U jednoj tihoj ulici zapadnog francuskog grada Nanta, tokom aprila 2011. godine, dogodio se događaj koji će ostati zabeležen kao jedan od najzagonetnijih i najuznemirujućih u modernoj francuskoj istoriji. Porodica Dupont de Ligonnès, naizgled obična i stabilna, nestaje gotovo preko noći, ostavljajući iza sebe niz pitanja, jezivih otkrića i teorija koje ni više od decenije kasnije nisu razjašnjene.
Na čelu ove porodice nalazio se Ksavijer Dupont de Ligonnès, otac četvoro dece i suprug Anjes. Njihova deca – Artur, Tomas, En i Benoa – činila su sliku jedne funkcionalne i prividno srećne porodice. Ksavijer je tvrdio da vodi mala preduzeća, dok je Anjes bila zaposlena u školi. Bili su uključeni u katoličku zajednicu, društveno prihvaćeni i smatrani uzornim građanima. Međutim, iza fasade mirne porodične svakodnevice krila se složena i, kako će se kasnije ispostaviti, mračna priča.
Početkom aprila, komšije su primetile niz čudnih detalja – zatvoreni kapci na prozorima, nepreuzeta pošta, tišina koja je vladala u inače živom domu. Telefoni su prestali da zvone, deca nisu više dolazila u školu, Anjes se nije pojavljivala na poslu. Uskoro, zabrinuti rođaci i prijatelji podižu uzbunu. Policija ulazi u kuću, ali tokom prvih obilazaka ne nalazi ništa što bi ukazivalo na zločin.
Situacija počinje da dobija bizarnu dimenziju kada nekoliko bliskih osoba porodice prima pisma za koja se veruje da ih je napisao sam Ksavijer. U njima on tvrdi da je godinama bio tajni agent angažovan od strane američke DEA i da je cela porodica, iz bezbednosnih razloga, morala biti premeštena u program zaštite svedoka. Pisma su bila uredno sročena, puna detalja, naizgled racionalna.
Ipak, mnogi iz njihovog okruženja nisu poverovali u ovu priču. Ksavijer nikada nije pokazivao znakove dvostrukog života, niti je ikada pominjao bilo kakvu povezanost sa špijunažom ili američkom vladom. Te tvrdnje delovale su kao očajnički pokušaj da se zbuni trag istrage.
Nakon što policija nekoliko puta bezuspešno pretražuje kuću, odlučuje se za temeljitu pretragu uz pomoć termalnih kamera i pasa tragača. Tada, ispod terase kuće, u pažljivo iskopanim jamama, pronalaze tela Anjes i četvoro dece. Svi su bili umotani u plastiku, pažljivo položeni, uz prisustvo religijskih simbola i poruka upućenih Bogu. U blizini je pronađen i krst, što dodatno nagoveštava moguć ritualni ili verski motiv.
Obdukcija je pokazala sledeće:
-
svi članovi porodice bili su prethodno uspavani sedativima,
-
potom su ubijeni vatrenim oružjem sa prigušivačem,
-
veruje se da su ubistva izvršena između 3. i 5. aprila.
Najpotresniji detalj bio je taj što se utvrdilo da je Ksavijer ostao u kući još nekoliko dana nakon ubistava, ponašajući se potpuno normalno. Išao je u restorane, spavao u krevetu iznad zakopanih tela, koristio internet i trošio novac kao da se ništa nije dogodilo.
Nakon što je tela otkrivena, istraga prelazi u potragu za Ksavijerom, koji je u međuvremenu nestao. Sigurnosne kamere ga poslednji put beleže u Roquebrune-sur-Argens, na Azurnoj obali. Putovao je sam, boravio u jeftinim hotelima, i ostavljao minimalan trag. Njegovo vozilo je kasnije pronađeno napušteno u blizini planinskog staza, bez ikakvih tragova krvi ili borbe. Od tog trenutka – kao da je nestao s lica Zemlje.
U pokušaju da razjasne motive ovog jezivog čina, istražitelji su razmatrali različite teorije:
Najzastupljenije hipoteze uključuju:
-
Finansijski krah – Ksavijer je bio u ogromnim dugovima, a njegovi poslovni poduhvati nisu davali rezultate. Postojao je i izveštaj da je banka pokrenula pravne postupke protiv njega.
-
Psihološki slom – moguće je da je patio od depresije, osećaja neuspeha i nemoći.
-
Religijski fanatizam – neki tragovi ukazuju da je možda verovao da porodici nudi “spasenje” kroz smrt.
-
Dugoročno planiranje – način na koji su tela sakrivena, pismeni tragovi i digitalna “čišćenja” ukazuju na preciznu pripremu.
Bile su prisutne i teorije koje govore o:
-
mogućem članstvu u sekti,
-
zločinu iz ritualnih uverenja,
-
potencijalnoj umešanosti u međunarodne kriminalne mreže, iako za to nije pronađen konkretan dokaz.
Uprkos intenzivnoj potrazi, Ksavijer Dupont de Ligonnès nikada nije pronađen. Tokom godina pojavilo se na stotine dojava o njegovom navodnom prisustvu u različitim krajevima sveta – Španija, Italija, pa čak i Latinska Amerika. U više navrata, osobe koje mu liče bile su hapšene, ali se svaki put ispostavilo da je u pitanju greška.
Postoje dve osnovne pretpostavke o njegovoj sudbini:
-
samoubistvo ubrzo nakon što je napustio automobil, i
-
beg pod lažnim identitetom, uz uspešnu integraciju u neko udaljeno društvo.
Zbog njegove inteligencije, sposobnosti manipulacije i prethodnog planiranja, mnogi istražitelji smatraju da je verovatnije da je uspeo da pobegne i živi sakriven, možda čak i uz pomoć trećih lica.
Kulturni odjek ovog slučaja nije izostao. Mediji su opširno izveštavali o događajima, dok su dokumentarci, emisije i podcasti dodatno osvetlili priču. Netflix je 2020. godine posvetio jednu epizodu serije Unsolved Mysteries ovom slučaju, pod nazivom “House of Terror”. Ta epizoda je globalizovala interesovanje i dovela do toga da šira publika, naročito mlađa generacija, postane upoznata sa slučajem.
Iako su prošle godine, slučaj Dupont de Ligonnès ostaje nerazjašnjen, kao simbol zagonetne porodične tragedije, odsustva pravde i nepoznate istine. Mnogi građani Francuske i dalje ga smatraju jednim od najstrašnijih primera porodične destrukcije, dok stručnjaci za kriminologiju često koriste ovaj slučaj kao studiju za razumevanje mehanizama iza zločina unutar porodice, psihološkog pucanja i potrebe za kontrolom.
U ovom jezivom slučaju spajaju se naizgled nespojive komponente: idiličan porodični život, verski moral, finansijska nesigurnost i hladna egzekucija. Kroz sve ove elemente, provlači se pitanje koje još uvek nema odgovor – ko je zapravo bio Ksavijer Dupont de Ligonnès? Čovek koji je decenijama nosio masku oca, vernika i građanina, a iza nje možda krio najmračniju stranu ljudske psihe.
