Priča o nasleđivanju osobina i gena unutar porodice oduvek je bila intrigantna, ali i emotivna tema, naročito kada govorimo o uticaju bake na unuke, posebno bake po očevoj liniji. Često zaboravljena u svakodnevnim razgovorima o naslednosti, baka sa očevog porodičnog stabla može igrati veoma značajnu ulogu u razvoju deteta – ne samo kada je reč o fizičkim osobinama, već i kada su u pitanju zdravstvene predispozicije, ponašajne karakteristike i emocionalni obrasci.
Stara narodna izreka kaže: “Kad se žena uda za muškarca, uda se i za njegovu porodicu.” Iako ova izjava često biva korišćena u kontekstu međuljudskih odnosa u braku, ona zapravo nosi i dublje značenje, posebno kada se sagleda iz ugla genetike. Ulaskom u novu porodicu, žena ne prihvata samo običaje i tradiciju, već time unosi i novu liniju genetskog materijala koji će se kroz buduće generacije dalje prenositi i razvijati.
Prema rečima dr Sergeja Kiseljova, stručnjaka iz oblasti biotehnologije i molekularne genetike, dete sa svakim svojim bakama i dekama deli otprilike 25% genetskog materijala. Dakle, svako dete jeste četvrtina svoje bake, ali taj procenat ne treba shvatiti suviše bukvalno, jer je kombinatorika gena daleko složenija. Kako Kiseljov naglašava, genetika je nalik špilu karata – roditelji detetu prenose određene karte, ali kombinacije tih karata su nepredvidive. To znači da dete može nasleđivati osobine od predaka koje nikada nije upoznalo, a koje se mogu pojaviti iznenada, nakon generacija „ćutanja“.
Kada govorimo o naslednim linijama, ključna razlika postoji između:
-
bake sa majčine strane – koja podjednako prenosi X hromozome i na unuke i na unuke,
-
i bake sa očeve strane – koja genetski doprinosi uglavnom unukama, jer se X hromozomi prenose preko oca, a on ih može dati samo ćerkama, ne i sinovima.
Drugim rečima:
-
Devojčice nasleđuju X hromozome i od majke i od oca → pa tako i od obe bake.
-
Dečaci dobijaju X hromozom od majke i Y hromozom od oca → što znači da genetski ne nasleđuju direktno X hromozom svoje bake po ocu.
Ova činjenica je posebno značajna kada se govori o naslednim bolestima ili specifičnim osobinama vezanim za X hromozom. To je i razlog zašto se kod devojčica ponekad mogu pojaviti karakteristike koje preskaču generaciju i dolaze upravo od bake sa očeve strane, dok su dečaci u tom pogledu manje povezani sa njom.
Genetika, naravno, ne obuhvata samo izgled, već i:
-
bojа očiju
-
struktura kose
-
visina i telesna građa
-
osobine lica poput oblika nosa, brade ili ušiju
Međutim, ove spoljašnje osobine nisu jedine koje se prenose. Postoje tzv. dominantni i recesivni geni, što znači da neke osobine mogu “preskočiti” jednu generaciju pa se pojaviti tek kod unuka.
Na primer:
-
Ako baka ima plave oči (što je recesivna osobina), a deda smeđe (dominantna osobina), veća je verovatnoća da će dete imati smeđe oči. Međutim, gen za plave oči može i dalje biti prisutan i manifestovati se kod deteta nekoliko generacija kasnije.
Ova pojava objašnjava zašto se često kaže da dete “liči na babu”, iako roditelji te osobine ne poseduju u vidljivoj formi. U genetskoj terminologiji, takvi geni se nazivaju “tiho preneseni”, jer nisu izraženi, ali ostaju aktivni i čekaju svoju priliku.
Mnogo ozbiljniji aspekt naslednosti odnosi se na zdravlje i predispozicije ka bolestima. Kiseljov ističe da postoji direktna genetska veza između bake i unuke kada je reč o naslednim bolestima, kao što su:
-
rak dojke – koji se prenosi ženskom linijom,
-
neke autoimune bolesti,
-
diabetes,
-
problemi sa štitnom žlezdom,
-
neurološki poremećaji, itd.
Naročito opasan primer je gen za nasledni rak dojke (BRCA1 i BRCA2 mutacije). Ako je baka nosilac ovog gena, šanse da ga nasledi i unuka su visoke – čak i do 75–80%. Kod muškaraca, gen se uglavnom ne ispoljava, ali oni mogu biti prenosioci – što znači da muškarac može preneti gen svojoj ćerki, iako sam nikada neće razviti bolest. Tako se stvara lanac prenosa: baka → sin → ćerka, što pokazuje koliko je važno razumeti genetsku strukturu cele porodice.
