Iako se često misli da je oporavak od COVID-19 završen kada test pokaže negativan rezultat, istina je da mnogi ljudi, posebno oni koji su imali teži oblik bolesti, suočavaju se s dugoročnim posledicama koje mogu ozbiljno uticati na kvalitet života. Jedna od najopasnijih, ali često neprepoznatih posledica je povećana gustina krvi, poznata kao hiperkoagulabilnost. Ovaj poremećaj može ostati neprimetan dok ne izazove ozbiljne komplikacije poput tromboze, plućne embolije, pa čak i srčanog ili moždanog udara.
Simptomi koji ne smiju biti zanemareni
Iako se virus povukao, telo često i dalje vodi svoju bitku, sada unutar krvnih sudova. Mnogi ljudi, naročito starije osobe i oni sa hroničnim bolestima, mesecima nakon infekcije osećaju:
-
učestale glavobolje koje nisu povezane s naprezanjem,
-
vrtoglavicu i osećaj nestabilnosti pri hodanju,
-
peckanje, trnjenje ili hladnoću u prstima, naročito u nogama,
-
otežano disanje i pritisak u grudima, koji se mogu pojaviti čak i pri blagoj fizičkoj aktivnosti.
Ovi simptomi mogu ukazivati na to da je krv postala gušća nego što bi trebalo, otežavajući cirkulaciju i povećavajući rizik od stvaranja ugrušaka.
Uzroci povećane gustine krvi nakon COVID-19
Prema mišljenju hematologa, glavni uzrok leži u poremećenom imunološkom odgovoru nakon infekcije. COVID-19 kod mnogih pacijenata aktivira lanac upalnih procesa u organizmu, koji mogu oštetiti krvne sudove i poremetiti ravnotežu faktora zgrušavanja. Čak i mesecima nakon infekcije, kod pojedinaca ostaje povišena aktivnost zgrušavanja, što znači da krv “brže i lakše” stvara ugruške.
Potencijalno opasne posledice
Zgušnjavanje krvi nije samo statistički podatak – to je stanje koje može ozbiljno ugroziti vitalne funkcije u organizmu:
-
Tromboza – stvaranje krvnog ugruška u venama ili arterijama, najčešće u nogama.
-
Plućna embolija – kada se ugrušak “otkine” i završi u plućima, izazivajući teške smetnje pri disanju, pa čak i iznenadnu smrt.
-
Moždani udar – zgrušavanje krvi u krvnim sudovima mozga može izazvati trajne neurološke posledice.
-
Infarkt srca – blokada krvnih sudova srca može biti fatalna.
-
Problemi s bubrezima – gustija krv otežava filtraciju kroz bubrege, čime se povećava rizik od insuficijencije.
Kako otkriti problem na vreme?
Ključni korak u prevenciji jeste pravovremena dijagnostika. Lekari savetuju sledeće laboratorijske testove:
-
Koagulogram – osnovni test koji meri sposobnost krvi da se zgrušava.
-
D-dimer – najvažniji pokazatelj povišenog rizika od tromboze, naročito nakon COVID-19.
-
PT i APTT testovi – mere vreme potrebno za formiranje ugruška i otkrivaju eventualne poremećaje u zgrušavanju.
Ako se utvrdi da su vrednosti D-dimera povišene ili da postoje drugi znaci hiperkoagulacije, neophodno je odmah započeti odgovarajuću terapiju.
Kako smanjiti rizik?
S obzirom na to da se povećana gustina krvi ne može uvek osetiti, prevencija i svest su najmoćnije oružje. Evo šta se savetuje osobama koje su preležale COVID-19, naročito ako su imali teže simptome ili se osećaju loše i nakon ozdravljenja:
-
Unosite dovoljno tečnosti – voda razređuje krv i pomaže boljoj cirkulaciji (najmanje 2 do 2,5 litra dnevno).
-
Jedite zdravije – uključite omega-3 masne kiseline (riba, lanene semenke), antioksidanse (borovnice, spanać, orasi), izbegavajte prerađene masti.
-
Krećite se što više – redovna fizička aktivnost (šest do sedam hiljada koraka dnevno) poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od tromboze.
-
Izbegavajte pušenje i alkohol – oba faktora povećavaju viskoznost krvi i štete krvnim sudovima.
-
Kontrolišite pritisak i šećer u krvi – osobe sa hipertenzijom i dijabetesom su pod većim rizikom.
-
Uzimanje antikoagulanasa (ako je neophodno) – lekari mogu preporučiti terapiju poput aspirina, varfarina ili novijih lekova za razređivanje krvi.
Zaključak
Iako se često misli da je oporavak od COVID-19 završen kada test pokaže negativan rezultat, mnogi ljudi, naročito oni koji su imali teži oblik bolesti, suočavaju se s dugoročnim posledicama koje mogu ozbiljno uticati na kvalitet života.
