Možda vam se desilo da ste se u nekom trenutku pitali zašto vaše telo, uprkos urednoj higijeni, ispušta neobičan ili neprijatan miris. Ovaj fenomen je uobičajen i, iako ga ljudi nerado priznaju, događa se svima. Ono što možda niste znali jeste da miris tela nije samo posledica spoljašnjih faktora poput znojenja ili nedostatka dezodoransa, već odražava dublje unutrašnje procese – prvenstveno ono što jedemo, pijemo i kako se ponašamo u svakodnevnom životu.
Naš organizam je složen sistem u kojem svaka namirnica, napitak ili navika ima potencijal da utiče na hemijski sastav znoja, daha i telesnih izlučevina, a samim tim i na to kako nas drugi ljudi “osećaju”. Lična higijena, iako važna, samo je jedan deo mozaika. Puno širu sliku čini ono što se odvija unutar tela.
Iako genetika delimično oblikuje naš prirodni miris, daleko veći uticaj ima način ishrane. Pojedine namirnice mogu podstaći osvežavajuće mirise, dok druge, iako ukusne, mogu doprineti tome da telo miriše neprijatno ili intenzivno.
Jedan interesantan primer je razlika između jogurta i običnog mleka. Na prvi pogled deluju slično, ali njihova unutrašnja hemija stvara različite efekte. Jogurt je bogat dobrim bakterijama, poznatim kao probiotici, koje doprinose zdravijem varenju i smanjuju stvaranje spojeva odgovornih za neugodne telesne mirise – kao što su sulfiti. Često je obogaćen i vitaminom D, koji je koristan u borbi protiv štetnih bakterija u ustima, pa pomaže u redukovanju neprijatnog daha.
S druge strane, obični kravlji mlečni proizvodi, naročito punomasno mleko, sadrže kolin – nutrijent važan za funkciju mozga i jetre. Međutim, prilikom razgradnje u telu kolin prelazi u trimetilamin, supstancu koja se znojem oslobađa u obliku intenzivnog, oštrog mirisa koji podseća na ribu. Dakle, iako mleko ima svoje prednosti, njegova konzumacija može nepovoljno uticati na telesni miris.
Kada govorimo o toplim napicima, izbor između šoljice biljnog čaja i kafe takođe pravi razliku. Biljni čajevi – poput onih od mente, đumbira ili kamilice – puni su antioksidanasa koji pomažu telu da efikasno eliminiše toksine. Rezultat toga je svežija koža i manje intenzivan znoj.
Kafa, s druge strane, iako mnogima omiljena, ima suprotan efekat. Sadržaj kofeina u njoj doprinosi dehidraciji, što dovodi do koncentrisanijeg znoja, a time i do izraženijeg telesnog mirisa. Osim toga, kofein stimuliše lojne žlezde, zbog čega se koža brže masti, a masna koža je pogodno tlo za neprijatne mirise. Dakle, ako vam je važno da ostavite prijatan utisak, biljni čaj je mudriji izbor.
Voće i povrće igraju ključnu ulogu u tome kako mirišemo. Neke vrste ne samo da osvežavaju dah, već i podstiču prirodan, prijatan miris tela.
Evo nekoliko primera koji pokazuju njihove učinke:
-
Jabuke – doprinose detoksikaciji organizma, a time i svežijem telesnom mirisu.
-
Narandže – bogate citrusnim aromama, pomažu da koža prirodno otpušta prijatne mirise.
-
Bundeva i karfiol – sadrže kolin, pa u većim količinama mogu pojačati neugodan zadah i znoj.
Kada je reč o začinima, razlika je još izraženija. Na jednoj strani imamo beli luk i crni luk, koji su bogati sumpornim jedinjenjima. Ta jedinjenja su korisna za zdravlje, ali njihova prisutnost u organizmu vodi do jakih mirisa koji se ne zadržavaju samo u ustima, već se prenose i na znoj.
Na suprotnoj strani nalaze se kardamom i cimet – začini koji ne samo da čine jela mirisnijima, već i pomažu u osvežavanju daha i ostavljaju blagi, prijatni trag na koži.
Zanimljivo je da i neke vrste hrane mogu uticati na našu privlačnost, odnosno na feromone – hemijske supstance koje telo prirodno ispušta kako bi komuniciralo s okolinom. Jedan od primera je celer. Ova biljka, iako jednostavna, može stimulisati povećano lučenje feromona, pa osobe koje ga redovno konzumiraju mogu delovati privlačnije drugim ljudima. Suprotno tome, špargle, iako bogate nutrijentima, sadrže asparaginsku kiselinu, koja se prilikom varenja razlaže na spojeve neprijatnog mirisa, naročito izraženog u urinu.
Kada se osvrnemo na meso i ribu, vidimo da i tu postoji jasna razlika u efektima na telesni miris. Crveno meso, iako hranljivo, je teško za varenje i proizvodi više nusprodukata koji se izlučuju znojenjem. Istraživanja su pokazala da osobe koje smanje unos crvenog mesa imaju uglađeniji i prijatniji telesni miris.
Za razliku od toga, bela riba – poput lososa ili oslića – je lakša za probavu i ne ostavlja jak hemijski trag u organizmu. Dakle, ako planirate važan događaj, susret ili izlazak, mudrije je da se odlučite za ribu umesto mesa.
Još jedna biljka vredna pomena je piskavica. Njene semenke poznate su po sposobnosti da smanjuju unutrašnju fermentaciju u digestivnom sistemu. To znači da se smanjuje količina gasova i neprijatnih mirisa koji nastaju u crevima, čime se doprinosi celokupno prijatnijem telesnom mirisu.
S druge strane, semenke bundeve, iako bogate proteinima i mineralima, takođe sadrže kolin – isti onaj nutrijent koji može, u većim količinama, uzrokovati loš zadah i neprijatne mirise kroz znoj.
U suštini, telo nam svakodnevno šalje poruke o tome šta se dešava unutar njega – a miris je jedan od najdirektnijih pokazatelja. Dok se mnogi oslanjaju na parfeme, dezodoranse i sapune kako bi prikrili neprijatne mirise, oni su često samo privremeno rešenje. Istinska promena dolazi iznutra.
Zato, ako želite da vaše telo miriše prirodno prijatno, razmislite o sledećem:
-
Smanjite unos crvenog mesa.
-
Zamenite kafu biljnim čajem.
-
Birajte fermentisane mlečne proizvode umesto običnog mleka.
-
Jedite više voća bogatog vitaminom C, poput narandži.
-
Izbegavajte prekomeran unos kolin-bogatih namirnica, poput jaja, karfiola i bundeve.
-
Dodajte začine poput cimeta i kardamoma u svakodnevnu ishranu.
