Mnogi su ostali zabrinuti nakon što se pojavila vijest da je poznata glumica Ljiljana Stepanović hospitalizovana. Razlog toga jeste trombofilija a ovo stanje može imati ozbiljne posljedice na zdravlje.
Trombofilija je poremećaj u zgrušavanju krvi koji povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, što može ozbiljno ugroziti zdravlje. Pevačica Marija Mikić otvoreno je govorila o svojim iskustvima sa trombofilijom, koja je uzrokovala nekoliko spontanih pobačaja. Stručnjaci, poput dr. Nestorova, naglašavaju važnost redovnog praćenja stanja kako bi se sprečile ozbiljne posledice koje trombofilija može izazvati, a koje ponekad mogu biti fatalne.
Šta je trombofilija?
Trombofilija je medicinski termin za grupu poremećaja u koagulaciji (zgrušavanju krvi), koji povećavaju sklonost organizma ka stvaranju krvnih ugrušaka (trombova). Iako su krvni ugrušci prirodni deo regeneracije tela, oni postaju problem kada se formiraju bez prethodne povrede. Ako se ne kontrolišu, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije kao što su srčani udar, moždani udar, plućna embolija i venska tromboza. Takođe, trombofilija može biti odgovorna za gubitak ploda u svim fazama trudnoće, što je iskustvo sa kojim se suočila i Marija Mikić.
Kada krvni ugrušci postaju opasni?
U normalnim okolnostima, krvni ugrušci su korisni jer zaustavljaju krvarenje prilikom povreda i omogućavaju brže zarastanje rana. Međutim, kada se krvni ugrušci formiraju u krvnim sudovima bez prethodne povrede, oni mogu postati ozbiljan problem. Takvi ugrušci mogu blokirati protok krvi, što može izazvati ozbiljne posledice kao što su:
- Moždani udar ili srčani udar, kada ugrušci blokiraju krvne sudove u vitalnim organima.
- Plućna embolija, kada se deo tromba otkine i prenese u pluća.
- Venska tromboza, koja se obično javlja u venama donjih ekstremiteta.
Vrste trombofilije
Trombofilija može biti stečena ili urođena, a oba oblika povećavaju rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.
- Stečena trombofilija se razvija tokom života usled bolesti. Faktori rizika uključuju:
- Fosfolipidni sindrom, autoimune bolesti, trudnost, povišen nivo homocisteina, kancer i bolesti koštane srži.
- Loše životne navike kao što su pušenje, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti.
- Urođena trombofilija je posledica genetskih mutacija koje se prenose s roditelja na decu. Najčešće mutacije uključuju:
- Faktor V Lajden
- MTHFR mutacije
- Mutacije gena za protrombin
- Nedostatak antitrombina, proteina C ili proteina S
Iako je urođena trombofilija nasledna, to ne znači da će nužno doći do razvoja trombofilije, ali osobe sa genetskom predispozicijom treba da izbegavaju faktore koji podstiču stvaranje tromba.
Simptomi trombofilije
Mnogi ljudi sa trombofilijom nemaju nikakve simptome dok ne dođe do tromboze, ali mogu se javiti neki znakovi:
- Bol, oticanje, crvenilo i osećaj toplote u nogama, što može ukazivati na duboku vensku trombozu.
- Bol u grudima, kratak dah, ubrzan rad srca i kašalj, što može biti znak plućne embolije.
- Ako imate ove simptome, potrebno je odmah da potražite medicinsku pomoć jer nepravilno zgrušavanje krvi može brzo dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Arterijske i venske tromboze
Trombofilija može izazvati arterijske tromboze, koje se javljaju u arterijama koje snabdevaju srce, mozak i donje ekstremitete. Simptomi arterijske tromboze uključuju:
- Nagli poremećaj govora i slabost jedne strane tela, što može ukazivati na moždani udar.
- Bol u nogama nakon dužeg hodanja, što je znak slabosti arterijske cirkulacije.
- Bol u grudima i otežano disanje, što može biti znak angine pektoris ili infarkta.
Venska tromboza obično zahvata vene donjih ekstremiteta, a ako se deo tromba otkine, može izazvati plućnu tromboemboliju. Ovo je potencijalno životno ugrožavajuće stanje koje zahvata veće krvne sudove pluća.
Trombofilija je ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva pažljivo praćenje. Ako se ne prepozna na vreme, može dovesti do komplikacija poput srčanog udara, moždanog udara i plućne embolije. Zato je važno redovno pratiti svoje zdravlje, naročito ako postoji istorija tromboze u porodici, i obratiti se lekaru na vreme. Redovno praćenje stanja i pravovremena medicinska intervencija mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih posledica.
