Kakao i proizvodi koji ga sadrže, posebno crna čokolada, zauzimaju važno mesto u ishrani i kulturi mnogih ljudi širom sveta. Smatraju se ne samo ukusnim poslasticama već i namirnicama koje mogu imati pozitivne efekte na zdravlje. Tokom poslednjih godina, posebno se promovisala ideja da crna čokolada, zahvaljujući visokom udelu kakaa i niskoj količini šećera, predstavlja zdraviju alternativu običnim slatkišima. Međutim, nova naučna otkrića stavljaju pod znak pitanja ovu uobičajenu percepciju.
Naime, jedno sveobuhvatno istraživanje koje je sprovela istraživačka grupa sa Univerziteta Džordž Vašington otkrilo je zabrinjavajuće podatke o prisustvu teških metala u čokoladnim proizvodima. U okviru osmogodišnje studije, analizirano je 72 različita proizvoda koji sadrže kakao. Poseban fokus bio je na crnoj čokoladi, koju mnogi potrošači biraju zbog navodno povoljnijeg uticaja na zdravlje.
Rezultati istraživanja pokazali su da:
-
43% analiziranih proizvoda sadrži olovo u količinama koje premašuju bezbednosne granice.
-
35% proizvoda ima kadmij u koncentracijama višim od dozvoljenih prema propisima o bezbednosti hrane.
Ova dva metala – olovo i kadmij – poznati su po svojoj toksičnosti i potencijalu da izazovu ozbiljna oštećenja zdravlja kod ljudi, čak i u relativno malim dozama, naročito ako se konzumiraju kontinuirano tokom dužeg vremenskog perioda.
Jedan od najšokantnijih uvida koje su istraživači dobili jeste činjenica da su proizvodi koji se promovišu kao organski – a samim tim se smatraju i zdravijim – zapravo često sadržali više olova i kadmija u odnosu na proizvode koji su pravljeni od neorganskog kakaa. Ovaj nalaz protivreči uvreženom mišljenju da organska proizvodnja garantuje manju izloženost toksinima i zagađivačima.
Postoje dve moguće hipoteze za ovakve nalaze:
-
kontaminacija tla iz kojeg potiče organski kakao,
-
način obrade i proizvodnje organskog kakaa koji može doprineti zagađenju.
Međutim, ni jedna od ovih teorija za sada nije sa sigurnošću potvrđena, što ostavlja otvorena pitanja u vezi sa transparentnošću i regulativama organske proizvodnje.
Istraživački tim ističe da povremena konzumacija čokoladnih proizvoda možda ne predstavlja direktnu opasnost, ali da učestala i dugotrajna upotreba može imati ozbiljne posledice po zdravlje. U mnogim zapadnim zemljama, čokolada je redovan deo ishrane, kako kod dece, tako i kod odraslih. Zbog toga, saznanja o mogućoj toksičnosti pojedinih sastojaka imaju veliki značaj za javno zdravlje.
Lajt Frejm, glavna istraživačica studije, naglašava važnost umerene konzumacije. Ona navodi da ni jedan prehrambeni proizvod, pa ni čokolada, nije u potpunosti bezbedan ako se konzumira prekomerno. Zagađenje životne sredine – uključujući vodu, tlo i vazduh – značajno doprinosi sveprisutnosti teških metala u lancu ishrane.
Kao primer, Frejm pominje:
-
ribljie vrste poput tune koje često sadrže živu,
-
smeđi pirinač, koji takođe može biti kontaminiran teškim metalima,
-
kao i povrće iz zagađenih područja.
Najvažniji savet stručnjaka jeste kontrola količina i učestalosti konzumacije, uz pažljivo biranje porekla proizvoda.
Potencijalni zdravstveni problemi koji mogu nastati kao posledica konzumacije olova i kadmija uključuju širok spektar simptoma, ali i dugoročne hronične bolesti. Na primer:
Olovo može izazvati:
-
glavobolju i vrtoglavicu,
-
bolove u stomaku i probavne probleme,
-
zatvor,
-
bolove u mišićima i zglobovima,
-
poremećaje sna i nesanicu,
-
umor i osećaj iscrpljenosti,
-
emocionalne smetnje poput anksioznosti,
-
i čak smanjenje seksualne želje.
Kadmij, s druge strane, ima potencijal da:
-
izazove groznicu i drhtavicu,
-
doprinese mišićnim i zglobnim bolovima,
-
uzrokuje hronični umor,
-
u težim slučajevima – dugoročnim izlaganjem – dovede do:
-
oštećenja bubrega,
-
gubitka koštane mase,
-
problema sa plućima.
-
Zbog toga je izuzetno važno da se posebna pažnja obrati na redovnu konzumaciju čokolade, naročito kod dece, trudnica i osetljivih grupa stanovništva.
Ovo nije prvi put da se ukazuje na problem kontaminacije čokoladnih proizvoda. Organizacija Consumer Reports je prethodno sprovela sopstvenu analizu, u kojoj je utvrđeno da 28 različitih vrsta crne čokolade sadrži zabrinjavajuće količine olova i kadmija. Ova analiza je izazvala široku pažnju javnosti i dodatno pojačala interesovanje za bezbednost hrane.
U kontrastu, drugo istraživanje koje je sproveo Univerzitet Tulane, obuhvatajući isključivo brendove tamne čokolade, donelo je nešto optimističnije nalaze. Samo jedan brend je premašio međunarodne dozvoljene granice za kadmij, dok su četiri brenda imala količine koje bi mogle biti rizične za decu, ali nisu prevazilazile granice opasne po odrasle osobe.
Jedan pozitivan aspekt ovih analiza odnosi se na činjenicu da tečni čokoladni proizvodi, poput sirupa i preliva, uglavnom ne predstavljaju značajan zdravstveni rizik. Bez obzira na to koju vrstu čokolade sadrže, ovi proizvodi se obično konzumiraju u manjim količinama i ređe, pa samim tim ne doprinose akumulaciji teških metala u organizmu u tolikoj meri.
S obzirom na sve iznete podatke, može se zaključiti da:
-
Crna čokolada nije uvek zdravija opcija, kako se često predstavlja.
-
Organska oznaka ne mora nužno značiti i niže prisustvo zagađivača.
-
Umerenost je ključna u svakoj ishrani, posebno kada su u pitanju proizvodi potencijalno kontaminirani teškim metalima.
-
Potrošači bi trebalo da postanu pažljiviji, informisaniji i svesniji porekla hrane koju konzumiraju.
U eri kada zdravlje postaje centralna tema savremenog života, neophodno je ne idealizovati pojedine namirnice samo zbog njihove popularnosti ili etikete “zdravo”. Naučna istraživanja poput ovog pružaju dragocen uvid u stvarne rizike koje treba uzeti u obzir prilikom pravljenja svakodnevnih prehrambenih izbora. Zato, sledeći put kada posegnete za kockicom čokolade, možda ćete dvaput razmisliti – ne da biste se odrekli uživanja, već da biste odabrali pametnije i odgovornije.
