U savremenom društvu, problemi sa holesterolom sve su učestaliji i često se otkrivaju tek kada dođe do ozbiljnijih komplikacija u organizmu. Međutim, kako tvrdi dr Dejan Čubrilo, poznati zagovornik integrativne medicine, mnogo toga se može preduzeti na prirodan način kako bi se stanje dovelo u ravnotežu. On posebno ističe da jetra, kao centralni organ u procesima detoksikacije i metabolizma, ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja, naročito kada je reč o holesterolu.
Mnogi ljudi nesvesno zanemaruju značaj jetre, iako je ona odgovorna za brojne vitalne funkcije – od filtriranja toksina, preko regulacije hormona, do proizvodnje holesterola. Iako se o holesterolu često govori kao o isključivo štetnoj supstanci, istina je daleko kompleksnija. Bez njega, ljudski organizam ne bi mogao da funkcioniše normalno – on je neophodan za sintezu hormona, izgradnju ćelijskih membrana i obradu vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E i K).
Ipak, kada je nivo holesterola povišen – posebno u kombinaciji sa stanjem poznatim kao masna jetra – dolazi do poremećaja koji može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Upravo o tom složenom odnosu između jetre, holesterola i životnih navika govori dr Čubrilo, nudeći pristup koji kombinuje znanja iz konvencionalne i prirodne medicine.
Prema njegovim rečima, prvi i osnovni korak ka izlečenju jeste detoksikacija organizma. “Ukoliko neko ima povišen holesterol, a istovremeno mu je dijagnostikovana masna jetra, detoksikacija je apsolutni prioritet,” naglašava on. Ova pojava je danas toliko rasprostranjena da se procenjuje da je većina ljudi ima, makar u blažem obliku, često bez ikakvih simptoma. Problem nastaje kada jetra postane preopterećena masnoćama, čime dolazi do povećanja hormona insulina, koji luči pankreas u cilju regulacije šećera u krvi i varenja.
Ono što je posebno važno, prema dr Čubrilu, jeste razumevanje uzročno-posledične veze između povišenog insulina i masnoće u jetri. Naime, kada se insulin proizvodi u većim količinama i njegovi nivoi ostanu povišeni kroz duži vremenski period, on stimuliše jetru da proizvodi još više masnoća, uključujući i holesterol. „To je kao da već preopterećenoj fabrici date još više posla,“ slikovito objašnjava dr Čubrilo. Dakle, ne radi se samo o tome šta jedemo, već i kako naš organizam obrađuje ono što unosimo.
Jedan od najčešćih mitova, koji dr Čubrilo nastoji da razbije, jeste onaj koji se odnosi na unos holesterola putem hrane. U javnosti se često veruje da konzumiranje namirnica kao što su jaja, meso ili mlečni proizvodi direktno dovodi do povišenog holesterola u krvi. Međutim, kako on objašnjava, taj uticaj je u stvarnosti znatno manji nego što se pretpostavlja.
Navodi primer koji deluje kontradiktorno: osoba koja svakodnevno jede masne obroke, poput ćevapa ili pljeskavica, ali ima stabilan metabolizam i uravnotežen insulin, neće nužno imati povišen holesterol. Ključni problem se javlja kada telo ne može da obradi unos hrane, što vodi do intoksikacije organizma, a zatim dolazi i do prekomerne proizvodnje insulina. Upravo taj insulin, a ne nužno holesterol iz hrane, podstiče stvaranje dodatnih masnoća, uključujući i one koje se talože u jetri.
Ovo saznanje nas vodi do ključne tačke dr Čubrila, a to je da kontrola insulina predstavlja najefikasniji način da se reguliše holesterol. Prema njegovim rečima:
-
Ko uspe da stabilizuje nivo insulina, taj automatski drži pod kontrolom i nivo holesterola.
-
Postoji direktna povezanost između ova dva parametra.
U skladu s tim, preporučuje se izbegavanje sledećih supstanci:
-
Prosti šećeri (poput rafinisanog šećera i fruktoznog sirupa),
-
Rafinisani ugljeni hidrati (beli hleb, testenine, slatkiši),
-
Trans masti (prerađena i industrijski pržena hrana).
Sve ove supstance izazivaju nagli skok insulina, što dodatno opterećuje jetru i dovodi do poremećaja metabolizma masti.
Što se tiče takozvanog “lošeg holesterola” (LDL), često se koristi kao simbol negativnog uticaja na zdravlje, ali bez dovoljno razumevanja njegove prave funkcije. Dr Čubrilo pojašnjava da LDL ima svoju važnu ulogu – on transportuje sirovine potrebne za sintezu hormona. Interesantno je da, uprkos njegovoj lošoj reputaciji, LDL sadrži manje holesterola nego HDL, poznat kao “dobar holesterol”. Problem nastaje tek kada LDL holesterol oksidira – u tom trenutku dolazi do procesa koji se može metaforički opisati kao “rđanje” molekula.
Upravo ta oksidacija vodi ka razvoju aterosklerotskih naslaga u krvnim sudovima, što može izazvati:
-
Začepljenje arterija,
-
Srčane udare,
-
Moždane udare.
Dakle, nije sam LDL problematičan, već njegovo stanje – kada postane nestabilan pod uticajem slobodnih radikala. U tom smislu, antioksidansi, koje unosimo putem zelenog povrća, bobičastog voća i zdravih masti, igraju važnu ulogu u zaštiti LDL molekula.
Dr Čubrilo naglašava i važnost promene životnih navika, koje bi trebalo da uključuju:
-
Umerenu fizičku aktivnost (šetnje, lagani kardio treninzi, joga),
-
Pravilnu ishranu, baziranu na svežem povrću, zdravim mastima i fermentisanim proizvodima,
-
Upravljanje stresom, kroz meditaciju, boravak u prirodi i kvalitetan san.
Osim navedenih koraka, korisno je s vremena na vreme sprovesti detoksikaciju jetre, kroz unošenje namirnica koje stimulišu rad ovog organa, kao što su:
-
Artičoka,
-
Maslačak,
-
Kurkuma,
-
Cvekla.
Na taj način se smanjuje opterećenje jetre, poboljšava njen kapacitet za metabolizam masti i pospešuje ravnoteža lipidnog profila.
U zaključku, dr Čubrilo ne posmatra povišen holesterol kao izolovan problem, već kao složeni disbalans celokupnog organizma, pri čemu je jetra centralna tačka procesa. Rešenje ne leži u brzim dijetama niti u radikalnim restrikcijama, već u dubljem razumevanju kako funkcionišu metabolički procesi i uvođenju trajnih promena u životni stil.
Prateći principe koje on preporučuje, moguće je ne samo regulisati nivo holesterola, već i unaprediti opšte zdravlje organizma, sa posebnim akcentom na jetru kao ključnog čuvara metabolizma.
