Život nije baš divan i krasan za sve nas,većina nema baš sretno djetinjstvo a ne mazi ih život ni u kasnijoj dobi.Potresna ispovjest bivše supruge pjevača Baneta Mojićevića je uznemirila javnost i probudila savjest a o čemu se radi pročitajte u nastavku.

U ovom slučaju, bivša supruga pevača Baneta Mojićevića, Milica Mojićević, u veoma potresnoj i ličnoj ispovesti otvoreno govori o duboko traumatičnim iskustvima iz detinjstva koje je, kako navodi, provela u okruženju nasilja i emocionalne manipulacije, pre svega od strane svoje majke. U objavi koju je podelila javno, opisuje život u disfunkcionalnom i, kako kaže, paralelnom svetu koji je vodila sa majkom – spolja prikazujući sliku idealne porodice, dok se iza zatvorenih vrata odvijao horor.

  • Milica ističe da je odrastala sa majkom koju opisuje kao osobu sa narcističkim poremećajem ličnosti, koja je s jedne strane glumila brižnu roditeljku, dok je istovremeno činila teška psihička, emocionalna, pa čak i fizička i seksualna zlostavljanja. Njen opis uključuje i potresne tvrdnje o uključivanju u majčine odnose sa tadašnjim ljubavnikom, kao i prisustvo takvim scenama koje su za dete potpuno neprikladne i duboko štetne.

Kako navodi, majka ju je kontrolisala do najsitnijih detalja, a izgradila je i patološku zavisnost u kojoj dete nije moglo da funkcioniše bez prethodne „dozvole“ roditelja. Osećaj izolovanosti, zbunjenosti i stida, kao i nemogućnost da govori o onome što se dešava, duboko su je ranili. Gluma savršene porodice spolja, a pakao unutra, dovela je do toga da izgubi osećaj za realnost, pa je dugo i sama verovala da je problem u njoj.

  • U nastavku ispovesti Milica objašnjava kako je usled tog traumatičnog odnosa postala povučena, tiha, „dobro vaspitana“ devojčica, kako bi izbegla dodatne konflikte. Ipak, povremeni izlivi unutrašnje boli izražavali su se kroz buntovničko ponašanje, što je dodatno izazivalo osude okoline i utvrdilo sliku o njoj kao „problematičnom“ detetu.

Kao posebno težak trenutak, ističe iskustvo iz mladosti kada je, kako navodi, njena majka ušla u intimnu vezu sa njenim tadašnjim partnerom. Ovo je, prema njenim rečima, potpuno slomilo njeno poverenje u ljude i dodatno pogoršalo psihičko stanje.

  • Ipak, Milica ističe da je kroz studije psihologije i rad na sebi počela da se oslobađa toksičnih obrazaca i da polako razume mehanizme zlostavljanja koje je preživela. Kroz različite terapije i stručnu pomoć, postala je svesna da su sve patnje koje je trpela bile posledica ozbiljne psihičke bolesti njene majke.

Vrhunac njene borbe dolazi kada joj je dijagnostikovan tumor na kičmi, što je simbolično povezala sa godinama potiskivanja trauma i emocionalne boli. Kroz tri operacije i suočavanje sa bolešću, Milica je, kako kaže, konačno počela da se „budi“ i da sagledava istinu – da nije kriva, da zaslužuje mir i da može da izađe iz pakla prošlosti.

  • Ova ispovest je izuzetno bolna, ali istovremeno i snažna poruka svima koji su prošli kroz slična iskustva – da nisu sami, da zlostavljanje nije njihova krivica i da postoji put ka izlečenju, ma koliko dug i težak bio.

Ujedno, ova objava otvara važnu temu o psihičkom i emocionalnom zlostavljanju u porodici, kao i o posledicama koje ono ostavlja na mentalno i fizičko zdravlje. Milicina priča, koliko god bila potresna, može poslužiti kao primer hrabrosti i početak razgovora o problemima koji se predugo guraju pod tepih.

Preporučujemo