Danas ćemo pisati o riječima poznatog kardiologa koji je govorio na temu zdravlja srca i o tome kako zahlađenja mogu dovesti do infarkta. Više na ovu temu u nastavku članka.
Svaka nagla promena temperature može imati ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje, naročito kod osoba koje pate od kardiovaskularnih oboljenja. U poslednjim godinama, stručnjaci su primetili značajan porast broja pacijenata koji se javljaju sa simptomima srčanih problema ili čak moždanog udara, što je često povezano sa naglim promenama vremena. Ove promene ne predstavljaju samo neprijatnost za svakodnevni život, već mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, posebno kod onih koji već imaju postojeće kardiovaskularne bolesti.
Kardiovaskularni rizici tokom ekstremnih vremenskih uslova
Prema rečima kardiologa dr. Petra Otaševića, nagla zahlađenja i iznenadna otopljenja predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje srca i krvnih sudova. Dr. Otašević objašnjava da svaki put kada dolazi do naglog prelaza iz toplog u hladno vreme ili obrnuto, primetan je porast pacijenata sa simptomima akutnog infarkta miokarda ili šloga. Ove vremenske promene često su praćene i promenama u vazdušnom pritisku, što dodatno opterećuje organizam, posebno kod starijih osoba ili onih sa hroničnim bolestima.
- Nagla zahlađenja i otopljenja mogu uzrokovati srčane probleme
- Promene u vazdušnom pritisku mogu pogoršati stanje, naročito kod starijih osoba
Na primer, prošlih godina medicinske ustanove beležile su povećanje hospitalizacija zbog srčanih oboljenja tokom perioda kada su temperature drastično padale ispod nule. Ovo se objašnjava promenama u cirkulaciji krvi koje se dešavaju kao odgovor na ekstremne temperature. Osim fizičkih problema, promena vremena može izazvati i psihički stres, koji dodatno ugrožava zdravlje, jer briga o zdravlju može biti značajan faktor rizika.
Simptomi koji ne treba ignorisati
Tipični simptomi srčanih problema uključuju bol u grudima, pečenje ili stezanje koje traje duže od 20 minuta. Međutim, dr. Otašević napominje da neki pacijenti mogu iskusiti i atipične simptome, kao što su nagli gubitak svesti, bol u leđima, vilici ili rukama. “Ranije smo verovali da infarkt pogađa osobe starije od 55 godina, ali danas to više nije pravilo,” upozorava dr. Otašević. Infarkt se sada može dogoditi i kod mladih ljudi, što predstavlja dodatnu zabrinutost.
Ovaj trend može biti povezan sa sve većim stresom među mladim ljudima, kao i sa naglim promenama u načinu života, poput nepravilne ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti. Na primer, jedan mladi pacijent koji je doživeo infarkt u dvadesetim godinama naveo je da je bio pod stalnim stresom zbog fakulteta i da je zanemario fizičku aktivnost, što je dodatno pogoršalo njegovo stanje. Stoga je važno da se simptomi prepoznaju na vreme, bez obzira na godine pacijenta.
- Infarkt može pogoditi i mlade ljude zbog stresa i nezdravog načina života
- Prepoznavanje simptoma i rana reakcija su ključni za prevenciju
Faktori rizika i prevencija
Dr. Otašević ističe da su prevencija i redovne medicinske provere ključni za borbu protiv kardiovaskularnih bolesti. Glavni faktori rizika uključuju visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, pušenje, fizičku neaktivnost i gojaznost. Pravilna ishrana, redovno vežbanje i upravljanje stresom mogu značajno smanjiti ove rizike.
- Visok krvni pritisak, pušenje i gojaznost povećavaju rizik od srčanih oboljenja
- Pravilna ishrana, fizička aktivnost i smanjenje stresa mogu pomoći u prevenciji
Jedna od preporuka za prevenciju je vođenje dnevnika ishrane i fizičke aktivnosti, što pomaže ljudima da postanu svesniji svojih navika. Redovne medicinske provere, kao što su merenje krvnog pritiska i nivoa holesterola, mogu pomoći u ranom otkrivanju potencijalnih problema i prevenciji ozbiljnih stanja.
Uticaj na mlađu populaciju
Jedan od zabrinjavajućih trendova u poslednje vreme je porast broja mladih ljudi koji se suočavaju sa srčanim oboljenjima. Nekada se smatralo da infarkt pogađa starije osobe, ali danas se sve više mladih ljudi javlja sa simptomima koji ukazuju na ozbiljna kardiovaskularna stanja. Ovaj trend je rezultat kombinacije nezdravog načina života, stresa i izloženosti ekstremnim vremenskim uslovima.
Istraživanja su pokazala da gotovo 30% mladih ljudi u urbanim sredinama ima visok nivo stresa, što direktno utiče na njihovo kardiovaskularno zdravlje. Nezdrava ishrana, konzumacija brze hrane i smanjena fizička aktivnost takođe doprinose razvoju srčanih bolesti među mladima. Ovaj fenomen zahteva hitnu pažnju i delovanje kako bi se zaštitile buduće generacije.
- Porast srčanih oboljenja među mladima zbog stresa i nezdravog načina života
- Visok nivo stresa među mladima u urbanim sredinama
Praktične preporuke za održavanje zdravlja
Kako bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja tokom promena vremena, dr. Otašević preporučuje sledeće praktične korake:
- Održavajte zdravu telesnu težinu: Gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika za srčane bolesti.
- Vežbajte redovno: Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i jača srce.
- Izbegavajte pušenje: Pušenje ozbiljno ugrožava zdravlje srca.
- Jedite izbalansiranu ishranu: Uključite voće, povrće, integralne žitarice i zdrave masti.
- Redovno proveravajte krvni pritisak i nivo holesterola: Ove provere mogu pomoći u ranom otkrivanju problema.
- Upravljajte stresom: Tehnike opuštanja, poput meditacije i joge, mogu pomoći u smanjenju stresa.
- Ostanite hidrirani: Pravilna hidratacija je ključna za zdravlje srca, naročito tokom vrućih dana.
Promene vremenskih uslova mogu imati ozbiljan uticaj na kardiovaskularno zdravlje, naročito kod osoba koje već imaju rizične faktore. Važno je biti svestan simptoma i preduzeti odgovarajuće mere prevencije kako bi se očuvalo zdravlje srca i krvnih sudova. Kako klimatske promene nastavljaju da utiču na naše živote, odgovornost za naše zdravlje leži u našim rukama.
