Zdravlje creva je temelj ne samo dobrog varenja već i celokupnog blagostanja organizma. Način na koji se odnosimo prema svojoj ishrani i životnim navikama odražava se direktno na rad creva, a samim tim i na naš imunitet, energiju i mentalno stanje. Dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog, u brojnim intervjuima ističe značaj pravilne brige o crevima, naglašavajući da nega ovog složenog sistema ne treba da bude rezervisana samo za obolele, već i za sve koji žele da preveniraju probleme i unaprede svoje zdravlje.
Jedan od osnovnih principa koji se često zanemaruje u modernom načinu života jeste raznovrsnost u ishrani. Previše ljudi danas oslanja se na jednolične obroke, brzu hranu, industrijski prerađene proizvode i gazirane napitke, zanemarujući da su upravo prirodni, celoviti sastojci ključ pravilnog funkcionisanja digestivnog sistema.
Hrana bogata vlaknima, prirodnim složenim ugljenim hidratima i nerafinisanim namirnicama ima višestruko pozitivan efekat na mikrobiom – zajednicu mikroorganizama koji nastanjuju naša creva. Ova „unutrašnja populacija“ direktno utiče na naše raspoloženje, sposobnost da se nosimo sa stresom, varenje i čak na prevenciju bolesti.
Šećer, prema rečima dr Tarabara, predstavlja jednog od glavnih neprijatelja crevne flore. On se brzo apsorbuje u tankom crevu i time ne dolazi do debelog creva, gde bi inače poslužio kao hrana za korisne bakterije. Kada te bakterije ostanu bez „goriva“, dolazi do neravnoteže u mikrobiomu, što stvara pogodno tlo za razmnožavanje štetnih mikroorganizama kao što su klostridije, kandida i slični patogeni. Posledice ovakvog disbalansa mogu biti višestruke:
-
hronično nadimanje,
-
dijareja,
-
zatvor,
-
loša apsorpcija hranljivih materija,
-
razvoj upalnih procesa u crevima.
Nasuprot tome, složeni ugljeni hidrati – oni koji dolaze iz celovitih žitarica, voća s korom, povrća i mahunarki – razgrađuju se sporije i njihovi ostaci stižu do debelog creva, gde ih korisne bakterije koriste kao energiju. To je osnov zdravog mikrobioma.
Zanimljivo je da mnogi ljudi smatraju ceđene sokove zdravim izborom. Međutim, dr Tarabar upozorava da je to zabluda. Kada se voće ili povrće cedi, eliminišu se upravo oni delovi (vlakna) koji su najpotrebniji za ishranu korisnih bakterija. Vlakna pomažu u održavanju pravilnog ritma varenja, sprečavaju zatvor i omogućavaju da bakterije u crevima proizvode korisne metabolite.
Mnogo je korisnije pojesti celu jabuku nego popiti njen sok. Namirnice koje posebno hrane mikrobiom uključuju:
-
beli i crni luk,
-
bobičasto voće,
-
integralne žitarice poput heljde i spelte,
-
fermentisane proizvode poput kiselog kupusa ili kefira (u umerenim količinama).
Zapaljenske bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, postaju sve učestalije. Ove bolesti često nastaju postepeno i mogu ostati neprimećene sve dok ne dođe do izraženih simptoma. Njihov razvoj je povezan i sa genetikom, ali značajan faktor predstavlja i ishrana. Više od 10.000 ljudi u Srbiji, prema procenama, živi sa ovim oboljenjima – a mnogi ni ne znaju da ih imaju.
Dr Tarabar ističe da se rizik od pojave takvih bolesti značajno smanjuje ako se vodi računa o svakodnevnoj ishrani, unosi dovoljno vlakana i izbegavaju namirnice koje izazivaju upale i iritacije.
Za one koji žele da započnu dan na pravi način i podrže svoje varenje od jutra, doktor preporučuje sledeći dnevni ritam:
-
Doručak: Najvažniji obrok koji treba da uključuje celovite žitarice – ovsene pahuljice, ječam, zobene mekinje ili palentu. Ove namirnice blago stimulišu rad creva i stvaraju osećaj sitosti bez opterećenja digestivnog sistema.
-
Voće i povrće: Unositi svakodnevno, najbolje u sirovom obliku, kako bi se sačuvali enzimi i vlakna.
-
Ručak: Obrok koji se sastoji od kuvanog mesa, supe i sveže salate. Nema potrebe za velikim količinama hrane, već za uravnoteženim sastavom.
-
Večera: Bez prostih ugljenih hidrata – nema hleba, testenine, krompira ili pice. Idealna večera uključuje ostatke mesa od ručka i dodatak sveže salate.
-
Vreme poslednjeg obroka: Najkasnije do 19 časova, kako bi creva imala dovoljno vremena da započnu regeneraciju tokom noći.
Naše telo nije sposobno da samostalno razgradi sve hranljive materije. Zato su crevne bakterije od suštinskog značaja za razgradnju složenih šećera, belančevina i masti. Ako ih ne hranimo pravilno, ceo sistem trpi.
U savremenom svetu, mnogi ljudi pate od loših navika u ishrani. Često se desi da pojedinci jedu samo jedan obrok dnevno, ali u količini koja prevazilazi potrebe organizma. Zatim legnu da spavaju – i tada želudačna kiselina počinje da oštećuje sluznicu, uzrokujući simptome poput:
-
gorušice,
-
nadutosti,
-
osećaja težine,
-
zatvora ili grčeva.
Brza hrana, grickalice, gazirana pića i slatkiši dodatno narušavaju crevnu floru i dovode do inflamatornih procesa koji, na duže staze, mogu ugroziti i druge sisteme u organizmu.
Kada je reč o probioticima, često se postavlja pitanje – da li ih treba uzimati preventivno? Dr Tarabar ističe da je postoji samo jedan opravdan razlog za njihovu preventivnu upotrebu: putovanje u stranu zemlju, gde su hrana i voda značajno drugačiji. U takvim uslovima postoji rizik od infektivnih bolesti, pa probiotici mogu pomoći u očuvanju balansa mikrobioma.
Međutim, za svakodnevnu upotrebu – nije potrebno uzimati probiotike nasumice. Ne postoji univerzalni probiotik koji pomaže kod svih problema. Postoje različiti sojevi koji su specijalizovani za konkretna stanja:
-
za nadutost,
-
za gasove,
-
za proliv,
-
za gljivične infekcije.
Kupovina najjeftinijeg probiotika bez saveta stručnjaka često je bacanje novca – jer funkcionalnost zavisi od odgovarajućeg soja.
Pitanje upotrebe aktivnog uglja, koji se često reklamira kao prirodni „čistač organizma“, takođe je važno. Dr Tarabar upozorava da je njegova primena vrlo ograničena. Efikasan je isključivo u slučaju trovanja, jer se veže za toksine u želucu. Međutim, u debelom crevu nema nikakav efekat, te nije opravdano koristiti ga kao sredstvo za detoksikaciju ili prevenciju probavnih smetnji.
Na kraju, važno je razumeti da zdravlje digestivnog sistema ne dolazi preko noći. Ono se gradi postepeno – kroz pravilnu ishranu, redovno kretanje, smanjenje stresa i slušanje signala koje telo šalje. Zdrava creva nisu samo organ varenja, već su u direktnoj vezi sa mozgom, hormonima, pa čak i raspoloženjem.
