Modrice su jedan od onih fizičkih znakova koje svi poznajemo – pojavljuju se iznenada, menjaju boje u toku dana i često izazivaju zbunjenost, pogotovo kada se ne možemo setiti kako su nastale. Iako ih većina ljudi doživljava kao neopasne posledice udarca, istina je da modrice mogu biti i signal dubljih promena u telu, posebno kada se pojavljuju bez jasnog razloga ili se učestalo ponavljaju.
U osnovi, modrica nastaje kada dođe do oštećenja malih krvnih sudova neposredno ispod kože. Ovi sićušni sudovi, poznati kao kapilari, pucaju usled fizičkog pritiska ili udarca, i krv se izliva u okolna tkiva. Rezultat je dobro poznata promena boje kože – u početku tamnoplava ili ljubičasta, zatim zelena i na kraju žuta pre potpunog nestanka. Ovaj proces obično traje između deset i četrnaest dana, ali varira u zavisnosti od osobe, uzrasta i zdravstvenog stanja.
Međutim, ono što uznemirava mnoge ljude jeste pojava modrica bez jasnog spoljnog uzroka. Kada se one javljaju spontano – naročito na mestima kao što su stomak, nadlaktice ili leđa, gde je manje verovatno da ste udarili – to često izaziva zabrinutost. Lekari, uključujući doktora Coreyja Fishera iz Cleveland klinike, objašnjavaju da ovakve pojave ne moraju uvek ukazivati na ozbiljan problem, ali nije mudro ni potpuno ih ignorisati. Postoje brojni faktori koji mogu doprineti učestaloj pojavi modrica, a neki od njih nas mogu iznenaditi.
Jedan od tih faktora su dodaci ishrani i biljni preparati. U današnje vreme sve više ljudi koristi suplemente kao deo svakodnevne rutine, verujući da je „prirodno“ sinonim za „bezopasno“. Međutim, čak i biljni ekstrakti mogu uticati na zgrušavanje krvi, često bez jasnih upozorenja na pakovanju.
Suplemente koji mogu doprineti pojavi modrica uključuju:
-
Beli luk
-
Đumbir
-
Ginkgo bilobu
-
Ginseng
-
Omega-3 masne kiseline
-
Vitamin E
Ove supstance mogu uticati na funkciju trombocita, čime se povećava verovatnoća da će krv curiti iz kapilara i ostati „zarobljena“ ispod kože, čak i bez očiglednog povoda. Upravo zato je važno obaviti konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom pre uzimanja bilo kakvog dodatka, naročito ako već uzimate lekove koji deluju na cirkulaciju ili zgrušavanje krvi.
Zanimljivo je i to da se žene češće suočavaju sa pojavom spontanih modrica nego muškarci. Postoji nekoliko razloga za ovu razliku među polovima. Prvi razlog leži u građi kože – ženska koža je prirodno tanja i delikatnija, sa manje zaštitnog sloja potkožnog tkiva. Drugo, hormon estrogen ima značajan uticaj na strukturu i elastičnost krvnih sudova, čineći ih podložnijima pucanju čak i pri najmanjoj traumi.
Zbog toga se ženama modrice mogu pojaviti i usled lakšeg pritiska, kao što je nošenje torbe na ramenu, kontakt sa uskom odećom, pa čak i tokom spavanja ako telo pritisne tvrdu površinu. U većini slučajeva, žene se ni ne sete kada su i kako nastale te modrice – prosto ih zateknu na telu.
Još jedan važan faktor koji doprinosi modricama jeste starenje. Kako starimo, koža prirodno postaje tanja, a količina kolagena i potkožne masnoće se smanjuje. Ovi elementi služe kao zaštita krvnih sudova – kada ih nema dovoljno, kapilari su izloženiji i ranjiviji. Kod ljudi starijih od 60 godina, pojava modrica koje se javljaju lako i bez udarca postaje sve češća pojava, što ne znači automatski da je u pitanju bolest, ali može biti pokazatelj opšteg stanja tela.
Upravo u toj dobi, mnogi ljudi takođe počinju koristiti lekove koji utiču na krv, što dodatno komplikuje situaciju. Postoje određeni medikamenti koji mogu imati nuspojave u vidu povećane sklonosti ka modricama. Ovi lekovi deluju na različite načine, ali svi oni ometaju prirodni mehanizam zgrušavanja krvi ili menjaju strukturu tkiva.
Među lekovima koji mogu izazvati modrice su:
-
Lekovi za razređivanje krvi – kao što su aspirin i ibuprofen, često korišćeni protiv bolova i upala, ali poznati po tome što smanjuju sposobnost krvi da se zgruša.
-
Antikoagulansi i antitrombotični lekovi – koji se prepisuju osobama sa srčanim problemima, trombozama ili onima koji su preživeli srčani udar.
-
Neki antidepresivi – koji mogu uticati na funkcionalnost trombocita, što može izazvati lakše krvarenje i pojavu modrica.
-
Kortikosteroidi – lekovi koji se koriste za lečenje različitih upalnih stanja, ali koji dugoročno mogu stanjiti kožu i oslabiti otpornost krvnih sudova.
Važno je istaći da nije nužno prekidati terapiju zbog modrica, već se preporučuje da o tome otvoreno razgovarate sa svojim lekarom. Ponekad je dovoljno prilagoditi dozu ili pratiti stanje, ali u svakom slučaju – komunikacija sa stručnjakom je ključna.
U većini slučajeva, modrice nestaju spontano. Prolaze kroz čitav spektar boja – od tamnoplave, preko ljubičaste i zelene, sve do žute – i obično potpuno iščeznu u roku od dve nedelje. Ipak, postoje situacije kada pojava modrica može biti znak ozbiljnijih zdravstvenih problema, i tada je neophodno potražiti pomoć.
Situacije u kojima treba posetiti lekara uključuju:
-
Pojavu modrica bez poznatog uzroka
-
Modrice koje ne prolaze ni nakon tri sedmice
-
Modrice koje se uvek javljaju na istim mestima
-
Istovremeno prisustvo dodatnih simptoma, kao što su:
-
Povišena telesna temperatura
-
Noćno znojenje
-
Povećani limfni čvorovi
-
Neobjašnjiv umor
-
Naglo mršavljenje
-
U takvim slučajevima, modrice mogu ukazivati na prisustvo ozbiljnih stanja poput bolesti krvi, poremećaja jetre, autoimunih bolesti ili čak hematoloških maligniteta poput leukemije. Zato je izuzetno važno reagovati na vreme.
Modrice su više od estetskog problema – one su način na koji telo komunicira sa nama. U većini slučajeva nisu opasne, ali ukoliko postanu uporne, bolne, brojne ili neobjašnjive, ne bi trebalo odugovlačiti s traženjem medicinske procene.
Zaključak je jednostavan: Slušajte svoje telo. Svaka promena na koži, pa i modrica, može biti signal. Pratite ih pažljivo, beležite kada se javljaju i obratite pažnju na prateće simptome. Samo na taj način možete razlikovati uobičajene fizičke reakcije od mogućih znakova ozbiljnijih stanja.
