“Prirodna sklonost tijela da skladišti masnoće otežava gubitak kilograma. Postoji milion načina da se akumulira salo, ali ne postoji efikasan način da ih se riješimo.
Zbog toga je teško ostati na dijeti i često se osjećamo gladni, nezadovoljni i frustrirajući, ovo se retko pominje „Priroda favorizuje gojaznost, a imamo dokaze da su gojazni ljudi skloniji energičnosti“, kaže profesor dr Branimir Nestorović, koji je nedavno objavio studiju koja to pokazuje u poređenju sa. da su pacijenti koji su bili umjereno gojazni imali su dvostruko veću vjerovatnoću da će umrijeti nakon velike operacije srca jer “priroda predviđa da ćemo biti malo debeli zbog regulacije tjelesne temperature i održavanja težine“.
“Ako želite da izbegnete štetne posledice gojaznosti, jednostavno je: nemojte jesti previše kalorija. Fokusirajte se na kvalitetne kalorije, kao što su proteinski doručak, voće i povrće. Veoma je teško slediti strogu dijetu. Volim da pričaj svojim studentima o knjizi Vokija Kostića “Kako se jedem” u kojoj opisuje kako su mu lekari zabranili da jede masnu hranu, pa je danima komponovao samo tužne melodije za film “Ko to tamo peva”. Navike u ishrani, jedenje janjećeg buta i krompira, a zatim stvaranje kompletne muzike za film“, objasnio je Nestorović.
Prema njegovim rečima, normalna ishrana tokom dana podrazumeva pijenje samo vode ili nezaslađenog čaja posle 18 časova. Dvodnevni post dio je pravoslavne hrišćanske tradicije, a popularan je i sa samo 500 kalorija dva puta sedmično. Ako je prosječnoj osobi potrebno otprilike 2.000 kalorija dnevno za normalno funkcioniranje, ovaj post je vrlo jednostavan.Ovsene pahuljice i malo voća dva puta sedmično mogu pomoći u otklanjanju gladi i prejedanja“, savjetuje Nestorović i dodaje da jedan dan posta može stimulirati imuni sistem.
Naučno je dokazano da se konzumiranjem hrane oslobađa dopamin, zbog čega se osjećamo zadovoljno. Problem gojaznih osoba je što konzumiraju veće količine hrane, što smanjuje proizvodnju dopamina, pa moraju jesti sve više i više da bi postigli isti nivo zadovoljstva. Osim toga, smanjeno je lučenje leptina (hormona sitosti), pa se nakon jela ne osjećaju zadovoljno i opet će osjećati glad. ”
Nestorović preporučuje uzimanje integralnih žitarica nakon jela jer stimulišu sintezu hormona irisina koji normalizuje insulin. „Osećamo glad zbog visokog nivoa insulina, pa nije loše da obrok završimo integralnim žitaricama i čašom crnog vina“, zaključuje dr Nestorović.
