Tema današnjeg članka će biti porodica Misimović koja dolazi iz Gradiške. Kada su se u toj porodici rodila tri sina niko nije mogao naslutiti da će njihovai mena godinama kasnije izazvati smijeh i čuđenje u cijeloj Bosni.
Muškarci sa imenima Karađorđe, Tito i Draža danas su odrasli ljudi, nositelji imena koja imaju duboko ukorijenjeno značenje u istoriji, ali i određenu ironiju zbog vremena u kojem su živeli. Njihov otac, Vitomir, povratnik iz Australije, bio je čovek snažnih stavova i britkog jezika, poznat po tome što je često išao protiv struje. Iako je bio u sukobu sa sopstvenim idejama, nikada nije popuštao, a njegov izbor imena za sinove bio je još jedan njegov način da izazove podelu i postavi izazov društvu.
• **Otac je odabrao neobična imena za svoju decu**, a ta imena su bila direktan izazov za političke i društvene norme tog vremena.
• Njegov prvi sin je nosio ime Karađorđe, po osnivaču dinastije Karađorđević, najmlađi je bio Draža, po vojvodi Mihailoviću, dok je srednji sin, uprkos svim neslaganjima sa Josipom Brozom, nosio ime Tito.
Ova imena, koja su nosila teške istorijske asocijacije, bila su u suprotnosti sa svime što su mnogi očekivali. Na jednom mestu su se spojili simboli gotovo nespojivi, a time su i izazvali podelu mišljenja među ljudima koji su ih poznavali. Tito Misimović, danas odrasli čovek, sećanja na detinjstvo nosi s mešavinom smeha i nelagode. U školi su ga često zadirkivali, a seća se situacije kada je učitelj pitao ko je bio Tito, i svi su pogledali u njega. “Jednom smo brat i ja zajedno podigli ruke i rekli: ‘Tito je naš tata’. Cela učionica je prasnula u smeh, a nastavnik nije znao da li da nas pohvali ili izbaci napolje”, priča kroz smeh.
• **Tito je bio svestan da njegovo ime izaziva reakcije**, ali je s vremenom naučio da ga nosi sa ponosom.
• Zbog svog imena, Tito je postao predmet anegdota, ali je naučio da se ne stidi zbog njega, iako ga je ime ponekad činilo neudobnim u društvu.
Njegovo ime pratilo ga je kroz život, često u kontekstu šala, ali i određenih olakšica. Policajci su ga, pri rutinskim kontrolama, često puštali uz smešak. “Jednom mi je saobraćajac rekao: ‘Ma ne mogu ja da pišem kaznu Titu. To bi bilo istorijski neprimereno.’ I pusti me da idem”, seća se Tito. Iako su bile i situacije koje su bile teže, kao kad je sveštenik odbio da obavi obred krštenja njegovog deteta dok se on ne odrekne svog imena, Tito je pronašao način da se izbori za svoj identitet.
• **Ponekad je ime izazivalo i ozbiljne probleme**, kao u slučaju sa sveštenikom koji nije želeo da ga upiše pod imenom Tito.
• Na kraju su našli kompromis i u crkvenim knjigama je upisan kao Tomislav, čime su izbegli konflikt.
Danas, Tito živi u Glini, radi kao varioc, a sa suprugom Zorom i decom gradi svoj dom. Kaže da ga ime više ne opterećuje, već ga zabavlja. Zora se nije uplašila kad mu je rekao svoje ime, a samo je komentarisala: “Sudbina valjda želela da Zora bude uz Tita.” Iako njegovo ime izaziva podeljena sećanja, Tito na to gleda sa distance, verujući da život ne treba da se meri onim što piše u dokumentima, već onim što čovek radi svakog dana.
• **Tito danas gledaju sa humorom na svoje ime**, jer je naučio da se život ne sastoji od istorijskih podela, već od svakodnevnih akcija i ponašanja.
• Planira čak da poseti Kumrovec, rodno mesto Josipa Broza, iz radoznalosti, a ne zbog političkih razloga, jer veruje da ime ne mora nužno označavati pripadnost nečemu.
Priča porodice Misimović nije samo anegdota o neobičnim imenima, već i o čoveku koji je imao hrabrosti da se poigra sa simbolima i izazovima koje su ti simboli nosili. Ovaj čin je postao osnova za izgradnju identiteta sina, koji je iz nasleđene ironije stvorio svoj put. Kroz sve ove godine, mnogi su pokušavali da shvate značenje ove porodične odluke: Da li je to bila šala, poruka ili možda prkos? Možda je u tom izboru bilo svega pomalo, ali je jedno sigurno — ta imena više nisu samo istorijska svedočanstva, već dokaz da ljudi mogu naći humor i mir u stvarima koje su neko vreme delile čitave narode.
• **Priča o porodici Misimović pokazuje da je identitet rezultat izbora i karaktera**, a ne samo političkih ili istorijskih okolnosti.
• Tito je kroz svoj život naučio da ime, iako istorijski značajno, ne određuje njegov identitet, već ono što radi svaki dan.
Danas, Tito Misimović je jednostavan, tih i nasmejan radnik. Iako nosi ime koje za neke ljude ima duboko značenje, a za druge je podsećanje na bolne podela, njegova priča je dokaz da **iz različitosti može nastati jedinstvo**. Bez obzira na političke ili istorijske asocijacije, ljudi kao Tito pokazuju da pravi identitet nije određen prošlošću, već sposobnošću da se živi sa sopstvenim vrednostima i karakterom.
