Demencija se sve češće prepoznaje kao jedan od najozbiljnijih izazova savremenog zdravstva. Iako je opšteprihvaćeno mišljenje da demencija pogađa isključivo stariju populaciju, realnost je drugačija – ovaj poremećaj ne bira striktno po godinama. Sve više se beleže slučajevi kod sredovečnih, pa čak i mladih osoba, što dodatno komplikuje borbu protiv bolesti. Na sreću, nauka i medicina sve jasnije ukazuju na to da je demenciju moguće ne samo odložiti već i njen rizik značajno smanjiti, naročito kroz promene životnog stila.
Jedan od temeljnih koraka u prevenciji jeste usvajanje zdravijih navika u ishrani. Suvremeni prehrambeni obrasci, preopterećeni industrijski prerađenom hranom, rafinisanim šećerima, trans-mastima i hemijskim aditivima, štete ne samo telu, već i mozgu. Ovakva hrana doprinosi ubrzanom starenju moždanih ćelija i gubitku kognitivnih sposobnosti. Alternativa dolazi u obliku mediteranske ishrane, koja je bogata voćem, povrćem, maslinovim uljem, ribanjem ribe, orašastim plodovima, kao i umerenim unosom crnog vina. Ovaj stil ishrane povezuje se s manjom stopom pojave neurodegenerativnih bolesti, zahvaljujući antiinflamatornim i antioksidativnim svojstvima takvih namirnica.
Međutim, ishrana nije jedina karika u lancu prevencije. Nauka identifikuje čitav niz koraka koji, ako se dosledno primenjuju, mogu imati snažan uticaj na smanjenje rizika od pojave demencije.
1. Obratite pažnju na prisustvo bakra u vodi koju konzumirate
Bakar, iako neophodan za normalno funkcionisanje organizma, u velikim količinama može postati neurotoksičan. Kod dugotrajnog unošenja veće količine ovog metala, naročito iz vode za piće, dolazi do njegovog nakupljanja u organizmu, što može dovesti do stvaranja štetnih beta-amiloidnih naslaga u mozgu. Ove naslage direktno su povezane sa Alchajmerovom bolešću. Stari vodovodni sistemi često koriste bakarne cevi, pa je preporučljivo:
-
Razmisliti o zameni starih cevi
-
Ugraditi filtere za prečišćavanje vode
-
Redovno proveravati kvalitet vode u domaćinstvu
2. Izbegavajte lekove sa antiholinergijskim delovanjem
Brojni lekovi koji se rutinski koriste – od onih protiv alergija, do tableta za spavanje i problema s varenjem – mogu imati tzv. antiholinergijska svojstva. Ova sredstva deluju tako što blokiraju acetilholin, neurotransmiter ključan za pamćenje i učenje. Dugotrajna upotreba ovakvih lekova može uzrokovati:
-
Smanjenu moždanu aktivnost
-
Ubrzanu atrofiju moždanih struktura
-
Povećan rizik od kognitivnog opadanja
Prilikom korišćenja lekova za spavanje ili alergije, uvek se konsultujte s lekarom o mogućim bezbednijim alternativama.
3. Položaj tela tokom sna može uticati na zdravlje mozga
Telo tokom sna prolazi kroz brojne procese regeneracije, ali jedan od najvažnijih za mozak jeste rad tzv. glinfatskog sistema, koji uklanja metabolički otpad. Naučna istraživanja sugerišu da spavanje na boku, naročito na desnoj strani, omogućava bolji protok tečnosti kroz mozak, čime se efikasnije eliminišu toksini. Ova pozicija može biti ključna za prevenciju bolesti kao što su Alchajmer i Parkinson. Osim položaja, važno je:
-
Obezbediti redovan i kvalitetan san (7–9 sati po noći)
-
Izbegavati neredovne obrasce spavanja
-
Isključiti izvore svetlosti i buke iz spavaće sobe
4. Smanjite kontakt s pesticidima i hemikalijama iz okruženja
Izloženost pesticidima, posebno organochloridnim jedinjenjima poput DDT-a, direktno se povezuje sa razvojem neurodegenerativnih bolesti. Iako su mnoge od ovih supstanci danas zabranjene, njihova prisutnost u zemljištu, vodi i hrani je i dalje zabrinjavajuća. Posebno opasni su:
-
DDT i njegovi derivati
-
Acetamiprid i ostali neonikotinoidi
Da biste smanjili izloženost, trudite se da:
-
Kupujete organske proizvode
-
Temeljno perete sveže voće i povrće
-
Izbegavate proizvode životinjskog porekla nepoznatog porekla
5. Negujte život ispunjen svrhom i povezanošću
Mentalna stabilnost i emocionalno blagostanje nisu luksuz već osnov za očuvanje mozga. Osobe koje vode smislen, strukturiran život, sa jasnim ciljevima i vrednostima, pokazuju manju verovatnoću razvoja demencije. Bitni elementi uključuju:
-
Redovno negovanje hobija i interesovanja
-
Održavanje društvenih kontakata
-
Učešće u zajednici ili volontiranju
-
Duhovne i kulturne aktivnosti
Emocionalna otpornost i osećaj svrhe u životu podstiču neuroplastičnost i redukuju hronični stres.
6. Proveravajte nivo vitamina D i obezbedite njegov adekvatan unos
Vitamin D ima višestruku ulogu u organizmu, ali je posebno važan za zdravlje mozga. Njegov manjak dovodi do:
-
Slabijeg pamćenja
-
Umora i smanjene koncentracije
-
Povećanog rizika od demencije
Izvori ovog vitamina uključuju:
-
Sunčevu svetlost – dnevna izloženost od 15-20 minuta
-
Hranu poput lososa, sardina, jaja i pečuraka
-
Dodaci ishrani, ali samo uz prethodnu konsultaciju sa lekarom
7. Ne potcenjujte značaj oralne higijene
Usta su svojevrsna kapija ka mozgu. Loša oralna higijena može omogućiti da štetne bakterije iz usta prodru u krvotok i stignu do mozga, uzrokujući upalne procese povezane sa Alchajmerovom bolešću. Zbog toga je od izuzetne važnosti:
-
Pranje zuba najmanje dva puta dnevno
-
Korišćenje zubnog konca i sredstva za ispiranje usta
-
Redovne posete stomatologu
Zdrava usta često znače i zdraviji mozak.
8. Uključite fizičku aktivnost u vašu nedeljnu rutinu
Kretanje ima direktan pozitivan uticaj na mozak. Vežbanje ne samo da poboljšava cirkulaciju, već i stimuliše proizvodnju novih moždanih ćelija i neurotransmitera. Najefikasnije aktivnosti su:
-
Hodanje (najmanje 30 minuta, tri do pet puta nedeljno)
-
Plivanje
-
Vožnja bicikla
-
Ples
-
Vežbe istezanja i joge
Kretanje na svežem vazduhu dodatno doprinosi lučenju endorfina i smanjenju rizika od depresije – faktora koji takođe igraju ulogu u pojavi demencije.
