Malo je javnih ličnosti koje su tokom godina ostale dosledne sebi, a istovremeno uspevale da balansiraju između profesionalnog sjaja i složenih ličnih priča koje se odvijaju daleko od očiju publike. Živorad Žika Jakšić, poznatiji široj javnosti kao harizmatičan voditelj, producent i muzičar, jedan je od takvih primera.
Dok se njegov brak sa Dajanom Paunović, poznatom voditeljkom i pevačicom, redovno provlačio kroz stranice štampe, mnogo manje se zna o Žikinoj prošlosti, tačnije – o njegovom prvom braku sa Snežanom, ženom koja nikada nije tražila reflektore i pažnju, ali je ipak ostavila neizbrisiv trag u njegovom životu.
Njihova ljubavna priča, premda daleko od medijske buke, trajala je čitavu deceniju. Snežana, za razliku od Dajane, nikada nije bila deo estradnog sveta niti je pokazivala želju da postane poznata. Njena uloga u Žikinom životu bila je tiha, stabilna i autentična. Zajedno su proveli godine u skladnom zajedništvu koje je rezultiralo najvažnijom životnom ulogom za oboje – roditeljstvom.
Tokom godina koje su delili, odlučili su se na značajan korak – preselili su se u Sjedinjene Američke Države, u potrazi za drugačijim, mirnijim okruženjem koje će im pružiti osnovu za stabilan porodični život. Taj period bio je svojevrsni beg od domaće scene, pritisaka koje sa sobom nosi javna ličnost i potera za novim horizontima. Upravo tamo, u daljini, rodio se i odrastao njihov sin Andrija.
Za razliku od oca, Andrija Jakšić ne teži reflektorima, ali ipak povremeno deli delove svoje svakodnevice putem društvenih mreža. Jedna takva objava posebno je privukla pažnju – fotografija na kojoj je zajedno sa svojom majkom. Upravo tada je javnost prvi put mogla da vidi Snežanu, ženu tamne kose i smirenog izraza lica, čija pojava odaje snagu, staloženost i suzdržanost. Njena nenametljivost i suptilna elegancija odudaraju od sveta javnih ličnosti, što je mnogima zapalo za oko i izazvalo niz komentara – naročito zbog kontrasta u odnosu na Žikinu bivšu suprugu Dajanu.
Uprkos tome što njihov brak nije opstao, odnos pun poštovanja i razumevanja nije iščezao. U jednom intervjuu, Žika se osvrnuo na svoj odnos prema bivšim suprugama, a njegove reči odisale su zrelošću, dostojanstvom i životnom filozofijom koja nadilazi uobičajene narative o razvodima:
„Zašto ne bih bio u dobrim odnosima sa ženama koje sam nekad voleo? One su bile moj izbor u određenim trenucima mog života. A ti trenuci su mi doneli nešto najvrednije – decu. Zar to nije razlog da se ponašamo ljudski i zrelo?“
Njegov stav ne ostaje samo na rečima. Žika iskreno veruje da prava muškost podrazumeva odgovornost, doslednost i prisustvo čak i nakon što se emotivni odnosi formalno završe. Prema njegovim rečima, razvod ne mora značiti kraj odnosa, već samo promenu njegove forme. Kada se u tom odnosu nalaze i deca, odgovornost oba roditelja postaje trajna i neraskidiva.
U vremenu u kojem su razvodi često praćeni gorčinom, svađama, sudskim bitkama i narušenim odnosima, Žikin primer pokazuje nešto drugo – da se i posle ljubavi može ostati pristojan, dostojanstven i prisutan.
Evo nekoliko ključnih stavova koje Žika neguje kada su u pitanju bivši partneri:
-
Poštovanje ne prestaje razvodom – ako ste nekoga voleli, to iskustvo nosi vrednost koju ne treba poništavati.
-
Zajednička deca su trajna veza – njihova dobrobit mora biti iznad ličnih emocija i konflikata.
-
Ne treba nositi gorčinu – osećanja poput mržnje, zavisti i ogorčenosti samo opterećuju onoga ko ih nosi.
-
Zrelost znači biti prisutan i kada je teško – ne samo u pravnom i finansijskom smislu, već i emotivno.
U intervjuu za jednu domaću redakciju, Žika je izjavio i sledeće:
„Nosi gorčinu u sebi može da bude veoma štetno. I sa prvom i sa drugom suprugom sam ostao u prijateljskim odnosima. Uvek sam tu da pomognem i savetujem, i siguran sam da bi i one učinile isto za mene.“
Ove reči ne samo da pokazuju njegovu ličnu filozofiju, već oslikavaju i dublji ljudski odnos koji može postojati čak i nakon završetka ljubavne veze. Njegovo ponašanje nakon razvoda, naročito kada se radi o Snežani, ukazuje na zrelost koja se retko viđa u svetu poznatih.
Ono što ovu priču izdvaja jeste njena ljudska dimenzija. Daleko od glamura, slave i televizijskih studija, krije se čovek koji je, kao i svi drugi, prošao kroz uspon i pad, ljubavi i rastanke, mirenja i razočaranja. Ono što Žiku izdvaja jeste činjenica da nikada nije dozvolio da ga ti raskoraci učine ogorčenim. Umesto toga, odlučio je da svaki bivši odnos pretvori u prostor za saradnju, razumevanje i stabilnost.
Njegov odnos prema Snežani možda je najbolji primer toga. Nisu više zajedno, ali su zauvek povezani kroz sina Andriju, čije je odrastanje, obrazovanje i vaspitanje rezultat zajedničkog truda i dogovora, a ne sukoba.
I dok se u javnosti najviše govori o Dajani i Žikinom sinčiću iz tog braka, priča o Snežani i Andriji ostaje u senci – ali to ne znači da je manje važna. Naprotiv, upravo te priče iz senke često najviše otkrivaju o karakteru jedne osobe.
U moru vesti o raskidima punim skandala, optužbi i poniženja, Žikina priča podseća da postoji i drugačiji način – onaj koji podrazumeva poštovanje prošlosti, dostojanstvo u sadašnjosti i odgovornost za budućnost.
U tom smislu, njegov život može da posluži kao tiha inspiracija mnogima. Jer, kad se reflektori ugase, ostaju samo ljudi – sa svojim emocijama, svojom decom i svojim odlukama koje odjekuju mnogo glasnije nego televizijske emisije.
Živorad Žika Jakšić tako ostaje ne samo poznato televizijsko lice, već i primer da istinska vrednost čoveka leži u tome kako se odnosi prema onima koje je jednom voleo – čak i kada više nisu deo njegovog svakodnevnog života.
