Iako je visok krvni pritisak često u centru pažnje kad se govori o kardiovaskularnom zdravlju, jedan tihi i često potcenjeni problem, a to je nizak krvni pritisak, sve više izaziva interesovanje kako među stručnjacima, tako i kod onih koji se suočavaju sa njegovim posledicama. Na prvi pogled, stanje niskog pritiska ne deluje opasno. Mnogi ga smatraju blažim, privremenim poremećajem koji se lako zanemari. Međutim, realnost je daleko ozbiljnija. Dugotrajan ili izražen nizak pritisak može značajno ugroziti kvalitet života, a u pojedinim slučajevima i ukazivati na dublje, skrivenije zdravstvene probleme.
O ovome je govorila dr. Ivana Petrović, priznata kardiologinja koja se godinama bavi kliničkom praksom i istraživanjima na temu krvnog pritiska. Njena analiza pruža uvid u to kako naizgled bezazleni simptomi, poput umora ili vrtoglavice, mogu biti znak da je u telu narušena ravnoteža krvotoka. Još zanimljivije, ona ukazuje na direktnu povezanost između klimatskih promena i kardiovaskularnog sistema, posebno kod osoba koje pate od hronično niskog pritiska.
Dr. Petrović je istakla interesantnu izjavu jednog američkog klimatologa koji je atmosferu okarakterisao kao „okean vazduha“ u kojem živi čovek. Ova metafora se koristi da bi se objasnio intenzivan uticaj faktora kao što su atmosferski pritisak, vlažnost, temperatura i intenzitet sunčevog svetla na čovekovo fizičko i psihičko stanje. Upravo ovi spoljašnji uticaji mogu biti okidač za nagle promene krvnog pritiska, posebno kod onih koji su već skloni hipotenziji.
Jedan od najčešćih simptoma na koji ljudi ne obraćaju pažnju jeste jutarnji umor bez očiglednog razloga. Ako se budite iscrpljeni, bezvoljni i sa osećajem da ne možete da ustanete iz kreveta, to može biti indikator niskog pritiska. Ljudi često smatraju da se radi samo o lošem danu, ali to nije uvek slučaj.
Postoje različiti tipovi hipotenzije, koje je važno razumeti kako bi se pravilno reagovalo:
1. Primarna (idiopatska) hipotenzija
Ovaj oblik je najčešći i obično se javlja kod osoba koje su inače zdrave. Uzrok nije poznat, a simptomi najčešće nestaju spontano nakon jednog ili dva dana. Iako se ne smatra opasnim, ne treba ga u potpunosti zanemariti, jer i u ovom slučaju može doći do pogoršanja ako se organizam dodatno iscrpi.
2. Sekundarna hipotenzija
Mnogo ozbiljniji oblik niskog pritiska koji nastaje kao posledica drugih bolesti. U ovim slučajevima, nizak pritisak nije samostalan problem, već simptom ozbiljnijeg poremećaja, kao što su:
-
dijabetes
-
poremećaji rada štitne žlezde
-
anemija
-
infekcije
-
unutrašnja krvarenja
-
dehidracija
Kod ovakvog oblika, fokus lečenja mora biti na uzroku, a ne samo na regulaciji pritiska. Ako se ignoriše, može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući i kolaps cirkulacije.
3. Ortostatska (posturalna) hipotenzija
Pojavljuje se kada osoba naglo ustane iz sedećeg ili ležećeg položaja. Zbog naglog pada pritiska, javlja se osećaj vrtoglavice, slabosti, pa čak i kratkotrajna nesvestica. Ovaj oblik je posebno opasan jer može dovesti do padova i povreda, naročito kod starijih osoba.
4. Postprandijalna hipotenzija
Dešava se nakon obilnog obroka, kada se velika količina krvi povlači u digestivni sistem radi varenja hrane. Ova preraspodela krvi dovodi do privremenog pada pritiska u ostatku tela, što može uzrokovati slabost, malaksalost i potrebu za ležanjem.
Bez obzira na oblik, nizak krvni pritisak ne treba olako shvatati. Osobe koje se suočavaju sa njim treba da znaju da postoje konkretne strategije za ublažavanje simptoma i jačanje celokupnog zdravlja.
Evo nekoliko osnovnih preporuka koje mogu pomoći u svakodnevnom upravljanju ovim stanjem:
-
Povećanje unosa tečnosti, naročito mineralne vode bogate natrijumom, može značajno doprineti stabilizaciji pritiska.
-
Redovno doručkovanje je izuzetno važno jer pomaže da telo odmah ujutru dobije energiju i aktivira krvotok.
-
Umeren fizički napor, kao što su šetnje, joga ili lagane vežbe, pomažu cirkulaciji bez prevelikog napora za srce.
-
Izbegavanje dužeg stajanja i naglih promena položaja tela može sprečiti nagle padove pritiska.
-
Kvalitetan san i redovan ritam spavanja doprinose celokupnom balansu organizma i stabilizaciji krvnog pritiska.
U slučajevima sekundarne hipotenzije, koji su povezani sa ozbiljnim oboljenjima, ključno je usmeriti tretman na osnovni uzrok. Nije dovoljno samo pokušati da se pritisak poveća – već je potrebno ispitati zašto dolazi do njegovog pada. To znači da će se, na primer, kod osobe sa dijabetesom, terapija fokusirati na regulaciju šećera u krvi, a kod anemije na korekciju nivoa gvožđa i crvenih krvnih zrnaca.
Dr. Petrović podvlači da je od izuzetnog značaja redovno praćenje zdravstvenog stanja. Osobe koje uoče učestale epizode vrtoglavice, gubitka energije, nesvestica ili ekstremne iscrpljenosti, ne bi smele da čekaju da simptomi prođu sami od sebe. Pravovremena dijagnostika i savetovanje sa lekarom mogu sprečiti razvoj ozbiljnijih stanja, pa čak i spasiti život.
Jedna od zabluda koja se često sreće jeste mišljenje da nizak pritisak nije opasan, već samo neprijatan. Iako možda ne ostavlja posledice na krvne sudove kao visok pritisak, on može ozbiljno ugroziti funkcionisanje vitalnih organa – posebno mozga, koji je izrazito osetljiv na nedostatak kiseonika i slab protok krvi. Dugoročno, neadekvatno snabdevanje mozga krvlju može izazvati probleme sa pamćenjem, koncentracijom i opštim mentalnim kapacitetom.
U skladu s tim, nije dovoljno samo „istrpeti“ simptome ili se naviknuti na njih. Neophodno je razumeti uzrok i aktivno raditi na rešenju. Svaki organizam funkcioniše kao celina i signali koje nam telo šalje ne bi trebalo da se ignorišu.
U zaključku, hipotenzija, iako često zanemarena, predstavlja izazov koji zahteva pažnju, razumevanje i posvećen pristup. Ne postoji jedno rešenje koje odgovara svima, ali postoji niz metoda koje mogu pomoći svakom pojedincu da se oseća bolje, stabilnije i sigurnije u svom telu.
