Priča o Patriciji Frustači ostaje duboko upisana u sećanje onih koji su čuli za njenu nesvakidašnju borbu i životni put. Ona nije bila slavna pevačica niti filmska zvezda, već obična žena s velikim srcem i neiscrpnom željom za većom porodicom. Patricija je, u vreme kada su mnogi zazirali od medicinski potpomognute oplodnje, hrabro zakoračila u taj svet – što ju je dovelo do jedne od najneobičnijih i najtragičnijih priča o majčinstvu u modernoj američkoj istoriji.
Pre nego što je postala poznata javnosti, Patricija je vodila jednostavan život. Radila je kao nastavnica engleskog jezika i sa svojim mužem Samuelom imala sina po imenu Džozef. Iako im je život bio skladan, Patricija je duboko u sebi osećala da je rođena da bude majka većoj porodici. Želela je da njen sin ne odrasta sam, da ima braću i sestre s kojima bi delio detinjstvo i kasniji život. Iz te snažne želje, počeo je njen put kroz izazove vantelesne oplodnje.
Kroz niz tretmana plodnosti, koji su u to vreme predstavljali još uvek rizičan i ne sasvim do kraja istražen metod, Patricija je uspela da ostane trudna – ali ono što je usledilo bilo je iznenađenje za sve. Nosila je sedmorke, što je predstavljalo jedan od najvećih višestrukih trudnoća u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Iako je vijest o trudnoći izazvala ogromnu pažnju medija i javnosti, iza kulisa se krila velika zabrinutost – kako medicinska, tako i emocionalna.
Trudnoća je bila izuzetno teška, a porođaj se desio čak 12 nedelja pre termina. Patricija je porođena carskim rezom, ali nažalost, ne sve bebe su preživele. Od sedam rođenih, samo troje dece je preživelo. Jedna devojčica rođena je mrtva, dok su dva dečaka i jedna devojčica preminuli tokom prvih nekoliko nedelja života.
Tragedija koja je usledila ostavila je duboke emocionalne i psihološke posledice po celu porodicu. Patricija se, kao majka, suočila sa neizrecivim bolom – svaki dan ju je podsećao na izgubljene bebe, a slike koje je čuvala bile su svakodnevni podsetnik na ono što je izgubila. Njena izjava da ne prođe dan a da se ne seti svojih mališana, govori o dubini tuge i tuge koja ne prolazi.
Pored emocionalnog tereta, pojavili su se i ogromni medicinski troškovi. Lečenje troje preživelih beba, kao i pokušaji da se spasu i ostali, dostigli su cifru od milion dolara. Porodica je odlučila da tuži klinikuu za plodnost i lekare koji su vodili tretmane, smatrajući da je učinjen ozbiljan previd i da nisu pruženi adekvatni saveti ni podrška. Ishod sudskog procesa doveo je do nagodbe: porodica je dobila 450.000 dolara i dogovor o doživotnim mesečnim iznosima za troje preživelih, bez formalnog priznanja krivice.
Iako je finansijska podrška bila određena uteha, nije mogla zalepiti slomljeno srce. U godinama koje su sledile, Patricija je počela da se bori s ozbiljnim psihičkim problemima. Njen sin Džozef kasnije je otkrio da je majka razvila bipolarni poremećaj, stanje koje je dodatno pogoršano medijskim pritiskom i stalnom izloženošću. Kako je on rekao: „Ona je bila obična žena, pregazila ju je slava.“ Život pod reflektorima, iscrpljenost, tuga i svakodnevni napori da očuva stabilnost porodice – sve to je polako narušavalo njeno mentalno zdravlje.
Ipak, bez obzira na sve kroz šta je prošla, Patricija nikada nije pokazala žaljenje zbog svoje odluke da postane majka putem tretmana plodnosti. „Nikada se nije pokajala“, rekao je Džozef. „Deca su bila njen razlog za život.“ Njena snaga i uverenje da je ispravno postupila, iako su okolnosti bile surove, ostali su trajno prisutni.
Uprkos tragičnim ishodima, pet godina nakon porođaja sedmorki, 1990. godine, Patricija i njen muž su ponovo postali roditelji – ovaj put zdravih blizanaca, dečaka i devojčice. Ovi blizanci su kasnije završili fakultete i vodili mirniji, privatni život, daleko od svetla reflektora koji su pratili njihovu porodicu deceniju ranije.
Nažalost, njihov brak nije izdržao težinu prošlosti. Patricija i Samuel su se razveli nedugo nakon rođenja blizanaca. Ipak, ona je ostala bliska sa sinom Džozefom, koji je tada već imao svoju porodicu. Patricija se posvetila životu bake i nastavila raditi kao učiteljica, pronalazeći ispunjenje u svakodnevnim kontaktima s decom i zajednicom. Njena kuća bila je mesto smeha, priča, podrške i topline.
Od troje preživelih sedmorki, danas:
-
Jedna devojčica je udovica i majka dvoje dece. Vodi jednostavan, ali ispunjen život.
-
Jedan sin živi samostalno i uspeo je da razvije samopouzdan i stabilan život.
-
Drugi sin živi s ocem, održavajući vezu sa porodicom i negujući sećanje na majku.
Džozef je u jednom intervjuu govorio o svojoj majci s dubokim emocijama. „Bila je najzabavnija osoba koju sam ikada poznavao. Od svakodnevnih zadataka pravila bi avanturu.“ Bez obzira na tragedije, Patricija je sačuvala smisao za humor, vedrinu i ogromno srce koje nije prestajalo da voli – bez zadrške i kalkulacije.
Njena snaga nije bila u slavnim gestovima, već u svakodnevnoj borbi da ostane majka, baka, učiteljica i oslonac svojoj porodici. Iako se povukla iz medijskog života, u srcima svoje porodice ostala je trajno prisutna. Džozef je čak godinama nakon njene smrti izjavio: „Strašno nam nedostaje.“
Patricija Frustači preminula je 2018. godine, u 63. godini života. Iza sebe je ostavila priču o ženi koja je hrabro kročila na put koji je retko ko imao snage da pređe. Njena priča nosi u sebi poruke:
-
O majčinskoj snazi i bezgraničnoj ljubavi
-
O žrtvovanju zarad porodice
-
O posledicama koje medicina i slava mogu imati kada nadjačaju ljudsku prirodu
-
O nadi i obnavljanju života čak i kada se sve čini izgubljenim
Ona nas podseća da je život složen, često surov, ali i da svaka žena, čak i obična učiteljica iz predgrađa, može postati simbol hrabrosti i dostojanstva. Patricijina priča nije samo hronika jednog izuzetnog medicinskog slučaja. To je istovremeno lekcija i inspiracija – o tome koliko je život krhak, ali i koliko u nama može postojati snage da idemo dalje.
U vremenu kada se ljudska vrednost često meri popularnošću i bogatstvom, Patricija Frustači je pokazala da prave heroine žive tiho, u senkama dnevnih borbi, sa osmehom koji krije neizrecivu tugu, ali i ljubav koju ništa ne može slomiti.
