U danas donosimo sve velikom pravoslavnom i jednom od najpoštovanijih praznika – Ognjena Marija,saznajte više u nastavku teksta…
U narodu se kaže: „Ko Ognjenu Mariju ne poštuje, bolje da se ne budi tog dana.“ I zaista, dan ove svetiteljke nosi sa sobom težinu koju ne pronalazimo često – ne zato što crkva tako nalaže, već zato što su vekovi predanja i iskustva oblikovali strahopoštovanje prema njoj. Sutra se širom Srbije, ali i regiona, obeležava praznik posvećen svetoj velikomučenici Marini, u narodu znanoj kao Ognjena Marija.
Iako nije označena crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ova svetiteljka zauzima posebno mesto u narodnoj svesti. Smatra se da tog dana ništa ne sme da se radi, posebno žene izbegavaju bilo kakve kućne poslove. Ne pere se, ne mesi, ne kuva – jer se veruje da bi nepoštovanje moglo doneti kaznu. I to ne bilo kakvu – već kaznu ognjem, jer se veruje da svetiteljka kažnjava vatrom, baš kao što njen duhovni brat Sveti Ilija kažnjava gromovima.
Ognjena Marija je, prema predanju, bila mlada hrišćanka iz Antiohije, koja je odbila da se odrekne svoje vere, iako je bila mučena i na kraju pogubljena mačem. Njena postojanost u veri učinila ju je simbolom snage, hrabrosti i božanske pravde. U crkvenoj istoriji poštovana je i na Istoku i na Zapadu, dok su narodna verovanja otišla i korak dalje – dodelivši joj moć da donosi i blagodat i kaznu, u zavisnosti od toga kako joj se pristupi.
Mnogi vernici veruju da je grmljavina na dan Ognjene Marije zloslutna – da nagoveštava bolest, sušu ili siromaštvo. Takođe se duboko veruje da kupanje u rekama i jezerima toga dana nosi opasnost, jer voda, koja je inače simbol života, tada „postaje ćudljiva“. Mnogi koji su tog dana prekršili običaje, navodno su doživeli nesreće – i te priče se i danas prepričavaju s ozbiljnošću.
Ali, praznik nije samo podsećanje na opasnosti. U nekim krajevima, posebno među mladima, i dalje živi lep običaj – da devojka pokloni ogledalce mladiću koji joj se dopada. Time mu, simbolično, nudi svoje srce, verujući da će je gledati sa istom nežnošću kao u sopstveni odraz.
U delu Srbije, posebno u zapadnim i planinskim krajevima, stariji ljudi i danas zapale sveću na taj dan, okrenu se prema istoku i izgovore tihu molitvu. Jer veruju da Ognjena Marija čuje i najtiši šapat, posebno kada dolazi iz iskrenog srca.
U knjizi „Ognjena Marija Livanjska“, novinar i publicista Budo Simonović beleži potresna svedočenja o događajima iz Drugog svetskog rata, kada je na sam dan Ognjene Marije, 29. jula 1941, ustaški režim izvršio stravičan pokolj nad Srbima u livanjskom kraju. Preživeli taj dan nazivaju prokletim, a svetiteljku – čuvaricom nevinih duša i večitom opomenom. Ti događaji, i danas živi u pamćenju naroda, samo su pojačali osećaj svetosti ovog dana.
Izvor: Kurir Stil magazin, 29. jul 2025.
Neobično je i to da se Ognjena Marija poštuje i među drugim narodima i religijama. Na primer, u nekim krajevima Bosne, čak i muslimani toga dana ne rade, verujući da je ta svetiteljka „preko vatre“ i da ne treba izazivati njenu moć. Iako dolaze iz različitih duhovnih izvora, predanja se često prepliću i pokazuju da poštovanje prema višoj sili ne poznaje granice vere
U crkvenom smislu, sveta Marina je prisutna i u katoličkoj i u anglikanskoj crkvi, što govori o širini njenog uticaja. Više o njoj i njenom životu možete pročitati na stranici Wikipedia:
U savremenom vremenu, kad su drevni običaji često zaboravljeni, Ognjena Marija nas podseća da postoje trenuci kada treba stati, zastati i oslušnuti. Ne da bismo robovali strahu, već da bismo obnovili vezu sa tišinom, prirodom i sopstvenim korenima.
Jer ovaj praznik ne traži mnogo – samo da tog dana ne bude buke, svađe, vreve. Da u tišini života osetimo snagu predanja koje traje vekovima. A možda baš tada, u toj tišini, Ognjena Marija spusti dlan preko nas – ne da nas kazni, već da nas zaštit
