Od pamtiveka, u mnogim kulturama, pokloni nisu bili samo materijalna dobra, već i simbolični izrazi pažnje, zahvalnosti i ljubavi. Ipak, koliko god jedan dar izgledao lepo i bio vredan, iza njega se često mogu kriti složenije i dublje namere, koje nadilaze ono što se vidi na prvi pogled. U tom kontekstu, u našem narodu se vekovima razvijao skup verovanja i običaja koji jasno definišu šta se smatra prihvatljivim kada su pokloni u pitanju – i šta bi trebalo izbegavati.
Prenošeni s generacije na generaciju, ti nepisani zakoni preživeli su vekove i ostali deo kolektivne svesti. Čak i danas, u eri tehnologije i racionalnog mišljenja, mnogi i dalje osećaju instinktivnu nelagodu kada im određena osoba uruči poklon, pogotovo ako je ona poznata po tome da u sebi nosi zavist, ljutnju ili skriveno neprijateljstvo.
U središtu mnogih tih verovanja nalazi se ideja da svaki predmet ima svoju energiju. Bez obzira na veličinu, vrednost ili namenu, ono što unosimo u svoj dom zapravo nosi i energetski naboj koji može direktno uticati na atmosferu prostora, ali i na odnose među ukućanima. Ovaj koncept je posebno prisutan u učenjima Feng šui filozofije, ali i u mnogim duhovnim školama širom sveta.
Prema tim učenjima, namere osobe koja poklanja predmet mogu u velikoj meri uticati na to kakav efekat će on imati. Tako, ako nešto dobijemo od nekoga ko nam ne želi dobro – makar se taj neko pretvarao da je ljubazan i dobroćudan – predmet koji donosi može postati energetski zagađivač našeg doma. U tim slučajevima, poklon može, iako deluje sasvim bezazleno, biti:
-
Izvor stalnih konflikata između ukućana
-
Uzročnik teskobe, osećaja opterećenosti i lošeg raspoloženja
-
Povod za pogoršanje zdravlja, psihičkog ili fizičkog
-
Okidač za ozbiljnije životne probleme, poput razvoda, finansijskih poteškoća ili osećaja duhovne iscrpljenosti
Najopasniji su upravo oni pokloni koji dolaze iz ruku osoba koje se predstavljaju kao prijatelji, ali u suštini nisu srećni zbog tuđeg uspeha, mira ili stabilnosti. Takve osobe često dolaze s osmehom, lepo upakovanim darom i finim rečima – ali njihova prava namera može biti prikrivena negativnom energijom. Taj poklon, kad jednom uđe u dom, može da deluje tiho, nevidljivo, ali veoma snažno i razorno.
Postoje načini kako da se prepozna takav “nepoželjan poklon”, i to uglavnom osluškujući sopstvena osećanja. Na primer:
-
Ako pri dobijanju poklona osetimo nelagodnost ili teskobu, čak i ako ne znamo zašto.
-
Ako svaki put kad pogledamo predmet, dobijemo nervozu, osećaj napetosti ili blagu iritaciju.
-
Ako predmet izaziva neobjašnjivu emocionalnu reakciju, poput tuge, besa ili straha.
U tim slučajevima, intuicija jasno govori da taj predmet ne pripada našem prostoru. Mnogi prave grešku misleći da mogu da ga “sakriju” – stave u podrum, ladicu ili ostavu – i tako reše problem. Ali, prema duhovnim učenjima, negativna energija takvih predmeta i dalje deluje, bez obzira na to gde se oni nalazili.
Zato se savetuje sledeće:
-
Ne zadržavajte ga. Bez premišljanja, predmet se treba ukloniti iz doma.
-
Ne pokušavajte da ga prosledite drugima, jer time samo prenosite negativnost.
-
Najefikasnije rešenje je njegovo uništavanje, i to putem spaljivanja, jer se veruje da vatra ima moć pročišćenja i oslobađanja prostora od štetnih vibracija.
Ovaj čin može zvučati ekstremno, ali u mnogim kulturama, ritualno paljenje objekata povezano je s idejom da se time trajno prekida veza između predmeta i osobe koja ga je poklonila.
U svemu ovome, ključni vodič treba da bude unutrašnji osećaj. U savremenom svetu, gde se često oslanjamo na logiku i racionalnost, lako je zanemariti unutrašnje signale koje nam telo i duša šalju. Međutim, intuicija je veoma moćan alat koji nas može sačuvati od brojnih neprijatnosti. Ako nas nešto „žulja“, ako osetimo da predmet ne pripada tu, to je dovoljan razlog da ga se oslobodimo – čak i ako nemamo konkretno objašnjenje zašto.
Ne postoji potreba da se pravdate drugima zašto ste se odrekli određenog poklona. Jer u ovom slučaju, najvažnije nije šta će ljudi misliti, već kako se vi osećate.
Neki dodatni saveti koji se često pominju u narodnim pričama, a koje vredi imati na umu prilikom primanja poklona:
-
Izbegavajte poklone od osoba koje ste doživeli kao zavidne ili toksične – bez obzira na to koliko dar izgleda primamljivo.
-
Ne zadržavajte poklone koji su vam ružni ili vam ne prijaju – čak i ako je reč o vrednim stvarima.
-
Ako imate decu, obratite pažnju kako reaguju na novounete predmete – jer deca često imaju jaču povezanost sa instinktivnim opažanjem energije.
-
Redovno čistite prostor, kako fizički, tako i energetski, naročito nakon što ste dobili poklone iz neproverenih izvora.
Na kraju, važno je istaći: nema ničeg lošeg u tome da odbijete poklon, ako osećate da on nosi sa sobom neprijatnost. Pristojnost ne bi smela biti važnija od sopstvenog duševnog mira. U mnogim slučajevima, prava ljubaznost leži u tome da slušamo sebe i zaštitimo svoj lični energetski prostor.
U svetu gde materijalno često dobija prednost nad duhovnim, ovaj pristup može delovati neobično. Ipak, sve veći broj ljudi postaje svestan da naša okolina direktno utiče na naše emocije, misli i zdravlje. Zato je i te kako mudro obratiti pažnju ne samo na to šta unosimo u svoj dom, već i ko nam to donosi, kao i s kakvom namerom.
Upravo zbog toga, sledeći put kada primite poklon, zastanite na trenutak. Pogledajte dublje od ukrasnog papira i mašnice. Zapitajte se – da li je ovaj predmet zaista namenjen meni s iskrenom ljubavlju? Ili u sebi nosi nešto što ne zaslužujem da unesem u svoj život?
Odgovor na ta pitanja nećete naći u logici, već u tihom glasu u sebi. A taj glas, ako mu date prostor, retko greši.
