Postoji mnoštvo načina da čovek zaviri u vlastitu psihu, a jedan od najzanimljivijih je upravo kroz psihološke testove koji se oslanjaju na vizuelnu percepciju. Takvi testovi, iako se često doživljavaju kao puka zabava, zapravo mogu poslužiti kao sredstvo za dublje samorazumevanje. Primer jednog takvog testa je pred nama – test koji se bazira na jednostavnom pitanju: da li vidite mačku kako se penje uz stepenice ili silazi niz njih? Odgovor na to pitanje nije samo stvar percepcije – on može otkriti važne aspekte ličnosti osobe koja posmatra.

Kao i kod mnogih psiholoških procena, i ovde je poenta u tome kako naš um interpretira nejasne, dvosmislene situacije. Ove procene su deo šireg seta metoda koje psiholozi koriste kako bi stekli uvid u emocionalno stanje, kognitivne obrasce i ponašanje pojedinca. Iako su ovakvi testovi pojednostavljeni i ne mogu zameniti profesionalnu dijagnostiku, oni i dalje mogu ponuditi korisne smernice, naročito kada se koriste kao uvod u dublje samoproučavanje.

Kada osoba učestvuje u ovakvoj proceni, važno je razumeti da rezultat nije apsolutna istina, već ogledalo koje odražava jedan od mnogih mogućih aspekata karaktera. Psihologija ne nudi uvek konačne odgovore, ali omogućava postavljanje pravih pitanja, a to je često i važnije.

U ovom konkretnom testu, slika mačke na stepenicama pokreće mentalni proces koji razotkriva šta najpre primećujemo i kako tumačimo nejasne informacije. Upravo način na koji tumačimo ovu scenu otkriva:

  • koliko verujemo sopstvenim instinktima

  • koliko se oslanjamo na spoljne znakove

  • da li smo skloni analiziranju ili delujemo impulsivno

  • kakav nam je odnos prema drugima i koliko dopuštamo njihovom mišljenju da oblikuje naše

Ako osoba vidi mačku kako se penje, to može ukazivati na specifične osobine. Takvi pojedinci obično:

  1. obraćaju pažnju na spoljašnje znakove, što znači da nisu previše introspektivni, već se oslanjaju na ono što mogu direktno da vide ili čuju

  2. mogu pokazivati naivnost, u smislu da ponekad veruju u ono što im se servira bez preispitivanja

  3. imaju izraženu sklonost ka neorganizovanosti, što može otežati donošenje odluka

  4. lakše prihvataju tuđe stavove, što ih čini fleksibilnima, ali može biti i slabost u situacijama koje zahtevaju odlučnost

  5. ističu se po visokom nivou poštenja, što ih čini pouzdanim i iskrenim ljudima, često spremnim da žrtvuju lične interese zarad pravičnosti

Sa druge strane, ako posmatrač vidi mačku kako silazi, to sugeriše sasvim drugačiji skup osobina. Takve osobe se obično odlikuju sledećim karakteristikama:

  1. izražena intuicija, koja im pomaže da brzo prepoznaju suštinske informacije čak i kada su one prikrivene

  2. analitički pristup, zbog čega vole da preispituju okolnosti i razmatraju različite perspektive

  3. postavljaju mnogo pitanja, što može biti i vrlina i izazov – jer ne prihvataju stvari zdravo za gotovo

  4. njihovo mišljenje često je cenjeno u društvu, jer umeju da procene situacije i ponude mudre savete

  5. imaju sposobnost dubokog promišljanja, zbog čega su često oslonac ljudima iz svog okruženja

Ovakvi testovi, iako jednostavni, nude priliku da se zapitamo ko smo i kako razmišljamo. Svako od nas posmatra svet drugačijim očima, i upravo te razlike psihologiji daju snagu – jer u njima se nalazi objašnjenje zašto se ljudi ponašaju kako se ponašaju, donose određene izbore i reaguju na poseban način u različitim situacijama.

U svetlu toga, psihološki testovi ličnosti nisu rezervisani samo za klinike i psihoterapijske prakse. Oni se koriste i u:

  • profesionalnoj orijentaciji – da pomognu mladima da pronađu karijerni put koji odgovara njihovim afinitetima i sposobnostima

  • procesima selekcije kandidata prilikom zapošljavanja – kako bi se procenilo da li neko odgovara određenom radnom okruženju ili poziciji

  • ličnom razvoju – jer pružaju uvid u unutrašnje sklonosti koje često ni sami sebi ne priznajemo

Kada govorimo o mentalnom zdravlju, ne možemo izostaviti ni fizičko. Zdravlje tela i uma povezani su čvršće nego što se to na prvi pogled čini. Upravo zbog toga, važno je redovno obraćati pažnju i na fizičko stanje.

Doktorica Biserka Obradović, stručnjak koji se već dugo bavi prevencijom i savetovanjem, skreće pažnju na aktuelne zdravstvene izazove s kojima se suočava javnost. Prema njenim rečima, tokom letnjih meseci zdravstveni sistemi su pod velikim opterećenjem zbog povećanog broja pacijenata. Među prisutnim virusima izdvajaju se:

  • adenovirus

  • norovirus

  • rinovirus

  • COVID-19

  • hripavac (posebno zabrinjavajući zbog toga što dugoročno slabi imuni sistem)

Zdravstveni problemi koji se javljaju tokom leta često su posledica zapostavljanja osnovnih životnih navika, ističe doktorica. Ona naglašava nekoliko ključnih koraka koje bi svako trebalo da preduzme kako bi zaštitio svoj organizam:

  • uravnotežena ishrana bogata svežim voćem i povrćem – ne samo tokom zime već i leti

  • redovno unošenje vitamina C i drugih nutrijenata iz prirodnih izvora kao što su kivi, narandža, limun

  • izbegavanje preteranog oslanjanja na suplementaciju kada postoji mogućnost unosa kroz ishranu

Pored pravilne ishrane, doktorica ističe i važnost kvalitetnog sna. Telo se tokom noći regeneriše, a san je ključan za obnavljanje imunog i nervnog sistema. Preporučuje se:

  • spavanje između 6 i 8 sati noću

  • ako postoji potreba, kratko dnevno drijemanje od 10 do 20 minuta

  • izbegavanje spavanja duže od pola sata u popodnevnim časovima, jer to može izazvati osećaj zbunjenosti i smanjenu koncentraciju

Takođe, treba voditi računa o vremenu dremanja. Ako se osoba uspava prekasno u danu, moguće je da će teško zaspati uveče, što dovodi do narušavanja prirodnog ritma spavanja.

Konačno, zdravlje se ne svodi samo na jednu stvar – već je to rezultat balansa između više faktora. Da bismo ojačali imunitet i poboljšali opšte stanje organizma, potrebno je kombinovati:

  • pravilnu ishranu

  • dovoljan odmor

  • redovnu fizičku aktivnost

  • i – kao što ovaj test pokazuje – rad na emocionalnoj stabilnosti i samospoznaji

Briga o sebi nije luksuz, već potreba. U današnjem vremenu, kada su informacije dostupne, a stres svakodnevan, svako od nas treba da pronađe načine da očuva i telo i um. Jednostavni testovi poput ovog sa mačkom nisu zamena za terapiju, ali mogu poslužiti kao mali podsetnik da se ponekad osvrnemo unutra i zapitamo – da li se penjemo ka nečemu ili silazimo ka nečemu drugom?

Preporučujemo

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR