Povišeni nivo mokraćne kiseline u krvi predstavlja ozbiljno upozorenje – on može ukazivati na postojeći ili budući razvoj gihta, inflamatorne bolesti zglobova koja izaziva bol, oticanje, osetljivost, a često dovodi i do trajnih deformacija. Jednom kada se bolest pojavi, neophodno je redovno medicinsko praćenje i terapija kako bi se sprečile komplikacije i održao kvalitet života.

Ipak, stručnjaci ističu da male, ali pametne promene u načinu života mogu značajno smanjiti nivo mokraćne kiseline i ublažiti simptome, čak i kada je lekarska terapija neophodna.

Da bismo razumeli ovaj proces, treba upoznati poreklo mokraćne kiseline: ona je produkt razgradnje purina, jedinjenja prisutnih u organizmu i u hrani — naročito onoj životinjskog porekla. Purini su ključni u stvaranju DNK i RNK, kao i u energetskom metabolizmu. Međutim, ako ih ima previše i telo ne uspe sve da eliminiše, mokraćna kiselina se nakuplja u krvi. U određenim uslovima formira kristale koji se talože u zglobovima i izazivaju upalu – klinički i patološki koreni gihta.

Devet prirodnih koraka za smanjenje mokraćne kiseline

U kombinaciji sa lekarstvom, sledeće promene u načinu života, potvrđene naučnim istraživanjima, mogu značajno doprineti poboljšanju stanja:

  1. Postupan gubitak težine
    Višak kilograma povećava rizik od gihta. Optimalno je gubiti između 0,5 i 1 kg nedeljno. Gladovanje je kontraproduktivno — ono može izazvati dodatni porast mokraćne kiseline. Preporuka je da se izbegnu brza hrana i visokokalorični slatkiši, uz zatim povećan unos povrća i zdravih izvora proteina.

  2. Umerena fizička aktivnost
    Aktivnosti poput šetnje, plivanja ili vožnje bicikla podstiču bubrege na bolju eliminaciju mokraćne kiseline. Intenzivni treninzi mogu privremeno povećati njen nivo, stoga je umerenost ključ za one sklone gihtu.

  3. Redovna hidracija
    Nedostatak tečnosti ometa izlučivanje mokraćne kiseline. Unos od najmanje 2 litre vode dnevno može smanjiti rizik od giht napada za gotovo polovinu. Uz vodu, dobra je pomoć i povrće bogato vodom — poput krastavaca i tikvica — dok je potreban oprez kod gubitka tečnosti, npr. znojenjem u sauni.

  4. Smanjenje unosa visokopurinogenih namirnica
    Namirnice kao što su crveno meso, iznutrice (jetra, bubrezi), sardine, haringe i mesne supe posebno su bogate purinima. Neki biljni izvori, poput spanaća i mahunarki, takođe sadrže purine, ali u manjim količinama. Bolje alternative su:

  5. nemasna piletina

  6. ćuretina

    • zečetina

    • integralne žitarice

    Takva ishrana ne samo da smanjuje mokraćnu kiselinu, već ima pozitivan efekat na krvni pritisak, nivo masti u krvi i telesnu težinu.

  8. Mediteranski način ishrane
    Ovaj režim, baziran na obilju voća, povrća, ribe, maslinovog ulja, niskomasnih mlečnih proizvoda i orašastih plodova, dokazano snižava nivo mokraćne kiseline i rizik od gihta. Čak i umereno konzumiranje vina ne utiče negativno na benefite.

  9. Uključivanje trešanja u ishranu
    Studije pokazuju da nakon samo dva dana unošenja trešanja rizik od napada gihta može biti manji za trećinu. Konzumacija čaše soka od trešanja dnevno može smanjiti nivo mokraćne kiseline za 15–19%, uz prirodno antiupalno dejstvo.

  10. Ograničenje alkohola
    Alkohol, naročito pivo i jabukovača, značajno povećavaju rizik od pojave gihta. Čak ni „lakša“ pića poput belog vina i šampanjca nisu potpuno bezopasni — potpuno izbacivanje ili značajno smanjenje unosa alkohola ključno je za kontrolu bolesti.

  11. Niskomasni mlečni proizvodi
    Mleko, jogurt, sirevi sa malo masti podstiču bubrege da efikasnije izluče mokraćnu kiselinu. Kao rezultat, smanjuju rizik od hiperurikemije i inflamatornih reakcija.

  12. Izbacivanje zaslađenih gaziranih pića
    Slatki gazirani napici mogu povećati mokraćnu kiselinu, posebno kod muškaraca, a i negativno utiču na zdravlje zuba, metabolizam šećera i probavu. Bolje alternative uključuju:

    • vodu

    • biljne čajeve

    • prirodne sokove zaslađene stevijom

Napomena lekara i naučna realnost

Navodi ovih devet strategija ne mogu zameniti medicinski tretman. Međutim, kada se primenjuju uz savet stručnjaka, mogu značajno doprineti prevenciji napada gihta i ublažavanju simptoma. Stručnjaci preporučuju da se svaka od promena — ishrana, fizička aktivnost ili suplementacija — uskladi sa lekarom, naročito kod osoba već dijagnostikovanih s gihtom.

Zaključak je jasan i inspirativan — iako je giht hronična i zahtevan poremećaj, doslednost, ravnoteža i male promene u svakodnevnim navikama mogu doneti značajno poboljšanje zdravlja i životne udobnosti.

Preporučujemo

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR