Priča o ubistvu koje se desilo u Americi i koje je potreslo cijeli kontinent se doodio početkom devedesetih. Ono što se desilo ispred kuće Marien Voren 1990. godine se može porediti sa scenama iz horor filma.
Tog kobnog jutra, Marlen Voren otvorila je vrata svoje luksuzne kuće i zatekla prizor koji je u prvi mah izgledao kao iznenađenje puno radosti. Pred njom je stajao klovn, obučen u šarenu periku, s buketom cveća i balonima u rukama. Nasmejala se i uz osmeh rekla: „Oh, kako slatko.“ Samo nekoliko trenutaka kasnije, taj isti klovn izvadio je pištolj i uperio ga direktno u njeno lice. Pucanj je odjeknuo, a Marlen, koja je tada imala 40 godina, pala je na prag svog doma.
Njen sin Džoi posmatrao je strašnu scenu u šoku. Veselo lice klovna pretvorilo se u masku smrti. Ubica je mirno otišao do belog automobila marke Krajsler LeBaron, bez registarskih tablica, i odvezao se kao da zna da ga niko neće zaustaviti. Marlen je prevezena u bolnicu, gde je nakon dva dana podlegla povredama. Slika njene smrti ostala je zauvek urezana u svest njenog sina.
Porodica Voren tada je bila simbol ugleda i bogatstva. Majkl Voren, njen suprug, vodio je uspešan auto-salon „Bargain Motors“, dok se Marlen bavila nekretninama. Njihovo bogatstvo procenjivalo se na skoro milion dolara, a živeli su u elitnoj zajednici Aero Klub, gde svaka kuća poseduje i pistu za avion. Iza fasade luksuza, međutim, krila se napetost. Marlen je u poverenju govorila da oseća strah i da veruje kako bi joj se nešto moglo dogoditi.
- Ubistvo je šokiralo zajednicu.
- Simbol sreće i detinjstva – klovn – pretvoren je u lik ubice.
- Jezivost zločina stvorila je atmosferu straha koja je trajala decenijama.
Istraga je odmah ukazala na Šilu Kin, tada ljubavnicu Majkla Vorena, ali dokaza nije bilo dovoljno. Tek nakon više od 27 godina, zahvaljujući napretku DNK tehnologije, 2017. godine došlo je do hapšenja. Vlakna narandžaste perike pronađena u automobilu povezala su Šilu sa zločinom.
Iako je u početku negirala krivicu, 2023. godine priznala je da je upravo ona bila klovn na vratima. Osuđena je za ubistvo drugog stepena. Međutim, zbog zakonskih okolnosti i vremena provedenog u pritvoru tokom pandemije, na slobodu je puštena krajem 2024. godine, nakon samo 18 meseci zatvora. Javnost je bila zgrožena, a porodica Voren ostala bez osećaja da je pravda zadovoljena.
Ključni tragovi koji su odveli do Šile bili su detalji koje je u početku malo ko shvatao ozbiljno. Baloni kupljeni u lokalnoj prodavnici „Publix“ pokazali su se kao važan dokaz. Jedan je nosio natpis „You’re the Greatest“, a drugi je imao lik Snežane i sedam patuljaka. Naizgled bezazleni predmeti postali su simbol zločina.
U pozadini celog slučaja nalazio se i Majkl Voren. Iako nikada nije optužen, sumnje da je bio umešan nikada nisu prestale. Pričalo se da je bio u vezi sa Šilom dok je još bio u braku sa Marlen. Posebno je uznemirujuće bilo svedočenje advokata Kristofera Desantisa, koji je otkrio da ga je Majkl godinu dana pre ubistva pitao: „Šta bi se desilo sa imovinom ako muž ubije svoju ženu?” To pitanje kasnije je zvučalo kao mračna najava tragedije.
- Pohlepa i finansijski interesi bili su u središtu sumnji.
- Ljubomora i želja za kontrolom dodatno su podgrevale motive.
- Majkl nikada nije optužen, ali senka sumnje ostala je trajna.
U međuvremenu, život je za Majkla i Šilu tekao dalje. Venčali su se 2002. godine, preselili u Virdžiniju i otvorili restoran pod nazivom „Ljubičasta krava“. Kupili su luksuznu kuću i godinama živeli mirno, dok se činilo da je prošlost zakopana. Ali 2017. godine, hapšenjem Šile, prošlost ih je konačno sustigla.
Istražitelji iz šerifske kancelarije u Palm Biču pokazali su neverovatnu upornost. Uprkos godinama ćorsokaka, stotinama dojava i bezuspešnih ispitivanja, nisu odustajali. Napredak forenzičkih tehnika doneo je preokret i otkrio istinu. Ali ostaje gorak ukus: pravda je stigla kasno i bila blaga.
- Ubistvo je ostalo simbol bizarnosti i okrutnosti.
- „Klovn ubica“ ušao je u istoriju kao jedan od najjezivijih slučajeva u Americi.
- Priča podseća da se iza nasmejanog lica može kriti najmračnija namera.
Na kraju, slučaj Marlen Voren ostaje kao opomena. Pokazuje koliko su krhki privid sigurnosti i bogatstva, i kako pohlepa može razoriti živote. Iako kazna nije bila proporcionalna zločinu, istina je ipak isplivala na površinu.
Jeziva priča o klovnu ubici postala je simbol sporosti pravde, ali i primer da istrajnost može doneti razotkrivanje i nakon decenija. Ona ostaje urezana kao svedočanstvo da ni najveselija maska ne može sakriti najmračniju ljudsku nameru.
