Danas ćemo pisati o Jusufu Mujiću koji dolazi iz Tuzle i koji je vratio vjeru u ljudskost nakon svog djela. Kada je saznao da je njegvog sina napustila spruga, a da su djeca ostala bez roditeljskog staranja, nije ni jednog trenutka se dvoumio u odgoju svojih unuka.
Iako je bio u sedmoj deceniji života, Jusuf je odlučio da preuzme odgovornost za odgajanje svojih unuka i da im obezbedi stabilan i siguran dom. Zajedno sa suprugom, Jusuf je uzeo troje unuka – Alena, Anesu i Amela – i promenio njihov život iz korena.
Borba za starateljstvo
Jusuf nije oklevao da preduzme korake koji su mu bili potrebni da bi svojoj deci obezbedio dom. Otišao je u nadležni Centar za socijalni rad, uzeo decu za ruku i doveo ih u svoju kuću. Iako je znao da će pravni proces za starateljstvo biti dug i težak, nije se povukao. Proces je trajao više od šest meseci, ali Jusuf nije gubio veru. Kada je na kraju dobio odobrenje za starateljstvo, bio je presrećan. Jusuf je govorio o tome sa velikim emocijama, naglašavajući da je borba bila teška, ali da je ljubav prema unucima bila snažniji motiv od svega.
- Jusuf je suočen sa teškim izazovima, ali ljubav prema unucima bila je njegov najveći motiv.
- Preko šest meseci truda i borbe doneli su Jusufu veliku sreću i ponos.
Ponosni deda i trud koji se isplatio
Iako je Jusuf bio u sedmoj deceniji života, nikada nije odustajao od svoje misije da pruži svojoj unucima najbolji mogući život. Smatrao je da je za decu najvažnije da ostanu u porodici, iako su imali vrlo teško detinjstvo. Najmlađi unuk, Amel, imao je samo dve godine kada je došao kod njih, što je bio veliki izazov. Jusuf je isticao da je bilo jako teško, ali ljubav koju je imao prema njima bila je dovoljna da prebrodi sve prepreke.
- Jusuf je bio posvećen svojim unucima i dao je sve od sebe da im pruži siguran dom.
- Ljubav prema unucima bila je ključna u premošćavanju svih teškoća u njihovim životima.
Njegov sin, koji je ostao bez podrške, nije mogao da se brine za decu, jer ga je supruga napustila. Centar za socijalni rad je inicijalno odlučio da deca budu smeštena u ustanovu, što je Jusufa duboko pogodilo, ali nije se povukao. Uzeo je stvar u svoje ruke i nije se predavao. Danas, kaže, njegovo srce je puno ponosa i sreće što su deca odrasla u odgovorne mlade ljude.
- Jusufova odlučnost nije popustila čak ni kad je Centar za socijalni rad predložio smeštaj u ustanovu.
- Danas je ponosan na to što su unuci odrasli u odgovorne mlade ljude.
Unuci danas – ponos deda i babe
Alen, Anes i Amel sada su zahvalni svom dedi i babi za svu ljubav i brigu koju su im pružili. Njihov život je ispunjen školom, sportom i snovima za budućnost. Amel, najmlađi unuk, sada je treći razred osnovne škole i trenira karate. Njegov san je da postane policajac, jer smatra da je to posao u kojem se bori protiv kriminala, i želi da bude uzor svojoj zajednici.
- Amel trenira karate i sanja da postane policajac.
- Anes, dvadesetogodišnji karatista, sanja o tome da postane trener.
Anes, dvadesetogodišnji karatista, sanja o tome da postane trener. Nema želje za drugim poslom i smatra da je treniranje mladih sportista njegova životna misija. On je prisutniji u životu svog oca nego u životu svoje majke, koja se sa njim viđa vrlo retko.
Najstariji unuk, Alen, izuzetno je uspešan u karatetu, sa više od 50 osvojenih medalja. Njegovo najnovije zlato osvojeno u Lukavcu samo je jedno od mnogih priznanja koja je stekao kroz sport. Alen objašnjava da je njegov cilj bio da bude najbolji, jer je to način da se pokaže u najboljem svetlu. Takođe, pomaže svom dedi i babi u brizi za mlađu braću, jer želi da se osiguraju da oni ne opterećuju svoje starije rođake.
- Alen je uspešan karatista sa više od 50 medalja.
- Pomaže svom dedi i babi u brizi za mlađu braću.
Radost i zahvalnost u svakodnevnom životu
Svaka medalja, svaka dobra ocena, svaki uspeh njegovih unuka predstavlja trenutke neizmerne sreće za Jusufa. On kaže da je veoma ponosan na sve što su postigli i veruje da je učinio sve što je mogao za njih. Jusufova ljubav prema unucima je bezgranična, a njegova posvećenost im je pružila stabilan temelj na kojem su izgradili svoj život.
- Svaka medalja i svaki uspeh njegovih unuka je izvor neizmerne sreće za Jusufa.
- Posvećenost i ljubav koju je uložio u unuke doneli su im stabilan temelj za uspeh.
“Ja sam veoma ponosan, malo je to teško i opisati. Nadam se da sam učinio za njih koliko sam mogao,” rekao je Jusuf, drhtavim glasom, naglašavajući koliko mu znači njihov uspeh i sreća.
Jusuf Mujić i njegova supruga su pokazali svetu da prava ljubav, posvećenost i odanost porodici mogu da promene život. Njihova priča je inspiracija za sve one koji veruju u snagu dobrih dela i u to da ni godine, ni prepreke ne mogu stati na put stvaranja boljeg života za one koje volimo.
- Ljubav i posvećenost porodici mogu promeniti sudbinu i stvoriti bolji život.
- Jusuf i njegova supruga su pravi primer snage dobrih dela i ljubavi prema porodici.
