Znate li šta se dešava u telu kada pojedete samo jedno parče dinje? Naročito ako je pojedete ujutru

Dinja, iako se često poistovećuje sa voćem zbog svog izuzetno slatkastog i osvežavajućeg ukusa, botanički zapravo pripada grupi povrća, tačnije porodici Cucurbitaceae, u koju spadaju i tikve, krastavci i lubenice. Ova jednogodišnja zeljasta biljka vekovima je prisutna u ljudskoj ishrani, a poznata je pod raznim imenima širom sveta, kao što su dina, melon, pekun, pipin i pepun, što govori o njenom dubokom kulturnom i geografskom utemeljenju.

Poreklo dinje vodi se iz Azije i Afrike, gde je i prvi put otkrivena. Još u starom Egiptu, ova biljka bila je cenjena ne samo kao hrana, već i kao osveženje u vrelom podneblju. Grci i Rimljani su je s oduševljenjem prihvatili i uključili u svoje svakodnevne obroke. Međutim, prva zemlja koja je počela sistematski i intenzivno da uzgaja dinju bila je Francuska, pre oko trista godina, čime je započela moderna istorija njenog uzgoja.

Danas se dinja koristi na razne načine u kulinarstvu. Zbog njenog specifičnog ukusa, često se tretira kao voće, iako to tehnički nije. Njeni plodovi se mogu:

• dodavati u voćne salate

• koristiti za pripremu kompota

• praviti džemovi i marmelade

• upotrebljavati u egzotičnim receptima, poput salsa umaka koji se poslužuje uz ribu ili piletinu

• praviti u ljuti kari u indijskoj kuhinji

• koristiti u letnjim koktelima i napicima, u obliku dekorativnih kuglica

Uprkos jednostavnom izgledu, dinja je prava nutritivna riznica. Porcija od 150 grama ima samo 53 kalorije, što je čini pogodnom za sve one koji vode računa o unosu energije. Pored toga, ista količina sadrži:

• 0,3 grama masti

• 13 grama ugljenih hidrata

• 1,4 grama vlakana

Ono što je zaista impresivno jeste visok sadržaj vitamina A i C. Jedna porcija obezbeđuje oko 30% dnevnih potreba za vitaminom A i čak 78% za vitaminom C, dok određene sorte iz Kalifornije mogu obezbediti i do 100% preporučene dnevne doze za ova dva ključna nutrijenta.

Osim vitamina, dinja sadrži i:

• antioksidanse poput beta-karotena, zeaksantina i kolina

• fitonutrijente koji pomažu u zaštiti organizma od raznih bolesti, uključujući prehladu, ali i ozbiljnija stanja poput raka

• visok procenat vode (90–95%), što je čini idealnim izborom za hidrataciju u letnjim mesecima

Jedan manje poznat, ali vredan aspekt su njene sjemenke, koje su takođe jestive i bogate:

• proteinima

• vlaknima

• omega-3 masnim kiselinama, konkretno alfa-linolenskom kiselinom

Ljekovita svojstva dinje čine je moćnim saveznikom u očuvanju zdravlja. Redovnim konzumiranjem, mogu se ostvariti višestruke koristi za organizam.

1. Regulisanje krvnog pritiska

Zahvaljujući kombinaciji vlakana, kalijuma, vitamina C i kolina, dinja povoljno utiče na kardiovaskularni sistem. Kalijum ima važnu ulogu u regulaciji nivoa natrijuma, čime direktno utiče na smanjenje pritiska, podržava hidrataciju organizma i funkciju nervnog sistema. Takođe, dovoljan unos kalijuma može:

• smanjiti rizik od srčanog udara

• pomoći u prevenciji gubitka mišićne mase

• sprečiti razvoj osteoporoze

• umanjiti mogućnost nastanka bubrežnih kamenaca

2. Smanjenje rizika od astme

Osobe koje unose veću količinu beta-karotena i vitamina C, prirodno prisutnih u dinji, imaju manju verovatnoću da razviju astmu. Beta-karoten se nalazi i u drugim žutim i narandžastim plodovima, kao što su šargarepa i bundeva, a zeaksantin iz dinje se direktno apsorbuje u mrežnjaču oka, gde pruža zaštitu od UV zračenja.

3. Očuvanje zdravlja očiju

Zahvaljujući sadržaju vitamina A, luteina, beta-karotena i zeaksantina, dinja može doprineti očuvanju vida i prevenciji raznih očnih bolesti. Posebno je korisna u borbi protiv:

• makularne degeneracije

• glaukoma

• drugih hroničnih očnih problema koji se češće javljaju s godinama

4. Poboljšanje probave

Dinja je lako svarljiva i preporučuje se njeno konzumiranje na prazan stomak. Veliki sadržaj vode i vlakana čini je idealnom za one koji imaju problema sa zatvorom ili usporenim varenjem, jer:

• ubrzava proces varenja

• podstiče eliminaciju toksina iz tela

• smanjuje nadutost

5. Protivupalna svojstva

Kolin, prisutan u dinji, deluje antiinflamatorno, što znači da pomaže u smanjenju hroničnih upalnih procesa u telu. Ova materija, uz pomoć antioksidanasa, može pomoći u prevenciji:

• metaboličkog sindroma

• dijabetesa tipa 2

• gojaznosti

Uz to, kolin ima blagotvorno dejstvo na pamćenje i očuvanje ćelijskih membrana.

6. Nezi kože i kose

Dinja sadrži značajne količine vitamina A, koji je ključan za proizvodnju sebuma, prirodnog ulja koje vlaži kožu i kosu. Takođe, vitamin C igra važnu ulogu u sintezi kolagena, proteina koji je odgovoran za:

• elastičnost i čvrstinu kože

• smanjenje bora

• usporavanje znakova starenja

Dinja se može koristiti ne samo u ishrani, već i kao spoljašnji preparat – u vidu maske za lice ili kao prirodni regenerator za kosu.

Osim samog ploda, dinja nudi dodatne prednosti kroz svoje sjemenke i čaj od cvetova. Posebno se preporučuju osobama koje pate od bubrežnih problema, jer imaju rashlađujuće i diuretičko delovanje. U Indiji, sjemenke se često:

• dodaju osvežavajućim napicima kao što je lassi

• koriste u pripremi tradicionalnih slatkiša

Dok se čaj od cvetova dinje tradicionalno koristi kao prirodni lek za iskašljavanje i tretman respiratornih tegoba, poput bronhitisa i blagih upala disajnih puteva.

U celini, dinja nije samo ukusna i osvežavajuća letnja poslastica – ona je pravi prirodni saveznik zdravlja. Redovno uključivanje ovog ploda u ishranu doprinosi:

• boljoj hidrataciji

• jačanju imuniteta

• nezi kože i kose

• prevenciji hroničnih bolesti

Unosom dinje u organizam, čovek koristi najbolje što priroda nudi, bez potrebe za sintetičkim suplementima ili industrijski proizvedenim lekovima. Ova biljka nas podseća da jednostavni, svakodnevni izbori mogu imati dubok uticaj na kvalitet života i dugovečnost.