Dijabetes predstavlja hroničnu metaboličku bolest koja, iako na prvi pogled možda ne djeluje dramatično, može imati duboko razarajuće posledice na organizam. Postoje dve osnovne vrste ove bolesti: tip 1 i tip 2. Kod prve vrste telo potpuno prestaje da proizvodi insulin, dok kod druge, koja je znatno češća, telo ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ćelije postanu otporne na njegov učinak.
Insulin je ključni hormon koji se stvara u gušterači i njegova glavna uloga je regulacija nivoa glukoze u krvi. Kada ova regulacija zakaže, dolazi do hiperglikemije, odnosno povišenog šećera u krvi, što s vremenom oštećuje različite sisteme u telu, počevši od najosetljivijih – nervnog sistema i krvnih sudova.
Ono što tip 2 dijabetes čini posebno opasnim jeste njegova tiha priroda. Ova bolest često napreduje neprimetno, bez očiglednih simptoma. Mnogi ljudi prve znake pripisuju umoru, starenju, stresu ili drugim manje opasnim zdravstvenim problemima. Nažalost, ovakvo zanemarivanje prvih simptoma može imati ozbiljne posledice.
Jedan od najočitijih načina na koje telo pokušava da nas upozori na prisustvo bolesti jeste kroz promene koje se dešavaju u očima i stopalima. Ovi periferni delovi tela mogu biti prvi pokazatelji da je došlo do disbalansa u organizmu.
Stručnjaci, poput britanske endokrinologinje dr. Effie Kara iz bolnice Princess Grace, ukazuju na činjenicu da dugotrajna hiperglikemija može narušiti funkciju kapilara – najmanjih krvnih sudova – koji snabdevaju nerve i organe poput očiju. Kada te strukture stradaju, razvijaju se ozbiljne komplikacije kao što su dijabetička retinopatija i periferna neuropatija.
Zašto su baš oči i noge među prvim delovima tela koji pokazuju problem? Razlog leži u činjenici da su ti delovi tela ispunjeni sitnim krvnim sudovima koji su veoma osetljivi na povišene vrednosti šećera. Kada dođe do njihovog oštećenja, dolazi do niza simptoma koje ne treba ignorisati.
Kod nogu, simptomi koji mogu ukazivati na dijabetes uključuju sledeće:
-
Utrnulost u prstima i stopalima – osećaj kao da su noge “zaspale” može signalizirati oštećenje nerava i slabiju prokrvljenost.
-
Trnci ili osećaj žarenja – naročito izraženi noću, kada se telo odmara. Mogu biti veoma neprijatni i ukazuju na početak dijabetičke neuropatije.
-
Pečenje u nogama – izražen i dubok osećaj topline u stopalima, čak i kada su fizički hladna. To je posledica iritacije živaca.
-
Neočekivani bolovi – neretko se javlja bol bez konkretnog fizičkog uzroka, jer oštećeni nervi šalju pogrešne signale mozgu.
-
Sporo zarastanje rana – čak i najmanji rezovi ili žuljevi mogu postati ozbiljni problemi jer zbog oslabljene cirkulacije rane zarastaju znatno sporije.
-
Gubitak osećaja – možda i najopasniji simptom. Osoba može hodati s ranom, trnom ili kamenom u cipeli, a da toga nije svesna. Takve povrede mogu se inficirati i dovesti do ekstremnih stanja poput gangrene.
U pogledu očiju, najčešće se govori o dijabetičkoj retinopatiji, ali to nije jedini problem. Postoje i drugi simptomi koji ukazuju da su očne strukture ugrožene:
-
Zamućen vid – vrlo čest prvi simptom. Visok šećer može uticati na oblik očne leće, što dovodi do privremenih promena vida.
-
Izmenjena percepcija boja i kontrasta – slika deluje manje jasna, sve izgleda isprano. Ovo može biti znak promena na mrežnici.
-
Povećana osetljivost na svetlost – nagle svetlosne promene mogu izazvati nelagodu ili čak bol.
-
Crne tačke, mrlje ili „mušice“ u vidnom polju – to je posledica mikrokrvarenja u mrežnici.
-
Otečena makula – reč je o delu mrežnice koji je ključan za jasan vid. Njeno oticanje može značajno oslabiti vid pa čak i izazvati slepilo.
S obzirom na ozbiljnost ovih simptoma, veoma je važno da se ne zanemare. Mnogi ljudi, nažalost, ne obraćaju pažnju na ove signale sve dok ne dođe do težih komplikacija koje se teško leče ili čak postanu nepovratne.
Ukoliko primetite bilo koji od sledećih simptoma, neophodno je preduzeti korake što pre:
-
Obratite se lekaru opšte prakse ili endokrinologu – specijalista za hormone i metabolizam može napraviti tačnu dijagnozu.
-
Zatražite laboratorijsko testiranje šećera u krvi – naročito test HbA1c, koji pokazuje prosečnu vrednost šećera u poslednja tri meseca.
-
Redovno merite nivo glukoze, naročito ako spadate u rizične grupe:
-
imate porodičnu istoriju dijabetesa,
-
imate višak telesne težine,
-
vodite sedentarni (neaktivan) način života.
-
Takođe je važno obratiti pažnju na stil života, jer on igra ključnu ulogu u prevenciji i kontroli dijabetesa. Evo nekoliko koraka koje je preporučljivo uvesti:
-
Zdrava i uravnotežena ishrana – bazirana na povrću, integralnim žitaricama i smanjenom unosu šećera.
-
Redovna fizička aktivnost – šetnje, plivanje, vožnja bicikla ili bilo koja aktivnost koja pokreće telo i smanjuje nivo šećera.
-
Održavanje zdrave telesne težine – svaki kilogram manje smanjuje rizik od komplikacija.
-
Redovni lekarski pregledi – ne samo kod opšteg lekara, već i kod oftalmologa i podijatra.
Važno je naglasiti da dijabetes nije bolest koju treba ignorisati ili posmatrati kao neizbežan deo starenja. On se može kontrolisati, a u mnogim slučajevima i sprečiti uz odgovorno ponašanje i informisanost. Što se ranije postavi dijagnoza, to je veća šansa za uspešno upravljanje bolešću i izbegavanje ozbiljnih posledica.
Na kraju, važno je slušati svoje telo. Iako se mnogi simptomi mogu činiti bezazlenima, poput umora ili blaže zamućenosti vida, oni mogu biti prvi znaci ozbiljnog poremećaja. Briga o svom zdravlju podrazumeva i spremnost da se reaguje na vreme – jer u slučaju dijabetesa, vreme je često presudan faktor.
