Možda na prvi pogled izgleda kao obična namirnica koju viđamo u trpezi svaki dan, ali iza nje se krije činjenica koju niste znali. U nastavku saznajte koja namirnica nosi titulu superhrane i kako je možete uvrsititi u ishranu na jednostavan način…
Grah se s razlogom naziva superhranom, jer njegova nutritivna vrednost i uticaj na zdravlje organizma nadmašuju mnoga druga namirnice. Nedavna studija koju je podržala Svetska zdravstvena organizacija pokazala je da konzumiranje samo 20 grama graha dnevno može smanjiti rizik od smrtnosti kod svih starosnih grupa za oko 8 procenata. Ovaj rezultat samo potvrđuje značaj graha kao namirnice koja može doprineti dugovečnosti i opštem zdravlju.
– U proseku, grah sadrži oko 21% biljnih proteina, 77% složenih ugljenih hidrata i vrlo mali procenat masti. Bogat je i vlaknima, što ga čini savršenim izborom za one koji žele stabilnu energiju tokom dana bez naglih skokova šećera u krvi. Za razliku od rafinisanih ugljenih hidrata, grah oslobađa energiju postepeno, čime podržava dugotrajnu sitost i ravnotežu šećera u organizmu. Osim toga, izuzetno je pristupačan i može se koristiti u različitim kulinarskim tradicijama.
Prehrana koja se praktikuje u tzv. Plavim zonama sveta, gde ljudi poznato žive duže i zdravije, posebno naglašava značaj mahunarki, među kojima grah zauzima važno mesto. Ove regije karakteriše ishrana bogata biljnim namirnicama, minimalna konzumacija prerađene hrane i snažan fokus na celovite, prirodne sastojke. Grah, zajedno sa drugim mahunarkama kao što su sočivo, slanutak i crni grah, predstavlja stub ove filozofije ishrane.
Izvor biljnih proteina
Grah je odličan izvor proteina biljnog porekla, koji su ključni za održavanje mišićne mase, regeneraciju tkiva i pravilno funkcionisanje organizma. Za razliku od proteina iz mesa, grah ne sadrži holesterol i ima nizak udeo zasićenih masti, što doprinosi zdravlju srca i smanjuje rizik od hroničnih bolesti.
Vlakna za zdravu probavu
Ova namirnica obiluje i vlaknima – i topivim i netopivim – koja pomažu u očuvanju zdrave crevne flore i redovnom pražnjenju. Hrana bogata vlaknima takođe doprinosi kontroli telesne težine i snižava nivo lošeg holesterola u krvi. Zbog niskog glikemijskog indeksa, grah pomaže i u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi, što ga čini odličnim izborom za osobe sa dijabetesom ili one koje žele da očuvaju energiju tokom dana.
Bogatstvo vitamina i minerala
Pored proteina i vlakana, grah je pun važnih nutrijenata poput vitamina B kompleksa (posebno folata), gvožđa, magnezijuma i kalijuma. Ove hranljive materije zajedno podržavaju jačanje imuniteta, zdravlje kostiju i celokupnu vitalnost organizma. Antioksidansi prisutni u grahu pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, čime usporavaju proces starenja.
Svestranost graha u kuhinji omogućava pripremu različitih jela – od tradicionalnih supa i variva do modernih salata, namaza i umaka. Njegova sposobnost da upije začine i arome čini ga idealnim za razne kulinarske kombinacije.
– U kontekstu ishrane Plavih zona, grah je simbol jednostavne i prirodne hrane koja, u kombinaciji sa povrćem, voćem, celovitim žitaricama, orašastim plodovima i semenkama, pruža optimalan nutritivni balans. Upravo ova vrsta ishrane doprinosi dugom i zdravom životu stanovnika ovih oblasti.
Redovna konzumacija graha donosi brojne benefite, od podrške zdravlju srca, preko stabilne energije, do jačanja imuniteta. Njegova nutritivna vrednost ga čini jednom od najpotpunijih namirnica na svetu, a njegova dostupnost i jednostavnost pripreme omogućavaju svima da ga uključe u svoj svakodnevni meni.
