Njen otac je musliman, a majka pravoslavka. To je dovelo do njihovog razdvajanja. Otac mu je bio Srebreničanin, potomak poznate muslimanske porodice Selmanagić, a majka Jelena bila je iz katoličke porodice Bražić iz Bratunca.
Granice su bile postavljene i pre nego što se Aleksandra rodila, pa je njenu majku porodica naterala da je napusti nakon njenog rođenja, ostavivši je u Zvečanskoj. Međutim, njena priča dokazuje da ništa nije jače od majčinske ljubavi. Nakon bolne borbe, majka ju je ponovo držala u naručju. Aleksandrin život je pun nevjerovatnih priča, što ju je inspirisalo da napiše svoju knjigu. Aleksandra Mihajlović, sada profesor srpskog jezika i spisateljica, svoj život priča poput filmskog scenarija.
– Nažalost, nijedna porodica nije voljna da prihvati bebu rođenu u lepoj mešovitoj vezi rođenu iz ljubavi, moram ovo da napomenem. Takođe moram da napomenem da sam veoma ponosan što sam mješanac. Na primer, predajem u Gimnaziji Pančevo, koja je multikulturalna sredina. Znate, kakvo je to bogatstvo kada imate više religija i više zemalja, i svaki trenutak uživate u živopisnom životu. Nažalost, mamine i tatine porodice su veoma moćne. I, očigledno, imaju neka svoja pravila, da kažemo staromodna, za određivanje partnera svojoj djeci kako im odgovara. U nekim kulturama ova praksa još uvijek postoji. Mama i tata očigledno ne mare za ove običaje – rekla je ona i dodala:
https://www.instagram.com/p/C6G5hwEsQfe/?utm_source=ig_embed&ig_rid=1d278ad4-c53f-4216-955d-9c658d22d97e
– Moj otac je iz Srebrenice, a majka iz Bratunca. I, kažem, nijedna porodica nije bila spremna za to. Mama, jer je bila mlada, bez posla, bez finansijskih sredstava, bez pomoći, obe porodice su mogle da pomognu ako su htele, ostavila me je u Zvičanskoj sa ocem koji ju je vodio a njena tetka je otišla u Beograd. To je priča. Mama je našla posao u vodovodu u Pančevu. Onda je iznajmio sobu, odveo me iz Zvečanske i nas dvoje smo krenuli na svoj životni put. Tetka nam je puno pomogla da oboje stanemo na noge. U tome je stvar, uvek imaš dobru vilu, uvek imaš ljude da pomognu, ljude da se iskupe, ali to su jako teški trenuci. Sve se dogodilo u godinama nakon toga, ali mislim da je moja mama dala divnu lekciju ženama koje same odgajaju djecu. Prvo, dovoljno je jak da istraje i ustane čak i ako padne.
Druga stvar, i ja sam tako zahvalan na tome, rekao sam to nekoliko puta, moja majka nikada, nikada, nikada nije rekla ružnu reč, ni o porodici mog oca, ni o mom ocu, čak ni nekoliko puta, kada Pitala sam se zašto se nisam ponovo udala, rekla sam da sam našla boljeg čoveka i sigurno ću se udati, ali nisam. Super je jer nisam odrasla ogorčena – rekla je ona i dodala:
—Čak i kada sam imao 16 godina, moram reći da sam sada gledajući unazad bio izuzetno zreo i odlučan. Dugo sam razmišljao kako da upoznam oca. Majka mi je obećala, ali očigledno zbog nepoznatih okolnosti to nije ispunila. I ja sam bila jako tvrdoglava u odluci, a moram reći da imam i tu osobinu, što za roditelja ponekad ne može biti ni dobro, ni lako imati ovakvo dijete. Odlučila je da ga posjetim, ali moja odluka je izazvala veliki talas emocija u porodici moje majke, posebno u mojoj majci. Mislim da je za nju to više bio strah. Tako sam tvrdoglavo i odlučno odlučio otići u Sarajevo. Čak i pješice. Upravo sam stigao u Beograd iz Pančeva, gde sam zatekao svog strica i kada sam mu sve objasnio, video je moju veliku želju. On se pobrinuo da me do Sarajeva odvezu vozač i njegova tetka. Ovo me spasilo tragikomičnog trenutka hodanja do Sarajeva – rekla je, prije nego što se prisjetila trenutka kada je upoznala oca.
