danas ćemo pisati o tihom ali u isto vrijeme jako bitno radniku u našem tijelu, a to je pankreas. To je organ koji se malo pominje, a bez kojeg đvot ne bi mogao teći kako smo mi navikli.
Radi svakodnevno, bez prestanka, i dok sve funkcioniše kako treba, gotovo da i ne mislimo na njega. Ali kada se pobuni, posljedice su ozbiljne i bolne. Pankreas je organ koji često zanemarujemo, a on u stvari predstavlja pravu biohemijsku fabriku našeg tela. Njegova osnovna uloga je da proizvodi enzime koji razgrađuju hranu i da luči insulin, hormon koji održava stabilan nivo šećera u krvi. Problem nastaje kada ga preopteretimo – tada reaguje naglo i oštro, kroz stanje poznato kao pankreatitis.
Poznati ruski lekar dr Aleksandar Mjasnikov naglašava da ono što radimo nakon šezdesete godine posebno utiče na zdravlje pankreasa. Loše navike koje su ranije možda prolazile neprimetno, sada postaju opasne. Kao i stara mašina koja godinama radi, pankreas može iznenada da otkaže pod najmanjim dodatnim opterećenjem. Da bi ostao zdrav, lekar savetuje tri jednostavna, ali dragocena pravila. Na prvi pogled deluju banalno, ali upravo se u njima krije ključ dugovečnosti.
1. Pravilna ishrana i izbegavanje prejedanja
Najveći neprijatelj pankreasa je masna i teška hrana. Velike porcije, pržena i dimljena jela, kao i alkohol, iscrpljuju ovaj organ do granica izdržljivosti. Kada se preoptereti, enzimi koji bi trebalo da vare hranu počinju da napadaju samu žlezdu. Tada nastaje pankreatitis – bolest koja dolazi iznenada i sa jakim bolovima. Mnogi koji su je preživeli kažu da nikada više nisu ponovili iste greške.
- Umesto jedne obilne večere, preporučuje se pet do šest manjih obroka dnevno.
- Prženu i konzervisanu hranu najbolje je zameniti kuvanim i laganim jelima.
- Alkohol je posebno rizičan nakon šezdesete – tada postaje pravi otrov za pankreas.
2. Kontrola šećera u krvi
Šećer nije problem samo u kolačima i bombonama. Gazirana pića, slatki jogurti, peciva za doručak – sve to čini da šećer u krvi naglo skače. Svaki taj skok tera pankreas da luči insulin. Ćelije koje ga proizvode vremenom se iscrpljuju, a posledica može biti dijabetes tipa 2.
- Rešenje je u složenim ugljenim hidratima: integralne žitarice, povrće, riba i jaja.
- Proteini i vlakna usporavaju varenje i održavaju ravnotežu.
- Slatkiši treba da postanu retka poslastica, a ne svakodnevna navika.
Manje šećera znači više snage za pankreas i manji rizik od iscrpljivanja ćelija koje proizvode insulin.
3. Odmor za pankreas
Treći savet deluje najjednostavnije, ali mnogima je i najteži: pankreas mora da ima vreme odmora. Kasne večernje užine i prejedanje pred spavanje najgore su što možemo da mu učinimo. Tokom noći telo se obnavlja i organi treba da miruju, a ne da rade punom parom.
- Povremeni post od 12–14 sati donosi ogromnu korist.
- Primer: večera u 19 sati, doručak tek sledećeg jutra.
- Lagana večera i kratka šetnja pomažu boljem snu i rasterećuju pankreas.
Bolje je leći sa blagom gladi nego sa punim stomakom, jer pun želudac tera pankreas da radi i onda kada bi trebalo da se obnavlja.
Dr Mjasnikov često ističe da zdravlje pankreasa ne zavisi od komplikovanih dijeta i strogih pravila, već od malih svakodnevnih navika. Ako jedemo manje, pazimo na unos šećera i damo telu priliku za odmor, možemo da očuvamo ovaj organ u dobrom stanju i u osamdesetoj godini života. U suprotnom, pankreas može da zakaže već dvadeset godina ranije.
Za kraj, vredi podsetiti se reči Paracelzusa, starog lekara: „Sve je otrov i sve je lek – doza je ta koja čini razliku.“ Kada je reč o pankreasu, to je bukvalno tačno. Jedna kasna večera, jedno parče torte ili jedna masna gozba mogu biti kap koja preliva čašu. Ali isto tako, jedna zdrava odluka, jedan lagan obrok i jedno odricanje mogu biti ono što će produžiti život i očuvati zdravlje.
- Pankreas je tih, ali presudan organ.
- Ako ga zanemarimo, odgovoriće bolno i naglo.
- Ako ga čuvamo, nagradiće nas zdravljem i snagom koja traje.
Na nama je da izaberemo kojim putem ćemo ići. Svakodnevne odluke – ono što jedemo, kada večeramo i koliko se odmaramo – određuju da li će pankreas ostati saveznik našeg zdravlja ili postati izvor ozbiljnih problema.
