Petnaest godina smo moj muž David i ja čeznuli za djetetom, a ja sam sve vrijeme ćutke nosila krivicu da sam ja kriva. Na svaki negativan rezultat testa gledao je kao na lični neuspjeh. Iako je to pokušavao da sakrije, i dalje sam osjećala njegovo razočaranje. Iako to nikad nisam rekao, težina života bez djece ostaje u mom srcu kao neizbrisiv ožiljak.
Vođen očajem, našao sam se u neočekivanoj situaciji: izvršio sam tajni test. Ovu odluku sam racionalizovao govoreći sebi “Ako ne mogu da kontrolišem ishod, moram da saznam istinu.” Međutim, kada su objavljeni rezultati, bio sam shrvan. Stvarnost je udarila silinom oluje – to je zaista bio on.
Danima pokušavam da donesem odluku. Da mu kažem istinu? Da li da se direktno suočim s njim? Obuze me kratak bljesak ljutnje, ali ljubav je brzo splasnula. Uprkos slomljenom srcu, ostala sam nepokolebljiva u svom izboru da mu dam prioritet u odnosu na svoju težnju za majčinstvom. On je bio moj partner, trebalo je da bude moj zauvijek, i shvatila sam da ga izgubim nije opcija.
- Odlučio sam mu pažljivo prenijeti istinu i htio sam s njim istražiti put do iscjeljenja. Da olakšam stvari, organizovao sam zabavno veče uz njegove omiljene poslastice, sveće i tihu muziku. Namjera mi je bila da sve podijelim s njim, ne iz optužbe, već iz ljubavi.
Te noći kada sam došao kući nisam mogao da dišem. Prizor koji se pojavio preda mnom potpuno mi je razbio mir. Moj muž je sjedio za stolom s čašom vina u ruci i gledao rezultate testova koje sam sakrila u ladici svog stola.
- “Ti me testiraš?” Drhtavim rukama uhvatio je papir.
Obuzeo me osjećaj očaja. Ovaj događaj nije bio ono što sam očekivao. “Ja… ne znam kako da otvorim ovu temu s tobom,” promucala sam. „Doživeo sam strah.
Njegov izraz lica se srušio i papir je pao na sto. „Mislili ste da je to vaša greška, zar ne? Mislili ste da je to vaša greška svih ovih godina.
- Klimnula sam, a suze su mi tekle niz obraze. “Nisam htio da shvatiš da te smatram odgovornim. Nikada mi nije bila namjera da ti nanesem bol.
Duboko je udahnuo i prošao rukama kroz kosu. „Znam, znam godinama.
Njegove riječi su me jako pogodile u stomaku. „Šta? Znaš šta?
Klimnuo je, a glas mu je drhtao. “Nakon prve godine pokušaja, saznala sam ovu informaciju. Doktori su mi rekli da je nemoguće da imam bebu. Nisam to podijelila s vama jer nisam htjela da me napustite.
Moje srce je ponovo bilo slomljeno, ali ovaj put za njega. “Drži se podalje od tebe? Nikad—kako si mogao imati takvu ideju?”
„Svjedočim tvoju duboku želju da postaneš majka“, rekao je, glasom punim emocija. „Ne mogu ti to dati. Ne želim da odustaneš od svojih snova zbog mojih ograničenja.
Prišao sam mu i kleknuo ispred njegove stolice. „Ti predstavljaš moj san. Zar ne razumiješ? Izabrao sam te preko neke izmišljene budućnosti. Vi ste moja porodica.
U prigušenom svjetlu restorana, zagrlili smo se i lili suze. Nakon duge tišine, nježno je otišao, a njegove oči su tražile moje. „Razmišljao sam o usvajanju“, priznaje. „Oklevam da ovo iznesem i nisam siguran kako se osećaš u vezi s tim.
