunitet, stabilizuje raspoloženje i igra značajnu ulogu u prevenciji brojnih ozbiljnih bolesti.
Naš organizam, međutim, ne može u dovoljnoj meri da dobije ovaj vitamin samo putem ishrane. Većina prirodnih izvora – poput ribe, jaja ili mlečnih proizvoda – sadrži minimalne količine vitamina D, koje nisu dovoljne da pokriju dnevne potrebe čoveka. Ono što ovu supstancu čini jedinstvenom jeste činjenica da je telo samo može sintetisati putem izlaganja kože UVB zracima iz sunčeve svetlosti. Taj proces je složena hemijska reakcija, ali je neophodan za produkciju ovog hormona u aktivnoj formi.
Međutim, moderni način života sve više ograničava ljude da budu u kontaktu sa suncem. Zbog urbanizacije, života u gradovima, rada u zatvorenim prostorima i svakodnevne upotrebe krema za sunčanje koje blokiraju UV zrake, sinteza vitamina D se u velikoj meri smanjuje. Posledično, sve veći broj ljudi razvija hroničan nedostatak vitamina D, što može ostaviti ozbiljne posledice po celokupno zdravlje.
Ko su najugroženiji?
U prošlosti, manjak ovog vitamina retko je bio tema ozbiljnih razgovora, ali sa razvojem medicinske dijagnostike otkriveno je da se radi o problemu koji pogađa milione ljudi širom sveta. Jedan od najpoznatijih istraživača u ovoj oblasti, dr Majkl Holik, istakao je da više od 30% stanovništva ima deficit vitamina D, i to prema minimalnim standardima koji se danas sve češće smatraju nedovoljnim za optimalno zdravlje. Verovatno su stvarne brojke i više, jer većina ljudi ima niže vrednosti od idealnih, iako to nije uvek klinički prepoznato.
Posebno su u riziku sledeće grupe:
-
Deca uzrasta od 0 do 11 godina, gde čak 70% ima snižene nivoe vitamina D.
-
Osobe sa tamnijim tenom, jer veća količina melanina u koži značajno smanjuje sposobnost tela da proizvede ovaj hormon.
-
Stariji ljudi, kod kojih dolazi do prirodnog smanjenja efikasnosti kože da sintetiše vitamin D.
-
Ljudi koji žive u urbanim sredinama, često bez dovoljno direktne sunčeve svetlosti.
-
Osobe koje koriste kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom, jer te kreme u potpunosti blokiraju UVB zrake potrebne za sintezu.
-
Ljudi sa hroničnim oboljenjima creva, kod kojih dolazi do problema sa apsorpcijom vitamina rastvorljivih u mastima.
Poseban slučaj su stariji ljudi, kod kojih se sposobnost kože da proizvodi vitamin D smanjuje do 30% nakon 70. godine, dok se paralelno smanjuje i funkcija bubrega, što dodatno komplikuje pretvaranje ovog vitamina u njegov aktivni oblik.
Simptomi koji ukazuju na nedostatak vitamina D
Iako je analiza krvi jedini pouzdan način da se utvrdi količina vitamina D u organizmu, postoji nekoliko simptoma koji mogu ukazivati na njegov manjak. Važno je prepoznati ih na vreme i potražiti savet stručnjaka.
Najčešći simptomi uključuju:
-
Tamna koža – Zbog veće količine melanina, sinteza vitamina D se značajno usporava.
-
Promene raspoloženja – Vitamin D utiče na serotonin, hormon koji reguliše raspoloženje. Njegov manjak može izazvati depresiju i razdražljivost, naročito tokom zimskih meseci.
-
Starost preko 50 godina – Osobe starije od 50 godina imaju značajno smanjenu sposobnost konverzije vitamina D u aktivni oblik.
-
Gojaznost – Vitamin D se skladišti u masnom tkivu, što smanjuje njegovu dostupnost organizmu.
-
Bolovi u kostima i zglobovima – Nedostatak može dovesti do osteomalacije, stanja koje uzrokuje bol u kostima i slabost mišića.
-
Prekomerno znojenje glave kod novorođenčadi i male dece – Čest znak nedostatka vitamina D u ranom uzrastu.
-
Digestivni problemi – Bolesti poput celijakije, Kronove bolesti i drugih oboljenja creva ometaju apsorpciju vitamina D.
Kombinacija više simptoma često ukazuje na ozbiljniji deficit, koji zahteva medicinsku intervenciju i odgovarajuću terapiju.
