U svakodnevnom životu često zaboravljamo koliko simbolika i podsvest mogu uticati na naše navike, posebno kada je u pitanju novac. U mnogim kulturama širom sveta, a naročito u tradicijama južnoslovenskih naroda, veruje se da naš odnos prema novcu ne određuju isključivo racionalne odluke i planiranje, već i način na koji se ophodimo prema energetskom aspektu materijalnog blagostanja. U tom kontekstu, jedan jednostavan predmet dobija posebno značenje – novčanik.
Iako ga većina doživljava kao praktičan alat za čuvanje novčanica, kartica i papira, prema duhovnim i narodnim verovanjima, novčanik je mnogo više od obične torbice. On se vidi kao simbol finansijskog toka, ogledalo našeg stava prema novcu i direktan pokazatelj naše povezanosti sa energijom obilja.
Jedna od najraširenijih ideja jeste da novčanik nikada ne sme biti potpuno prazan. Prazan novčanik, prema ovim verovanjima, predstavlja stanje siromaštva, blokade i stagnacije. Ako u njemu nema ni jednog jedinog novčića, šaljemo poruku univerzumu (ili, iz psihološkog ugla, sopstvenoj podsvesti) da nemamo, ne očekujemo i ne prizivamo novac. Zato se savetuje da se uvek čuva barem jedan novčić, makar bio i simboličan. Prisustvo novca, koliko god malo, nosi poruku potencijala i otvorenosti za finansijski priliv.
U brojnim narodnim običajima, naročito kada se novčanik poklanja nekome, ovaj simbolizam dodatno dolazi do izražaja. U takvim situacijama se preporučuje da se u poklonjeni novčanik obavezno stavi neki iznos novca, najčešće novčić. Na taj način se, u skladu sa verovanjem, prenosi ne samo materijalna vrednost već i blagoslov finansijskog uspeha. Time poklonodavac šalje jasnu poruku: „Neka ovaj novčanik nikada ne bude prazan.“ Ovaj gest ima:
-
simbolično značenje: prizivanje finansijskog rasta,
-
kulturnu vrednost: poklon sa pažnjom i namerom,
-
emotivnu poruku: želja za blagostanjem osobe kojoj se poklanja.
Još jedna zanimljiva praksa vezana za novčanik prisutna je tokom božićnih praznika, kada se u njemu čuvaju slamke slame. Ova tradicija, prisutna u mnogim delovima Balkana, potiče iz simbolike Isusovog rođenja, gde slama iz štale postaje znak plodnosti i blagostanja. Stavljanje slame u novčanik za Božić nije puko čuvanje tradicije, već izraz vere da će ta slama privući posao, novac i opštu stabilnost u narednoj godini.
Takvi običaji, iako često posmatrani kao praznoverja, imaju duboko psihološko i kulturološko značenje. Oni omogućavaju ljudima da:
-
Uspostave osećaj kontrole nad sopstvenim finansijama,
-
Uvedu pozitivne rituale u svakodnevni život,
-
Povežu se sa svojim korenima i tradicijom, što pruža osećaj sigurnosti.
Pored simbolike sadržaja u novčaniku, vrlo važnu ulogu ima i način na koji se novčanik održava. Ako je on prepun papirića, starih računa, zgužvanih novčanica i bespotrebnih predmeta, to, prema duhovnim učenjima, ukazuje na haotičan i nepoštovan odnos prema novcu. Takvo stanje odražava:
-
neurednost u finansijama,
-
nedostatak poštovanja prema onome što posedujemo,
-
sklonost ka gubitku kontrole nad troškovima.
Nasuprot tome, uredno složen novčanik, u kojem su novčanice poređane po veličini i pravcu, bez nepotrebnih papira i bez vizuelnog nereda, simbolizuje jasnoću, organizovanost i spremnost za preuzimanje odgovornosti nad sopstvenim prihodima. U skladu s tim, saveti za održavanje pozitivnog odnosa prema novčaniku uključuju:
-
Ne nositi u njemu neplaćene račune, jer oni nose energiju „odlaska novca“.
-
Izbaciti stare fiskalne račune ili listiće za kupovinu.
-
Redovno čistiti unutrašnjost novčanika od svega što nema direktnu funkciju.
Takođe, postoji jedno interesantno pravilo koje se tiče trošenja novca. Kada se spremamo da potrošimo određenu sumu, preporučuje se da u novčaniku imamo bar deset centi više od te sume. Ova sitna razlika ima snažan simboličan efekat. Ona podsvest šalje poruku da smo u stanju obilja, da nismo na samoj ivici, i da imamo više nego što nam je potrebno.
Ovakvi mali trikovi mogu imati dalekosežne efekte:
-
Povećavaju osećaj finansijske sigurnosti,
-
Smanjuju impulsivne troškove koji proizlaze iz osećaja nedostatka,
-
Ohrabruju pozitivne obrasce ponašanja u vezi sa novcem.
Uz sve ovo, posebno je zanimljivo kako se novac u kulturi posmatra i kao energija. Prema toj logici, način na koji se ophodimo prema novčaniku reflektuje naše uverenje o tome da li zaslužujemo obilje. Ako stalno nosimo znakove duga i neplaćenih obaveza, podsećamo sebe da nismo slobodni, da ne vladamo situacijom. Ukoliko, s druge strane, naš novčanik odiše redom, minimalizmom i prisutnošću makar simboličnog iznosa, stvaramo uslove za mentalni i energetski prosperitet.
U krajnjoj liniji, svi ovi običaji i rituali, iako nemaju utemeljenje u naučnoj analizi, funkcionišu na nivou lične simbolike. Čak i ako ne verujemo u energetske tokove, ne možemo zanemariti uticaj koji svakodnevne navike i obrasci ponašanja imaju na naš odnos prema novcu. Kada se odnosimo prema njemu s poštovanjem, redom i svesti o njegovoj vrednosti, veće su šanse da ćemo znati kako da ga zadržimo i pravilno koristimo.
Možemo izdvojiti sledeće ključne savete iz ovih verovanja i običaja:
-
Nikada ne nositi prazan novčanik – makar jedan novčić uvek treba biti prisutan.
-
U poklonjeni novčanik staviti novac – simbol blagostanja i dobre namere.
-
Za Božić staviti slamku u novčanik – tradicija koja simbolizuje finansijski prosperitet.
-
Održavati red i čistoću unutar novčanika – uklanjati stare račune i papiriće.
-
Imati simboličan višak pri trošenju – makar deset centi više od planirane sume.
-
Izbegavati nošenje neplaćenih računa – oni nose energiju duga i gubitka.
Na taj način, novčanik postaje više od čuvara novca – on postaje alat za stvaranje zdravog odnosa prema finansijama i ogledalo našeg unutrašnjeg sveta. Iako mnogi o ovome razmišljaju kao o praznoverju, istina je da ovakvi mali rituali često pomažu da osvestimo svoje prioritete, razvijemo zahvalnost za ono što imamo i pažljivije planiramo ono što želimo da postignemo.
U suštini, poenta nije u samom novčaniku, već u našoj nameri i pažnji koju unosimo u svakodnevne interakcije sa novcem. Kroz red, simboliku i rituale, učimo kako da ne postanemo robovi novca, već svesni korisnici njegovih vrednosti – i materijalnih i duhovnih.
