Danas ćemo pisati o riječima doktorice Ivane koja je otkrila uzroke zbog kojih se ljudi u posljednje vrijeme osjećaju umorno. O čemu se tačno radi pročitajte u nastavku.
U poslednjih nekoliko godina, mnogi ljudi su počeli primjećivati stalni osećaj umora, i to čak i u danima kada nisu radili ništa neuobičajeno naporno. Često je prva pretpostavka promjena krvnog pritiska, jer je to obično objašnjenje koje se često spominje u svakodnevnim razgovorima. Međutim, kako navodi dr Ivana, koja godinama proučava obrasce umora u populaciji, uzrok ovog problema često nije ono što ljudi prvo pretpostave. Umor, koji mnogi doživljavaju kao „stalno prisutan“ i „tup“, retko ima samo jedan uzrok, već se obično radi o kombinaciji faktora koji se vremenom nakupljaju, dok osoba veruje da je to samo prolazna faza.
- Pogrešno tumačenje simptoma: Ljudi često potcene simptome umora i veruju da je dovoljna prosta provera krvnog pritiska kako bi rešili problem, ali to nije dovoljno da bi se otkrio pravi uzrok.
- Kombinacija faktora: Dr Ivana naglašava da je uzrok umora obično kombinacija više faktora, a ne samo krvni pritisak.
Kada stručnjaci, poput dr Ivane, proučavaju veliki broj slučajeva sa sličnim simptomima, primete se određeni obrasci. Savremeni način života stvara stalnu izloženost informacijama i zahtevima, što može dovesti do stalnog stresa i emocionalnog preopterećenja. Mnogi ljudi više nisu svesni razlike između trenutaka kada su zaista umorni i trenutaka kada jednostavno moraju da funkcionišu, pa nastavljaju da rade po navici, ignorišući signale svog organizma. Taj preveliki pritisak može dovesti do pogoršanja stanja, zbog čega telo počinje slati snažnije impulse, koje ljudi često pogrešno pripisuju krvnom pritisku.
- Stres i preopterećenje: Stalan pritisak, bilo spoljašnji ili unutrašnji, stvara osećaj iscrpljenosti, a ljudi ne prepoznaju kada je potrebno da se zaustave.
- Ne prepoznavanje umora: Ignorisanje signala tela i uporno ignorisanje umora može pogoršati stanje.
Dr Ivana ističe da je važno napraviti razliku između kratkotrajnog umora, koji je rezultat napornog dana, lošeg sna ili stresa, i kroničnog umora koji traje danima, nedeljama ili mesecima. Ako osoba ne može da se seti kada se poslednji put probudila odmorna, to je znak da je problem dublji od običnog umora. U velikom broju slučajeva, uzrok nije krvni pritisak, već faktori o kojima ljudi retko razmišljaju dok ne postanu ozbiljni.
- Kratkotrajan vs. kroničan umor: Dr Ivana naglašava da umor koji traje danima i nije povezan sa konkretnim događajem, kao što je naporan dan, zahteva širu analizu.
- Povezanost sa skrivenim faktorima: Uzroci umora mogu biti skriveni i često su povezani sa stvarima koje ljudi zanemaruju.
Neki od najčešćih uzroka za dugotrajan umor, o kojima ljudi ne razmišljaju, uključuju:
- Nekvalitetan san – čak i ako osoba spava dovoljno sati, san može biti niskog kvaliteta i ne pružati potrebnu obnovu energije.
- Stalna izloženost stresu – emocionalno preopterećenje stresa može imati ozbiljan uticaj na energetske nivoe.
- Nedostatak mikroelemenata i vitamina – nedostatak nutrijenata, kao što su vitamini i minerali, može uzrokovati iscrpljenost i smanjenu energiju.
- Neregulisana rutina obroka – preskakanje obroka i nepravilna ishrana mogu drastično uticati na nivo energije.
- Prekomerna upotreba uređaja – naročito u večernjim satima, što utiče na kvalitet sna i nivo energije.
- Nedovoljno kretanja – čak i kod ljudi koji se smatraju “aktivnim”, nedostatak fizičke aktivnosti može uzrokovati umor.
Dr Ivana takođe napominje da je jedno od najvećih problema to što simptomi mogu da se preklapaju. Osoba koja ima nedostatak određenih nutrijenata može osećati iste simptome kao i neko ko pati od hroničnog stresa ili nesanice. Takva preklapanja često navode ljude da izaberu najjednostavnije objašnjenje – na primer, da im pritisak skače. Međutim, dr Ivana naglašava da povišen ili snižen pritisak retko izaziva stalnu iscrpljenost, osim ako se ne javljaju ekstremni slučajevi.
- Preklapanje simptoma: Ponekad ljudi prilikom procene svog stanja ne razumeju da uzroci mogu biti različiti, što vodi pogrešnim zaključcima.
- Pritisak nije jedini krivac: Iako je važno pratiti krvni pritisak, on nije najčešći uzrok umora.
Dr Ivana posebno podvlači da osobe koje osećaju stalnu iscrpljenost, sa simptomima poput težine u mišićima, slabije koncentracije, nesvestice ili maglovitih misli, ne bi trebale samo da se fokusiraju na merenje pritiska. To često odlaže pravi trenutak kada je potrebno potražiti stručnu pomoć.
- Zanemarivanje signala: Ignorisanje simptoma i samo merenje pritiska bez traženja stručne pomoći može odložiti rešavanje stvarnog problema.
- Fokus na celokupno zdravlje: Da bi se rešio problem umora, potrebno je sagledati celokupnu sliku, uključujući sve fizičke, emocionalne i životne faktore.
Dr Ivana navodi da postoji nekoliko ključnih grešaka koje ljudi prave u interpretaciji svog stanja:
- Ignorisanje telesnih signala.
- Preuzimanje previše obaveza bez realne procene kapaciteta.
- Osim praćenja pritiska, ne traženje stručne pomoći.
- Navikavanje na umor i njegovo prihvatanje kao normalno stanje.
Na kraju, dr Ivana savetuje da ljudi slušaju svoje telo i da ako osećaju stalni umor, treba da prepoznaju da to nije normalno. Umor koji traje duže vreme, bez jasnog uzroka, trebalo bi da podstakne osobu da potraži pomoć i sagleda sve faktore koji utiču na njeno zdravlje.
- Prepoznavanje problema: Ako umor traje danima i utiče na svakodnevni život, trebalo bi da se potraži pomoć i istraže svi uzroci, a ne da se ignoriraju telesni signali.
