Od davnina se verovalo da psi imaju izuzetnu sposobnost da prepoznaju ljudske osobine, te da razlikuju iskrene od neiskrenih ljudi. Oni osećaju kada ih neko pokušava prevariti, što ih čini ne samo najboljim prijateljima čoveka, već i svojim vrhunskim „detektorima“ karaktera.
U poslednjim godinama, naučna istraživanja sprovedena u Japanu potvrdila su ova verovanja. Pokazalo se da naši četvoronožni pratioci ne samo da razumeju ljudsko ponašanje, već i da na osnovu tog razumevanja oblikuju svoje poverenje i emocije prema nama.
Jedno od najznačajnijih istraživanja sproveo je Akiko Takaoka, psiholog sa Univerziteta u Tokiju, koji je godinama proučavao kognitivni razvoj pasa. On je postavio pitanje da li psi znaju kada ih neko laže i došao do fascinantnih zaključaka. Rezultati su pokazali da psi vrlo jasno razlikuju iskrenost od obmane, i da jednom izgubljeno poverenje teško vraćaju.
U eksperimentu koji je izazvao veliku pažnju, psima su prikazane posude sa hranom, a zadatak volontera bio je da im pokažu gde se hrana nalazi. Međutim, u jednom trenutku nije bilo hrane u posudama, iako su psi bili navođeni da veruju da će je tamo pronaći. Kada su shvatili da su prevareni, njihovo ponašanje se promenilo. Tokom narednih susreta, psi su postajali oprezniji, a kada bi u prostoriju ušla osoba koja ih je obmanula, mnogi su pokazivali ravnodušnost ili čak ljutnju. Suprotno tome, prema ljudima koji su im stalno ukazivali na tačne informacije o hrani, psi su ostajali privrženi i puni poverenja. Ovaj eksperiment jasno je pokazao da psi imaju sposobnost da razlikuju ko ih je prevario i da tu informaciju dugo pamte.
Još jedno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kjotu istraživalo je da li psi ne samo da razlikuju laž od istine, već i da li prate kako se drugi ljudi odnose prema njihovim vlasnicima. Rezultati su bili podjednako zanimljivi: psi nisu pasivni posmatrači, već aktivno prate interakcije i na osnovu njih donose odluke.
U tom eksperimentu učestvovali su psi sa svojim vlasnicima i nekoliko volontera koje psi ranije nisu poznavali. Deo volontera ponašao se ljubazno i prijateljski prema vlasnicima, dok su drugi pokazivali agresivno ponašanje – vikali su, bili su grubi i neprijatni. Nakon takvih scena, volonteri su ponudili psima poslastice. Reakcije su bile zapanjujuće. Psi su bez problema prihvatali poslasticu i nežnost od onih koji su se lepo ponašali prema njihovim vlasnicima. Međutim, kada su hranu nudili oni koji su pokazali agresiju, psi su bili sumnjičavi. Neki su odbili poslasticu, dok su drugi prihvatili hranu, ali su se odmah udaljili, jasno pokazujući da ne žele dalje kontakte.
Ovi nalazi ukazuju na jednu vrlo važnu činjenicu: psi razumeju društvene odnose i sposobni su da procene ljude na osnovu njihovih postupaka. Oni ne prate samo kako se neko ponaša prema njima lično, već i kako se odnosi prema njihovim vlasnicima. Ukoliko neko pokazuje neprijateljstvo ili nepoštovanje prema osobi koju pas voli, životinja to opaža i reaguje na svoj način.
Zajednički zaključak ovih istraživanja jeste da psi poseduju veoma sofisticiran sistem društvene percepcije. Njihovo ponašanje nije samo instinktivno, već se bazira na iskustvu, pamćenju i proceni. Kada jednom izgube poverenje u neku osobu, vrlo je teško da ga ponovo steknu. Takođe, u stanju su da razlikuju prijateljsko od neprijateljskog ponašanja i na osnovu toga oblikuju svoj odnos prema ljudima.
Ova otkrića potvrđuju ono što mnogi vlasnici pasa već intuitivno znaju – da njihovi ljubimci osećaju i razumeju mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Pas može biti naš najbolji prijatelj, ali i odličan „sudija karaktera“. Njihove reakcije prema ljudima u njihovom okruženju često nam mogu poslužiti kao signali da obratimo pažnju na tuđe ponašanje.
U konačnici, istraživanja iz Japana još jednom su potvrdila da veza između psa i čoveka nije samo emotivna, već i duboko kognitivna. Psi nas prate, analiziraju i na osnovu svojih zapažanja odlučuju da li zaslužujemo njihovo poverenje. Ovo je snažan podsetnik koliko je važno odnositi se prema njima sa iskrenošću i poštovanjem, jer oni veoma dobro razlikuju laž od istine, dobrotu od grubosti.
Na kraju, možemo zaključiti da psi nisu samo naši pratioci i prijatelji već i „čuvari“ naše iskrenosti, koji imaju sposobnost da nam ukažu kada nismo na pravom putu – sve to na svoj jedinstven, tih i suptilan način.
