Danas smo odlučili pisati na temu pomjeranja sata i njegovog povratka na zimsko računanje vremena. Ovaj čin na prvu ruku izgleda jednostavno, ali čin pomjeranja kazaljki iza sebe krije dugu historiju i vleiki broj rasprava.
Ove godine, Srbija će u noći između 26. i 27. oktobra pomeriti sat unazad, što znači da će u 3 ujutro kazaljke pokazivati 2 sata. To znači da ćemo dobiti dodatnih 60 minuta sna, ali ćemo se ubrzo suočiti s ranijim mrakom u popodnevnim časovima. Ovaj pomak, koji se dešava najranije u poslednjih 11 godina, poslednji put je napravljen na isti datum 2014. godine.
Pomeranje vremena nije novost. Prvi put je uvedeno tokom Prvog svetskog rata u Nemačkoj i Austrougarskoj, s ciljem štednje energije. Kasnije je praksa više puta ukidana i vraćana, a u bivšoj Jugoslaviji je postala ustaljena 1983. godine. Sa uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, prelazak na letnje i zimsko vreme standardizovan je tako da se sat uvek pomera poslednje nedelje marta i oktobra. Ovo je učinjeno kako bi se olakšalo funkcionisanje saobraćaja, poslovanja i komunikacije unutar zajedničkog tržišta.
Međutim, uprkos svojoj dugoj tradiciji, praksa pomeranja vremena sve više izaziva negodovanje. Prelomni trenutak desio se 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela veliko javno istraživanje. U anketi je učestvovalo 4,6 miliona građana EU, a čak 84% ispitanika bilo je za ukidanje pomeranja sata. Kao rezultat toga, Evropski parlament je 2019. godine izglasao odluku o prestanku ove prakse, sa planom da se promena uvede 2021. godine.
Međutim, sve se zaustavilo na pitanju – koje vreme zadržati trajno, letnje ili zimsko? Neke zemlje, poput Francuske i Poljske, bile su naklonjene trajnom letnjem računanju vremena, dok su Finska i Holandija davale prednost zimskom vremenu. Hrvatska se, na primer, izjasnila za letnje vreme. Zbog neslaganja i globalnih problema poput pandemije, ceo proces je odložen na neodređeno.
Trenutno važeće direktive EU predviđaju nastavak pomeranja satova najmanje do 2026. godine. Postoji nada da bi ovo pitanje moglo ponovo biti pokrenuto tokom poljskog predsedavanja Savetom EU 2025. godine, ali do tada će građani Evrope i dalje morati dvaput godišnje podešavati svoje satove. Ritual gubljenja sata u proleće i dobijanja u jesen i dalje ostaje deo svakodnevice.
Mnoge zemlje širom sveta već su napustile ovu praksu. Rusija je 2014. godine prešla na trajnu zimsku promenu vremena, dok je Turska 2016. godine odlučila da ostane na stalnom letnjem vremenu. Još ranije, zemlje poput Kine, Indije i Japana potpuno su ukinule promenu sata, a isto su učinile mnoge zemlje Latinske Amerike poput Brazila, Argentine, Urugvaja i Meksika (osim u pograničnim područjima sa SAD).
Unutar Evrope postoje razlike. Island i Belorusija ne pomeraju satove, dok u Australiji praksa zavisi od savezne države – neke primenjuju, a neke ne. Ove razlike pokazuju da se svet sve više okreće trajnom vremenskom računanju, dok Evropska unija još uvek traži zajedničko rešenje.
Što se tiče stavova građana i stručnjaka, sve češće se poklapaju – pomeranje sata se smatra zastarelim, jer ne donosi značajne uštede i remeti bioritam ljudi. I dok Evropa čeka konačan dogovor, mi i dalje pratimo ritam kazaljki i prilagođavamo svoje navike dva puta godišnje.
Pitanje pomeranja sata nije samo tehnička tema, već je duboko povezano sa načinima života, zdravljem i društvenom organizacijom. Rasprava o njegovom ukidanju ne tiče se samo brojeva na satu, već i našeg osećaja vremena koje živimo.
