U savremenom dobu, dok raste interesovanje za zdrav stil života i pravilnu ishranu, sve više pažnje se posvećuje onome šta unosimo u svoj organizam. Iako je već dobro poznato da određene namirnice mogu negativno uticati na zdravlje, mnoge od njih su i dalje čvrsto ukorenjene u svakodnevnoj ishrani ljudi širom sveta. Bez obzira na njihovu reputaciju i upozorenja stručnjaka, mnogi ih i dalje konzumiraju nesvesno, bez potpune spoznaje o šteti koju mogu naneti.
S obzirom na to, stručnjaci iz oblasti nutricionizma i hemije, poput profesorice Svetlane Stanišić, u kontinuitetu upozoravaju na opasnosti koje određene prerađene i često konzumirane namirnice nose sa sobom. Njena saznanja, utemeljena na dugogodišnjem istraživanju i naučnim analizama, otkrivaju niz ozbiljnih razloga zbog kojih bi pojedine vrste hrane trebalo potpuno eliminisati iz svakodnevne ishrane – naročito ako želimo sačuvati zdravlje srca, krvnih sudova, pa i celokupnog organizma.
Stanišić, kao doktor nauka iz oblasti fizičke hemije, navodi da su za nju lično čips i pomfrit apsolutno zabranjeni u ishrani. Iako su ove dve namirnice popularne širom sveta, često se nalaze na menijima brze hrane, i redovno se konzumiraju tokom druženja, gledanja filmova ili jednostavno kao brzi obrok – one su, kako tvrdi, ozbiljna pretnja zdravlju.
Jedan od glavnih razloga za izbegavanje pomenutih namirnica leži u načinu njihove pripreme. Prženje u dubokom ulju, naročito u fritezama koje se koriste višekratno bez zamene ulja, stvara toksične uslove za proizvodnju hrane. Naime, iako se u mnogim restoranima ulje povremeno filtrira ili delimično osvežava, ono se u potpunosti retko kada menja. Taj proces dolivanja novog ulja u već korišćeno, višestruko zagrejano ulje, dovodi do stvaranja štetnih jedinjenja koja mogu imati razarajući efekat na organizam.
U takvom okruženju nastaju različite kancerogene materije, među kojima je najopasniji akrilamid – jedinjenje koje se formira kada se proizvodi bogati skrobom, poput krompira, prže na visokim temperaturama. Prisutnost akrilamida, kako upozorava profesorica Stanišić, predstavlja direktan rizik za zdravlje kardiovaskularnog sistema, ali i značajno povećava šanse za razvoj kancerogenih promena u telu.
Dugotrajna i česta konzumacija hrane pripremljene na ovakav način, osim povećanog rizika od raka, može dovesti i do sledećih ozbiljnih zdravstvenih problema:
-
Povećanje nivoa lošeg holesterola (LDL)
-
Začepljenje krvnih sudova
-
Visok krvni pritisak
-
Ateroskleroza
-
Oslabljena funkcija srca
-
Upalni procesi u organizmu
Upravo zbog ovakvih efekata, profesorica insistira na tome da ovakve namirnice treba u potpunosti eliminisati iz ishrane, ili ih barem svesti na apsolutni minimum. Iako čips i pomfrit možda deluju kao bezazleni, ukusni zalogaji, posebno omiljeni među decom i mladima, oni u sebi kriju ozbiljan potencijal za narušavanje zdravlja, posebno kada se konzumiraju u kontinuitetu i bez kontrole.
U daljoj analizi, Stanišić navodi i dodatne faktore koji doprinose štetnosti ovih proizvoda:
-
Hemijski sastav industrijskog ulja za prženje – često se koristi palmino ulje, koje sadrži visoke količine zasićenih masti, poznatih po tome da podstiču zapaljenja i povećavaju rizik od srčanih bolesti.
-
Temperatura prženja – prženje na veoma visokim temperaturama razlaže prirodne molekule hrane i stvara toksične nusprodukte koji se zadržavaju u organizmu.
-
Dodaci i aditivi – industrijski čips često sadrži pojačivače ukusa, veštačke arome i konzervanse koji dodatno opterećuju jetru i bubrege.
-
Sadržaj soli – visok unos natrijuma, koji je karakterističan za ove grickalice, značajno povećava rizik od hipertenzije i drugih problema sa cirkulacijom.
Zbog svega navedenog, izbor da li ćete konzumirati ovakve proizvode nije samo stvar ukusa, već odraz brige o sopstvenom zdravlju. Iako se često nalaze na policama prodavnica, uz šarene ambalaže i pristupačne cene, ove namirnice nisu bezazlene – naprotiv, mogu imati dugoročne i ozbiljne posledice.
Profesorica se u zaključku osvrće i na psihološki aspekt. Ljudi često nesvesno posežu za čipsom ili pomfritom kao za vrstom „udobne hrane“ – hranom koja donosi trenutan osećaj zadovoljstva i olakšanja. Međutim, to kratkotrajno zadovoljstvo često ima visoku cenu. Telo, koje mora da se izbori sa taloženjem toksina, masnoća i hemikalija, plaća ceh tog užitka kroz slabljenje imunog sistema, usporen metabolizam, i povećan rizik od niza hroničnih bolesti.
U svetlu svega rečenog, preporuka stručnjaka glasi:
-
Izbegavajte prženu hranu u restoranskim uslovima, naročito onu pripremljenu u fritezama.
-
Ne konzumirajte industrijski čips u velikim količinama ili redovno.
-
Birajte alternativne načine pripreme hrane – kao što su pečenje u rerni bez ulja, kuvanje na pari ili grilovanje.
-
Zamenite industrijske grickalice zdravim verzijama, poput orašastih plodova, svežeg voća ili domaćeg povrća sa začinima.
Na taj način ne samo da čuvate zdravlje srca i krvnih sudova, već dugoročno ulažete u kvalitetniji, energičniji i vitalniji život. Hrana je mnogo više od ukusa – ona je gorivo, informacija i poruka koju šaljete svom telu. Ako je ta poruka ispravna, telo će vam uzvratiti snagom, stabilnošću i dugovečnošću.
U konačnici, iako su čips i pomfrit često sinonimi za uživanje, opuštanje i brz obrok, njihova pozadina nije ni malo bezopasna. Prava odluka nije u tome da se potpuno odreknete svega što volite, već da naučite da birate pametnije. A kada znate šta sve stoji iza tih naizgled jednostavnih zalogaja – možda sledeći put ipak posegnete za nečim prirodnijim.
