Iako se često ne pridaje velika pažnja tome koliko često idemo u toalet, učestalost mokrenja i stanje urina uopšte mogu biti izuzetno važni pokazatelji našeg opšteg zdravlja. U osnovi, mokrenje je prirodan i neophodan biološki proces kojim se iz organizma eliminišu toksini, štetne materije i višak tečnosti. Uprkos njegovoj svakodnevnoj rutinskoj prirodi, promene u ritmu mokrenja mogu predstavljati rane znakove ozbiljnijih poremećaja, posebno kada je u pitanju zdravlje bubrega i mokraćnog sistema.
Naime, bubrezi, iako često zanemareni u svakodnevnim razgovorima o zdravlju, imaju ključnu ulogu u očuvanju homeostaze u telu. Njihova funkcija nije samo filtriranje otpadnih materija, već i regulacija ravnoteže elektrolita, krvnog pritiska, kao i proizvodnja hormona važnih za krvotvorne procese. Zato je važno pratiti čak i naizgled banalne stvari poput toga koliko često mokrimo i kako mokraća izgleda.
Boja urina, na primer, može nam dosta toga reći o trenutnom stanju organizma. Spektar boja može varirati od svetložute, što ukazuje na dobru hidriranost, pa sve do tamnosmeđe, što može signalizirati dehidrataciju ili čak ozbiljnije bolesti poput problema sa jetrom. Međutim, i učestalost mokrenja nosi značajnu informaciju. Ljudi ponekad ignorišu promene u ovom ritmu, smatrajući ih prolaznim ili bezopasnim, ali upravo to može biti signal za dublje procese u organizmu koji nisu vidljivi golim okom.
Naravno, broj odlazaka u toalet varira i zavisi od nekoliko faktora kao što su:
-
količina unesene tečnosti,
-
opšte zdravstveno stanje,
-
nivo fizičke aktivnosti,
-
temperatura okoline,
-
pa čak i ishrana.
Ipak, prema stručnim procenama, postoji određeni opseg koji se smatra normalnim kada je u pitanju dnevna frekvencija mokrenja. Osoba koja tokom dana unese oko dvije litre tečnosti, što je preporučeni minimum za većinu odraslih, treba da mokri između šest i sedam puta u toku dana. To se smatra uravnoteženim i zdravim ritmom.
Svako značajno odstupanje od ovog proseka, naročito ako se učestalo mokri i po sat vremena između dva odlaska u toalet, može biti simptom neke disfunkcije – čak i u slučajevima kada nema bola, peckanja ili drugih tipičnih simptoma koji se javljaju kod infekcija mokraćnog sistema.
Kod žena se češće javlja stanje poznato kao prekomerno aktivna bešika. U ovom stanju, signal za pražnjenje dolazi prerano – bešika još uvek nije fizički puna, ali organizam već oseća potrebu da se isprazni. Ovo može izazvati veoma neprijatnu situaciju u svakodnevnom životu, jer osoba mora da mokri često, iznenada i ponekad hitno, što otežava planiranje aktivnosti ili boravak van kuće. Ipak, dobra vest je da se ovo stanje obično uspešno rešava uz kombinaciju:
-
medicinske terapije (lekovi koji utiču na funkciju bešike),
-
promene životnih navika (smanjenje unosa kofeina, izbegavanje alkohola),
-
i specijalizovanih vežbi (posebno vežbi za jačanje karličnih mišića, poput Kegelovih vežbi).
Nasuprot učestalom mokrenju, postoji i problem neuobičajeno retkog pražnjenja bešike, što takođe može biti ozbiljan znak upozorenja. Osobe koje tokom dana gotovo da ne osećaju potrebu za mokrenjem mogu patiti od hronične dehidratacije, što može biti posledica:
-
nedovoljnog unosa tečnosti,
-
pojačanog znojenja (naročito pri fizičkim naporima ili visokoj temperaturi),
-
bolesti bubrega koje ometaju normalnu funkciju izlučivanja urina.
Ovakvo stanje može imati dugoročne posledice jer se u telu zadržavaju štetne materije koje bi trebalo da budu izbačene. Pored toga, retko mokrenje može ukazivati na neravnotežu elektrolita, što dodatno opterećuje organe, uključujući i srce.
Još jedan bitan fenomen kada je u pitanju praćenje zdravlja mokraćnog sistema je noćno mokrenje, poznato i kao nokturija. Jedno buđenje u toku noći da bi se otišlo u toalet smatra se prihvatljivim. Međutim, ako se potreba za mokrenjem javlja dva, tri ili više puta tokom noći, to može signalizirati ozbiljnije probleme. Nokturija je često povezana sa:
-
dijabetesom (povećana količina šećera u krvi utiče na pojačano izlučivanje urina),
-
infekcijama mokraćnih puteva,
-
poremećajima rada bubrega,
-
ili čak srčanim problemima koji izazivaju zadržavanje tečnosti u donjem delu tela tokom dana, a noću se ta tečnost redistribuira i uzrokuje učestalo mokrenje.
Zato se preporučuje da osobe koje primete ovakve promene obavezno potraže stručni savet, kako bi se utvrdio pravi uzrok i eventualno započelo lečenje na vreme.
U svakom slučaju, najvažnije je slušati sopstveno telo. Čak i najmanje promene u navikama mokrenja – bilo da su to iznenadne, česte potrebe, neprijatnosti tokom mokrenja, retko izlučivanje urina, ili češće buđenje tokom noći – ne bi trebalo ignorisati. Telo često šalje signale koje mi, u brzini svakodnevice, lako previdimo.
Na kraju, evo i kratke rekapitulacije ključnih simptoma koje ne bi trebalo zanemariti:
-
mokrenje češće od sedam puta dnevno, uz normalan unos tečnosti,
-
mokrenje ređe od tri puta dnevno, posebno uz osećaj suvoće i umora,
-
buđenje više puta tokom noći zbog potrebe za mokrenjem,
-
iznenadne i hitne potrebe za mokrenjem,
-
osećaj peckanja, bola ili pritiska tokom mokrenja,
-
primetna promena boje urina – naročito ka tamnijim nijansama ili zamućenost.
Kada se ovi znaci prepoznaju na vreme, moguće je izbeći komplikacije koje bi kasnije zahtevale dugotrajno lečenje. Iako je mokrenje svakodnevna i automatska radnja, ono može poslužiti kao dragoceni izvor informacija o opštem zdravlju tela, naročito kada su u pitanju bubrezi, mokraćni trakt, pa i sistemska stanja poput dijabetesa ili problema sa cirkulacijom.
Zato, sledeći put kada se zapitate da li je „normalno“ što češće mokrite ili se tokom noći budite više puta, zapamtite da važno nije samo koliko često, već i kako se pri tom osećate i da li se nešto promenilo. Prevencija počinje pažnjom prema sopstvenom telu – a mali signali, ako ih čujemo, mogu sprečiti velike probleme.
