Danas ćemo pisati o savjetima poznate doktorice Svetlane koja je govorila od kojeg roditelja nasljeđujemo životni vijek. 2 su navike koje mogu produžiti život, a nije u pitanju san i ishrana.
Profesorica i nutricionistkinja Svetlana Stanišić ističe da genetika nesumnjivo ima važnu ulogu u određivanju dužine života, ali nikako nije jedini faktor. Iako postoje sindromi i oboljenja u kojima se ubrzano starenje jasno vidi već u mladosti, kod većine ljudi presudnu ulogu igra upravo stil života. Zbog toga naučnici širom sveta sve više proučavaju na koji način ishrana, svakodnevne navike i povremeni stresovi mogu produžiti vitalnost i odložiti starenje.
Često se u javnosti pojave istraživanja koja privlače pažnju dramatičnim tvrdnjama. Jedno od njih izračunalo je da „samo gram kobasice skraćuje život za 27 sekundi, dok gazirani napici odnose čak deset minuta života“. Iako ovakvi podaci deluju zastrašujuće, dr Stanišić upozorava da iza njih ne stoji uvek čvrsta naučna podloga. Život i zdravlje nisu crno-beli; na njih utiče čitav splet faktora. Zato je, prema njenim rečima, mnogo važnija umerenost nego stroge zabrane.
- Panika zbog hrane nije rešenje.
- Ključ je u raznovrsnosti namirnica i kontrolisanim porcijama.
- Tradicionalna kuhinja, sa sezonskim povrćem, orašastim plodovima i maslinovim uljem, prirodno nosi balans.
Iako se stres obično vidi kao neprijatelj, postoje i tzv. „pozitivni stresovi“. To su kratkotrajni izazovi poput boravka u sauni ili kupanja u ledenoj vodi. Takvi mini šokovi aktiviraju u telu proteine zadužene za obnovu ćelija. Organizam zapravo voli male izazove – oni ga jačaju i čine otpornijim, dok hronični, stalni stres ostaje štetan.
Sličan efekat ima i povremeni post. Intermitentni post, gde se barem 12 sati u toku dana ne unosi hrana, daje organizmu priliku da se odmori i regeneriše. Naučna istraživanja pokazala su da upravo ljudi koji praktikuju ovakav ritam ishrane imaju bolji metabolizam i sporije znake starenja.
- Povremeni post jača odbrambene sposobnosti tela.
- Vitkost i umeren unos kalorija zajednički su imenitelj dugovečnih ljudi.
- Organizam oslobođen stalnog varenja ima više energije za obnovu ćelija.
Na našem prostoru često se piše o iskustvima ljudi iz tzv. „plavih zona“ – regiona u kojima ljudi u proseku žive najduže. Ono što im je zajedničko jeste to da ne konzumiraju industrijski prerađenu hranu. Njihovi obroci su jednostavni, bazirani na povrću, voću, ribi i orašastim plodovima. Zanimljivo je i da su gotovo svi fizički aktivni čak i u poznim godinama, što potvrđuje da vitalnost ne zavisi samo od onoga što jedemo, već i od toga kako živimo.
Kada se govori o namirnicama koje posebno doprinose zdravlju i dugovečnosti, stručnjaci često ističu:
- začine bogate antioksidansima poput kurkume i šafrana,
- voće i povrće kao izvor prirodnih zaštitnih materija,
- crno vino u umerenim količinama, koje sadrži resveratrol povoljan za srce,
- maslinovo ulje, orašaste plodove i masnu ribu, bogate vitaminom E i zdravim mastima.
Ipak, i kod najzdravijih namirnica postoji granica. Na primer, tanini iz bobičastog voća korisni su u manjim količinama, ali ako se pretera, mogu imati suprotan efekat. Upravo zato nutricionisti ponavljaju da je granica između leka i otrova uvek u dozi.
- Umerenost ostaje glavni savet.
- Najdugovečniji ljudi širom sveta dele iste osobine: jednostavna ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje preterivanja.
- Čak i povremeni post može biti moćan saveznik u održavanju vitalnosti.
Kako podsećaju emisije posvećene zdravlju, post ne znači gladovanje. On podrazumeva osluškivanje tela i davanje prostora organizmu da sam popravi štetu. U tome leži i filozofija mnogih dugovečnih kultura, koje hranu posmatraju ne samo kao izvor zadovoljstva, već i kao lek.
Na kraju, poruka je jasna: dugovečnost nije samo pitanje gena. Ona zavisi od sklopa faktora – načina na koji jedemo, koliko spavamo, koliko se krećemo i koliko smo sposobni da uspostavimo ravnotežu između odmora i izazova. Mini stresovi, poput saune ili hladnih kupki, zajedno sa povremenim postom i jednostavnom ishranom, predstavljaju moćan recept za očuvanje vitalnosti.
Život se ne produžava strogim zabranama niti magičnim receptima, već pažljivim izborom svakodnevnih navika. Genetika nam daje okvir, ali ono čime ga ispunimo zavisi isključivo od nas. A upravo u toj ravnoteži krije se tajna dugog, zdravog i srećnog života.
