Na dan svoje velike inauguracije na prestižnoj njemačkoj izložbi automobila, Sakib se susreo sa neočekivanom i izuzetno značajnom prilikom. Dok je sve tek počinjalo, pred njim se pojavilo japansko izaslanstvo koje je pokazalo veliko interesovanje za njegove automobile. Za samo nekoliko sati, Sakib je uspeo da im proda deset vozila, čime je ovaj dan započeo kao jedan od njegovih najvećih poslovnih uspeha.
Međutim, to nije bio kraj iznenađenjima koja su ga čekala. Sledećeg jutra, na izložbi se pojavila nova grupa posetilaca — ljudi arapskog porekla, koji su sa sobom doneli neobičan dar. Umesto da kupuju automobile, oni su Sakibu poklonili čak petnaest vozila. Ovaj gest nije samo iznenadio Sakiba, već i sve prisutne u njegovom okruženju, ostavljajući ih zatečenima i u neverici.
Šef kompanije, koji je lično bio prisutan i sve pažljivo posmatrao, nije mogao da sakrije svoje začuđenje. Prišao je Sakibu sa ozbiljnim izrazom lica i upitao ga:
— Kako uspevaš da prodaješ automobile na tako nekonvencionalan i nepredvidiv način?
Sakib je, ne gubeći prisebnost, odgovorio sa osmehom punim samopouzdanja. Objasnio je da njegove međunarodne veze i reputacija ne datiraju samo od te izložbe, već da ga poznaju ljudi iz svih delova sveta. Od poslovnih partnera, do visokih ličnosti — pa čak i samog Pape. Sa njim, tvrdi Sakib, ima prijateljski i srdačan odnos koji traje godinama.
Uprkos sumnjama i kritikama koje ponekad stižu, Sakib veruje u otvorenost i spremnost da sasluša ideje drugih. Sa sigurnošću je izneo i jedan neobičan predlog: spreman je da uloži deset hiljada evra u okladu da će, ukoliko njegov šef poseti Vatikan, imati priliku da vidi kako se lično susreće sa Papom.
Nije prošlo mnogo vremena pre nego što se ta prilika i ostvarila. Putovanje u Vatikan bilo je već planirano, a šef je o tome bio unapred obavešten. Kada su stigli na Papin balkon, scena je bila impresivna: Sakib i njegov otac stajali su rame uz rame sa Papom, mašući okupljenima ispod, među kojima je bio i šef. Ovaj trenutak jasno je potvrdio Sakibove tvrdnje i predstavljao neosporan dokaz njegovih visokih veza.
Međutim, baš tada je usledio neočekivani preokret. Dok je šef posmatrao prizor, odjednom je izgubio svest. Sakib je brzo reagovao, polivši ga vodom i zabrinuto pitajući šta se dogodilo. Kada se šef povratio, jedva je izgovorio reči koje su svima ostale urezane u pamćenje:
— Wako — nako…
Ispostavilo se da je uzrok šefovog šoka bio mnogo neobičniji nego što se na prvi pogled činilo. Na trgu, jedan nepoznati prolaznik prišao mu je i postavio pitanje:
— Ko je onaj čovek na balkonu, koji stoji pored Sakiba i privlači toliku pažnju?
Ovo pitanje je bilo kao hladan tuš. Do tada, šef je bio siguran da će najveće iznenađenje tog dana biti njegova bliska veza sa Papom preko Sakiba. Međutim, sada se začela sumnja — možda postoji još skrivenih slojeva u ovoj priči, koji nisu odmah vidljivi.
Tako je dan, koji je započeo kao uobičajena poslovna prilika, prerastao u niz nevjerovatnih susreta i nepredvidivih događaja. Sakib je ostao pribran, siguran u svoje veze i sposobnosti, dok su drugi pokušavali da shvate koliko se zapravo krije iza njegovog osmeha i harizme.
