Problem prekomernog zadržavanja tečnosti u organizmu postaje sve češća pojava u savremenom društvu, posebno usled sveprisutnog stresa, fizičke neaktivnosti i nepravilne ishrane. Iako mnogi ovaj problem doživljavaju kao puku estetsku smetnju, njegove posledice mogu biti mnogo dublje i ozbiljnije, jer često ukazuje na poremećaje u radu važnih sistema tela, poput bubrega, limfnog sistema i krvotoka.
Kada telo zadrži više tečnosti nego što mu je potrebno, javljaju se razni simptomi koji mogu ozbiljno uticati na kvalitet svakodnevnog života. Među najčešćim tegobama su:
-
Otekline, naročito na nogama, stopalima, rukama i licu
-
Nagli dobitak na težini koji se ne može objasniti ishranom
-
Osećaj težine i nadutosti
-
Smanjena pokretljivost
-
Umor, pa čak i osećaj pospanosti tokom dana
Prema rečima prof. dr Momčila Matića, stručnjaka iz oblasti ishrane i metabolizma, zadržavanje tečnosti nastaje kada organizam ne uspeva da je izbaci u dovoljnoj meri. Dva ključna sistema odgovorna za to su bubrezi i limfni sistem.
Bubrezi imaju zadatak da filtriraju krv, iz nje uklanjaju suvišnu vodu i štetne materije koje se izlučuju putem urina. Limfni sistem, s druge strane, skuplja višak tečnosti i otpadne supstance iz tkiva i vraća ih u krvotok. Kada bilo koji od ovih sistema oslabi, voda ostaje “zarobljena” u telu – najčešće ispod kože – što dovodi do vidljivih otoka i osećaja nelagodnosti.
Jedan od faktora koji značajno doprinosi ovom problemu jeste višak telesne masti. Masne ćelije često mehanički pritisnu limfne sudove i tako blokiraju normalan protok limfe. Rezultat je usporena eliminacija tečnosti i razvoj upalnih procesa, koji dodatno pogoršavaju stanje. Ovakav mehanizam uzrokuje i pojavu celulita, naročito kod žena, i stvara začarani krug – više vode, više upala, više otoka.
Postoji više uzroka zadržavanja vode u telu, a najčešći su sledeći:
-
Problemi sa bubrezima – bubrezi koji ne funkcionišu kako treba ne mogu efikasno izlučiti višak vode, što vodi do nakupljanja tečnosti u telu.
-
Srčana oboljenja – slabo srce otežava normalan protok krvi, što uzrokuje zadržavanje vode, posebno u donjim ekstremitetima.
-
Poremećaji jetre – bolest jetre, kao što je ciroza, može dovesti do smanjenja nivoa proteina u krvi, što izaziva zadržavanje tečnosti u trbušnoj šupljini (ascites).
-
Plućna oboljenja – loša razmena gasova i pritisci u plućnoj cirkulaciji mogu doprineti oticanju.
-
Venska insuficijencija – oslabljene vene otežavaju vraćanje krvi ka srcu, pa se voda zadržava u nogama.
-
Tromboza i krvni ugrušci – mogu izazvati lokalizovano oticanje i bol, jer blokiraju normalan protok tečnosti.
Pored ovih medicinskih stanja, postoje i faktori iz svakodnevnog života koji pogoršavaju situaciju:
-
Nedostatak kretanja – statičan način života usporava limfu i cirkulaciju.
-
Stres – pojačava lučenje hormona koji remete ravnotežu vode.
-
Manjak sna – loš san negativno utiče na regulaciju hormona zaduženih za eliminaciju tečnosti.
-
Loša ishrana – previše soli, prerađene hrane i industrijskih šećera direktno dovodi do retencije vode.
-
Nedovoljan unos čiste vode – paradoksalno, kada ne pijemo dovoljno tečnosti, telo počinje da je zadržava kako bi nadoknadilo manjak.
Zanimljiv je i uticaj trudnoće – tada dolazi do hormonalnih promena i povećanog volumena krvi, što često dovodi do oticanja, naročito u poslednjem trimestru.
Pogrešna upotreba diuretika i prekomerni unos kofeina dodatno komplikuju situaciju. Kofein ima blagi diuretički efekat, ali ako se koristi u velikim količinama, može poremetiti hormonski balans i izazvati dehidrataciju. Diuretici – lekovi koji pospešuju izlučivanje vode – nikako se ne smeju uzimati bez lekarskog nadzora, jer mogu izazvati:
-
Gubitak važnih elektrolita, naročito kalijuma
-
Dehidrataciju
-
Poremećaj srčanog ritma
-
Nizak krvni pritisak
Rešenje ovog problema leži u postepenim i prirodnim metodama, koje prvenstveno uključuju promene u svakodnevnim navikama. Prof. Matić preporučuje sledeće:
1. Pravilna hidratacija
Najjednostavniji korak je unos dovoljne količine čiste, mlake vode. Poželjno je dan započeti sa dve čaše pročišćene vode, koje ne samo da hidrira telo već i pokreće metabolizam, bubrege i digestivni sistem. Redovno unošenje tečnosti pomaže telu da prepozna da više ne mora da “štedi”, čime se smanjuje potreba za zadržavanjem vode.
2. Biljni čajevi
Određene biljke poznate su po svom blago diuretičkom efektu i pozitivnom uticaju na limfni sistem. Tu spadaju:
-
Kopriva
-
Hajdučka trava
-
Zeleni čaj (umerenim količinama)
-
Čaj od peršuna
Ove biljke mogu se piti kao topli čajevi ili hladni napici, a dodavanje par kapi limuna ili soka od nara dodatno pojačava efekat detoksikacije.
3. Ishrana bogata vodom i antioksidansima
Hrana sa visokim sadržajem vode i niskim sadržajem soli povoljno utiče na eliminaciju viška tečnosti. U tu grupu spadaju:
-
Lubenica – bogata vodom i elektrolitima
-
Krastavac
-
Tikvice
-
Zeleni lisnati povrtnjaci poput blitve i spanaća
-
Bobičasto voće – borovnica, jagoda, aronija
Izbegavati treba industrijski obrađenu hranu, kao i proizvode koji sadrže veštačke zaslađivače, zasićene masti i konzervanse.
4. Fizička aktivnost
Svaki oblik pokreta stimuliše rad limfnog sistema, koji nema sopstvenu “pumpu” kao što srce pokreće krv. Preporučuju se:
-
Brze šetnje
-
Joga i istezanje
-
Plivanje
-
Vežbe sa sopstvenom težinom
Pokret je ključ za eliminaciju stagnirajuće tečnosti iz tela.
5. Kvalitetan san
Dobar noćni odmor obnavlja hormonalni sistem, smanjuje stres i omogućava telu da se regeneriše. Melatonin, hormon sna, takođe ima ulogu u regulaciji tečnosti, a njegov manjak vodi ka zadržavanju vode i povećanom osećaju umora tokom dana.
U svemu ovome važno je razumeti da rešavanje problema zadržavanja vode zahteva strpljenje i doslednost. Umesto brzih i agresivnih rešenja, najbolji rezultati dolaze iz balansa između pravilne ishrane, dovoljnog unosa vode, fizičke aktivnosti i emocionalne stabilnosti.
Zaključno, zadržavanje tečnosti nije pojava koju treba ignorisati. Ono može biti pokazatelj narušenog zdravlja i ukazuje na potrebu za promišljenim pristupom sopstvenom telu.
