Viktorija Hil je žena koja je godinama verovala da je dete roditelja koji su je s ljubavlju odgajali. Međutim, sve se promenilo kada je odlučila da uradi rutinski DNK test, koji je trebalo da pruži informacije o mogućim genetskim predispozicijama za bolesti. Rezultati testa otkrili su šokantnu istinu koja je zauvek promenila njen život.
Ispostavilo se da Viktorija ima najmanje 23 polubraće i polusestara, a još gore, nesvesno je bila u ljubavnoj i intimnoj vezi sa jednim od njih. Isprva je pomislila da je došlo do tehničke greške u bazi podataka, ali stvari su se zakomplikovale kada joj se javila žena koja je postavljala čudna, ali konkretna pitanja. Ta žena, kako se ubrzo ispostavilo, bila je njena polusestra.
Zajedno su istraživale i otkrile zapanjujuću istinu: obe su začete zahvaljujući prevari u klinici za plodnost na Jejlu, gde je poznati endokrinolog, dr Barton Koldvel, koristio sopstvenu spermu tokom veštačke oplodnje – bez znanja, pristanka ili čak najblaže sumnje majki tih žena. Viktorija se seća trenutka kada joj je polusestra postavila pitanje: “Da li je tvoja majka možda išla na Jejl, u kliniku za plodnost?” U tom trenutku joj je srce počelo da lupa. Sve što je do tada znala o sebi počelo je da se ruši kao kula od karata.
Viktorijin otac, čovek koji ju je odgajao s ljubavlju, nije imao pojma o prevari. Niti je slutio da dete koje je mislio da je njegovo – zapravo nije začeto njegovom genetskom materijom. Majka, koja je gotovo deceniju bila pacijentkinja dr Koldvela, verovala mu je bezgranično. Nikada nije ni pomislila da bi lekar u belom mantilu, čovek od poverenja, mogao da počini takav čin izdaje.
Kada se Viktorija suočila sa Koldvelom u njegovom domu, nadala se objašnjenju, nekoj vrsti pokajanja, barem ljudskoj reakciji. Umesto toga, dočekalo ju je ledeno ravnodušno priznanje. “Nije pokazao ni trunku kajanja”, rekla je kroz suze. “Samo je nonšalantno rekao: ‘Ja sam pravio bebe.’ Kao da je reč o zanatskom poslu, a ne o životima, o ljudima koji su dovedeni na svet na temelju laži.”
Najgori trenutak bio je kada je, u daljoj DNK pretrazi, otkrila da je muškarac sa kojim je bila u vezi, sa kojim je delila snove o budućnosti, zapravo njen biološki polubrat – još jedno dete dr Koldvela. “Srce mi se slomilo. Mogla sam da zamislim brak, decu, zajednički život. I onda – hladan tuš. To nije samo šok, to je trauma koja vas proždire iznutra.”
Nakon saznanja, Viktorija i njena majka, Marali Hil, podnele su tužbu protiv Koldvela, optužujući ga da je koristio sopstvenu spermu za veštačku oplodnju 1983. godine. Viktorija je čak svedočila pred Generalnom skupštinom Konektikata u martu 2024, zalažući se za donošenje zakona koji bi ovu praksu jasno i nedvosmisleno kriminalizovao. Nažalost, zakon tada nije prošao.
“Za mene je ovo oblik seksualnog napada”, rekla je jasno i glasno.
Viktorijina priča nije usamljena. U tužbi se pridružila Dorin Pirson i njenoj ćerki, koje su takođe bile žrtve Koldvelove manipulacije. Istražitelji su otkrili da postoji najmanje 24 dece začete Koldvelovom spermom. Deca koja sada odrastaju, hodaju ulicama, nesvesna da možda svakodnevno prolaze pored bioloških srodnika. Jedna advokatica je to slikovito opisala: “Naši klijenti su se probudili jednog jutra i shvatili da im se porodica proširila – eksponencijalno i preko noći.”
Nažalost, pre nego što je pravda stigla do Koldvela, stigla ga je smrt. Umro je 28. februara, a uzrok nije zvanično objavljen. Njegova smrt ne znači i kraj borbi za istinu – parnica se nastavlja.
Ova priča postavlja mnoga pitanja o etici u medicini, posebno u oblasti reproduktivne tehnologije. Kao društvo, moramo se zapitati: kako je moguće da lekar, osoba kojoj se poverava najintimniji deo života, može da zloupotrebi tu poziciju na ovakav način? Takođe, kako je moguće da sistem nije prepoznao ovu zloupotrebu i sprečio je pre nego što je postala ovako velika tragedija?
Viktorija Hil i njene polubraće i polusestre sada se bore za pravdu, ne samo za sebe, već i za sve buduće generacije koje bi mogle biti žrtve sličnih zloupotreba.
