Gušterača predstavlja jedan od najvažnijih organa u ljudskom telu, iako se često ne nalazi u fokusu kada se govori o zdravlju. Ovaj organ obavlja dve izuzetno važne funkcije: produkciju digestivnih enzima koji razgrađuju hranu u crevima, te sintezu hormona koji regulišu nivo glukoze u krvi – među kojima je najpoznatiji insulin.

Upravo zbog te dvostruke uloge, svaki poremećaj u funkciji gušterače može imati ozbiljne posledice, kako po metabolizam, tako i po opšte zdravlje čoveka. Nažalost, jedno od najtežih stanja koje može pogoditi ovaj organ jeste rak gušterače, bolest koja se često otkriva tek u poodmakloj fazi i koja ima vrlo visoku stopu smrtnosti.

Uzrok bolesti leži u promenama unutar ćelija gušterače. U normalnim okolnostima, ćelije se dele i obnavljaju kontrolisano. Međutim, u slučaju karcinoma, zdrave ćelije mutiraju, gubeći mehanizme samokontrole, nakon čega počinju da se razmnožavaju nekontrolisano. Takve ćelije stvaraju tumor, a kako bolest napreduje, on može invadirati susedne organe i proširiti se na druge delove tela kroz krvotok ili limfni sistem – proces poznat kao metastaziranje.

Ono što čini rak gušterače posebno podmuklim jeste njegova sposobnost da dugo ostane neotkriven. Simptomi se u početku gotovo ne primećuju, a i kada se jave, često liče na manje ozbiljna oboljenja. Upravo ta „tišina bolesti“ predstavlja najveći izazov u ranom dijagnostikovanju.

Dr. Mlađan Protić, stručnjak iz oblasti interne medicine, u više navrata je istakao kako je nevidljivost simptoma jedan od ključnih razloga zašto ova bolest odnosi toliki broj života. Statistike u Srbiji to jasno potvrđuju: godišnje se dijagnostikuje oko 1400 slučajeva raka gušterače, dok čak 1200 osoba izgubi život od posledica bolesti. To ga svrstava među četiri najsmrtonosnija oblika karcinoma u zemlji, a sličan trend beleži se i globalno.

Simptomi raka gušterače u velikoj meri zavise od tačne lokacije tumora unutar organa. Kada je tumor lociran u središnjem delu gušterače, često se javlja nejasan bol u leđima, koji pacijenti obično pripisuju umoru, išijasu ili drugim svakodnevnim tegobama. Međutim, to je često prvi znak koji upućuje na dublji problem.

Osim bolova, mogu se javiti i drugi simptomi:

  • Gubitak apetita

  • Nenamerni gubitak telesne težine

  • Nadutost

  • Mučnina

  • Opšta slabost i iscrpljenost

U kasnijim fazama, kada tumor počne da pritiska žučne puteve, dolazi do pojavne žutice, praćene:

  • Požutelom kožom i beonjačama

  • Tamno obojenom mokraćom

  • Svetlom ili beličastom stolicom

  • Svrabežom kože koji zna biti izuzetno neprijatan

Ovi znaci ukazuju na uznapredovalu bolest, što dodatno komplikuje lečenje i značajno umanjuje šanse za uspešnu terapiju.

Rak gušterače u najvećem broju slučajeva pogađa osobe starije od 65 godina, ali se poslednjih godina beleži blagi porast kod mlađih pacijenata. Ipak, manje od 10% obolelih su mlađi od 60 godina. Pojava bolesti u mlađoj dobi najčešće je povezana sa genetskim faktorima i stilom života.

Postoji niz faktora rizika koji povećavaju šanse za razvoj ove vrste karcinoma:

  1. Nasledna predispozicija – porodična istorija bolesti povećava rizik.

  2. Pušenje – jedna od glavnih navika koje pogoduju razvoju karcinoma gušterače.

  3. Pasivno izlaganje duvanskom dimu

  4. Prekomerna konzumacija alkohola

  5. Izloženost radonu i drugim toksičnim supstancama

  6. Hronične bolesti kao što su:

    • Hronični pankreatitis

    • Ciroza jetre

    • Dijabetes tipa 2

  7. Gojeznost i višak telesne masti

  8. Loša ishrana bogata zasićenim mastima i nitrozaminima

Upravo ishrana igra presudnu ulogu u prevenciji, ali i potencijalno u iniciranju razvoja tumorskih procesa. Hrana koja sadrži nitrite – konzervanse prisutne u mnogim suhomesnatim i industrijskim proizvodima – u telu se može pretvoriti u nitrozamine, spojeve koji imaju potencijalno kancerogeno dejstvo. Oni su posebno štetni za gušteraču i često se dovode u vezu sa njenim malignim oboljenjima.

Zbog toga se preporučuje:

  • Izbegavanje konzervisanih i jako procesuiranih proizvoda

  • Redovno konzumiranje svežeg voća i povrća

  • Održavanje zdrave telesne težine

  • Smanjenje unosa alkohola i potpuno izbegavanje cigareta

  • Uključivanje fizičke aktivnosti u svakodnevni život

Nažalost, ne postoje jasni biološki markeri koji bi u ranoj fazi mogli da otkriju rak gušterače, za razliku od nekih drugih vrsta karcinoma (poput raka grlića materice ili dojke). Zbog toga je preventiva jedini pravi štit.

Za osobe koje spadaju u rizične grupe, preporučuju se:

  • Redovni preventivni pregledi

  • Uzorci krvi (uključujući tumorske markere poput CA 19-9, iako nisu specifični)

  • Ultrazvuk i CT abdomena kod pojave sumnjivih simptoma

Uprkos ozbiljnosti bolesti, postoje načini da se smanji rizik:

  • Zdrav životni stil nije garancija, ali značajno doprinosi smanjenju verovatnoće oboljevanja.

  • Rano prepoznavanje znakova bolesti i njihovo pravovremeno prijavljivanje lekaru mogu spasiti život.

  • Odgajana svest o bolesti, rizicima i faktorima koji je podstiču, pomaže u informisanju i edukaciji šire populacije.

Rak gušterače je, bez sumnje, jedna od najkompleksnijih i najteže izlečivih malignih bolesti, upravo zbog svoje nevidljivosti i brzog napredovanja. Ipak, uz odgovorno ponašanje, zdrave navike i informisanost, moguće je ne samo smanjiti lični rizik, već i povećati šanse za ranu dijagnozu kod onih koji se već bore sa simptomima.

Preporučujemo

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR