Marinko Rokvić je bio jedan od najvoljenijih i najpoštovanijih pevača narodne muzike na prostorima bivše Jugoslavije. Njegov snažan, emotivno prepoznatljiv glas, bogata interpretacija i iskrena emocija ostavili su neizbrisiv trag na muzičkoj sceni. Više od četiri decenije karijere Marinka Rokvića ispisalo je zlatna slova u istoriji domaće narodne muzike, a njegova dela i dalje žive u srcima miliona slušalaca.
- Rođen je 27. januara 1954. godine u Bosanskom Petrovcu, a detinjstvo je proveo u idiličnom selu Kolunić, u skromnoj, ali toploj i složnoj porodici poljoprivrednika. Još kao dečak pokazivao je neverovatnu ljubav prema muzici. Svirao je harmoniku sa takvom strašću da su mnogi već tada mogli da naslute da pred sobom imaju buduću muzičku zvezdu. Ljubav prema narodnim melodijama usađena mu je još u ranom detinjstvu, a muzika je za Marinka postala način života, disanja, postojanja.
Kao mladić seli se u Beograd, gde upisuje Elektrotehničku školu „Nikola Tesla“. Tada se priključuje Kulturno-umetničkom društvu istog imena, što dodatno produbljuje njegov muzički talenat i scenski izraz. Beograd mu postaje drugi dom i mesto gde započinje njegov veliki uspon ka zvezdama.
- Prvu ploču snima davne 1974. godine, ali pravi proboj na muzičku scenu doživljava 1977. godine, nastupom na čuvenom festivalu narodne muzike u Ilidži. Njegova karizma, toplina i autentičnost odmah su osvojile publiku. Debitantski album „Ruža“ objavljuje 1981. godine, a pesma „Da volim drugu ne mogu“ iz 1983. postaje jedan od njegovih najpoznatijih hitova, prodavši se u oko 600.000 primeraka – što je u to vreme bio izuzetno retko dostignut uspeh.
Marinko Rokvić nije bio samo pevač – bio je umetnik, muzički pripovedač, nosilac tradicije i emocije jednog naroda. Njegove balade poput „Potražiću oči zelene“, „Ti za ljubav nisi rođena“ i mnoge druge, ostale su duboko urezane u kolektivnoj memoriji publike širom regiona. Njegove pesme su pevale o ljubavi, patnji, odanosti, snazi i ponosu – temama koje su doticale svakog čoveka.
- Godine 1984. u Zagrebu Marinko upoznaje Slavicu, medicinsku sestru koja će mu postati saputnica, oslonac i najveća životna podrška. Njihova ljubavna priča počinje munjevito – venčali su se već nakon tri susreta. Ipak, njihova veza nije bila prolazna, već trajna, čvrsta i istinska. Zajedno su stvorili dom pun ljubavi, vere i poštovanja.
Njihov brak potrajao je više od tri decenije, tokom kojih su dobili sinove Nikolu i Marka, koji su nastavili očevim stopama i izgradili uspešne muzičke karijere. Marinko je bio ponosan otac i porodičan čovek, a svoju decu je učio poštenju, duhovnosti i vrednostima koje je i sam živeo.
Iz prethodne veze sa ženom po imenu Mila, Marinko je imao sina Darija, kojeg je priznao i otvoreno uključio u svoju porodicu. Ova odluka svedoči o njegovoj širini, snazi karaktera i sposobnosti da voli iskreno i bezuslovno.
- Njihov susret bio je emotivan i duboko dirljiv. Dario se prisetio trenutka kada mu je majka rekla da idu da upoznaju njegovog oca. Bio je uzbuđen, a kada su se prvi put sreli, Marinko ga je zagrlio i poljubio – kao da nikada nisu bili razdvojeni. Njihov odnos, iako kasno započet, bio je topao i blizak, uz podršku i razumevanje Slavice, koju je Dario posebno pohvalio za način na koji ga je prihvatila.
Nikola Rokvić je u jednom intervjuu otkrio da su njegovi roditelji obnovili zavete pred Bogom samo tri meseca pre Marinkove smrti. Taj čin duhovne obnove bio je izraz njihove duboke vere i zajedništva.
„Moj otac se životno ispovedio, izmirio se sa svima. On i majka venčali su se u crkvi. Verujem da se njegov odlazak može posmatrati kao duhovno rođenje, jer ako verujemo u večni život, onda znamo da to nije kraj“, rekao je Nikola.
U borbi sa opakom bolešću – karcinomom pankreasa – Marinko je pokazao izuzetnu hrabrost, dostojanstvo i duhovnu snagu. Nije želeo da borbu vodi u bolnici. Ostatak života proveo je u porodičnoj kući na Košutnjaku, okružen najmilijima, baš kako je i želeo. Slavica, kao medicinska sestra, bila je uz njega u svakom trenutku.
