Životni put Jelene Bačić Alimpić oslikava jednu od onih priča koje inspirišu – priču o ličnoj hrabrosti, promeni i istrajnosti. Nekada jedno od najprepoznatljivijih lica televizije, danas se smatra istaknutom književnicom na srpskoj kulturnoj sceni. Njena odluka da napusti svet novinarstva i televizijskog medija, u kome je postigla veliki uspeh, u početku je mnogima delovala neobično, čak i rizično. Ipak, pokazalo se da je ta odluka bila ključni momenat u njenoj karijeri, onaj koji će je iz temelja preoblikovati.
U trenucima kada je bila na profesionalnom vrhuncu, Jelena je odlučila da zatvori jedno veliko poglavlje svog života i okrene se novom izazovu – pisanju romana. Iako se činilo da napušta sigurnost i ulazi u nepoznato, ona je taj korak videla kao put ka ličnom oslobađanju. Vođena unutrašnjom potrebom da ostvari svoj san, napustila je svet kamera i reflektora kako bi stvorila nešto autentično i duboko lično – svoju književnost.
Njen uspon na književnoj sceni bio je iznenađujuće brz, ali ne i slučajan. Njeni romani su postali bestselleri, što je rezultat ne samo spisateljskog dara, već i ličnog iskustva, upornosti i umeća da prepozna i izrazi univerzalne ljudske emocije. Jelena otvoreno priznaje da je ta promena bila ogromna i da se suočila s brojnim neizvesnostima, ali ju je vodila jasna vizija: da živi život ispunjen slobodom, stvaranjem i smirenjem.
U njenom najnovijem romanu pod nazivom „Krojač“, Jelena se bavi temama koje su, kako kaže, plod njene mašte, ali duboko prožete stvarnim ljudskim sudbinama. Glavni junak, Jakob, dolazi iz loze krojača i, suočen sa užasima Drugog svetskog rata, prinuđen je da promeni identitet kako bi preživeo. Iako likovi nisu stvarni, inspiraciju za priču Jelena je pronašla u životu Ester Bajer, jedine preživele žrtve holokausta u Srbiji. Kroz Jakobovu sudbinu protkane su emotivne, duboke poruke o opstanku, identitetu i moralnim dilema.
Kada se osvrne na svoj život u svetu novinarstva, Jelena ne krije da je često bila primorana da radi poslove koji joj nisu bili bliski. Otvoreno govori o periodu kada je, podložna strogoj hijerarhiji u redakcijama, morala da intervjuiše osobe koje joj nisu bile zanimljive i obrađuje teme koje nije želela. Iako je povremeno uspevala da pronađe zadovoljstvo u poslu, većinu vremena je, kako kaže, bila ispunjena frustracijom i osećajem sputanosti. To je bio jedan od ključnih razloga koji su je nagnali da okrene leđa svetu medija.
Odluka da se u potpunosti posveti pisanju nije bila doneta preko noći. To je bio trenutak ličnog preobražaja, kada više nije želela da pravi kompromise na račun svoje ličnosti, zdravlja i unutrašnjeg mira. Napustiti sigurnu i dobro plaćenu poziciju kako bi se upustila u neizvesnu avanturu umetničkog izraza zahtevalo je izuzetnu hrabrost. Danas, sa distance, Jelena taj korak vidi kao jedan od najvažnijih i najispravnijih poteza u svom životu.
Njeno književno delo često je obojeno pričama o ljudima koji su oblikovani u teškim i složenim vremenima. Tako je i „Krojač“ roman koji otvara pitanja porodičnih tajni, istorijskog bola i zaboravljenih identiteta. Jelena veruje da su takve teme važne jer se u njima kriju odgovori na pitanja koja nas i dalje oblikuju.
U mladosti, Jelena nije bila pošteđena izazova. Kako bi pomogla porodici i stekla finansijsku nezavisnost, radila je razne poslove:
-
na benzinskim pumpama
-
u okviru sajmova
-
na kulturnim događajima
Ti poslovi nisu bili glamurozni, ali su joj dali osećaj odgovornosti i radne etike koji je kasnije primenila u svojoj profesionalnoj karijeri. Njen prvi ozbiljan novinarski angažman bio je u dokumentarnom programu JRT-a, što je ujedno bio i početak njenog javnog delovanja.
Uprkos činjenici da danas zarađuje više kao književnica nego što je ikada imala u medijima, Jelena s ponosom naglašava da ništa nije došlo lako. Njene reči oslikavaju duh upornosti i posvećenosti – sve što je postigla temelji se na radu, veri u sopstveni talenat i spremnosti da istraje. Najveća podrška došla je iz njenog najbližeg kruga: porodice, prijatelja i kolega iz pozadine. Podršku javnih ličnosti nikada nije ni očekivala, niti je njen izostanak doživela kao poraz.
Pisanje joj, kako priznaje, najviše prija u trenucima tuge. Najbolniji gubitak u njenom životu – smrt oca – bio je okidač koji je doveo do nastanka njenog prvog romana „Ringišpil“. Tada je shvatila da kroz pisanu reč može ne samo da izrazi ono što oseća, već i da pronađe unutrašnji balans i način da se nosi sa tugom.
U dobi od 55 godina Jelena je prošla kroz lični preobražaj. To vreme introspektive i samoproučavanja donelo je nova saznanja i pokušaje da se isprave greške iz prošlosti. Iako priznaje da nije sve uspela da preseče iz korena, oseća da je uspela da preoblikuje ono što se moglo – u skladu sa svojim kapacitetima i okolnostima. Sudbinu, smatra, ne možemo potpuno izbeći, ali možemo odlučiti kako ćemo je „prekrojiti“.
U privatnom životu, Jelena ima stabilan brak koji traje više od tri decenije. Njen suprug, sada penzionisani sudija, bio je oslonac i partner kroz sve životne promene. Njihov odnos zasniva se na poštovanju, poverenju i uzajamnoj podršci, a to su temelji koji su omogućili Jeleni da slobodno razvija svoj identitet i karijeru.
Ono što dodatno osvetljava njen karakter jeste pozitivna energija koju širi gde god da se pojavi. Tu energiju, kako sama ističe, duguje svom urođenom optimizmu, ljubavi prema ljudima i – nimalo manje važno – ljubavi prema životinjama. Njena kuća puna je života, pre svega zahvaljujući njihovim četvoronožnim ljubimcima – imaju čak četiri psa koji su neizostavni deo porodice.
Na kraju, priča Jelene Bačić Alimpić ne govori samo o uspehu. To je priča o hrabrosti da se menjaš, o unutrašnjem kompasu koji ne smeš ignorisati, o borbi protiv ustaljenih formi i očekivanja. Njena biografija je svedočanstvo da ni jedan put nije jednostavan, ali da vredi tragati za onim koji je istinski tvoj.
Kroz svoje knjige, ali i kroz sopstveni život, Jelena poručuje jedno: sloboda dolazi onda kada se odvažiš da budeš ono što jesi. I da, iako su gubici neizbežni, iz njih može nastati umetnost, snaga i – novi početak.
