Voditeljka Jovana Jeremić suočila se u junu ove godine sa jednim od najtežih životnih trenutaka – izgubila je svog oca, Miodraga, koji joj nije bio samo roditelj, već i pravi oslonac, prijatelj i najveća podrška. Iako javnost često poznaje Jovanu kao osobu snažnog karaktera, samouverenu i direktnu, ona je sada odlučila da otvoreno podeli bol kroz koji prolazi, ali i poslednje reči koje joj je otac uputio pred smrt.
Kako je sama izjavila u intervjuu za „Premijeru vikend specijal“, ovaj gubitak imao je duboko transformativni uticaj na nju. „Mene je Bog transformisao, sve što se desilo u prethodnom periodu me promenilo na bolje. Ja sam sazrela i izvukla maksimum. Dokazala sam da kad se razbijem u paramparčad, ja se sastavim u remek-delo“, rekla je voditeljka, naglašavajući da ju je smrt oca zauvek promenila: „Tatina smrt me promenila, ja više nikada neću biti ista.“
Prema njenim rečima, poslednje želje koje joj je otac uputio bile su dve najvažnije stvari: da čuva svoju ćerku Leu i da pronađe pravog životnog partnera. „Moj otac mi je poslednji put rekao da od mene očekuje dve stvari, da čuvam Leu i da nađem pravog. On je želeo da ode bezbrižan.“ Jovana ističe da su njih dvoje delili poseban odnos, pun razumevanja i bliskosti, budući da su emotivno bili veoma slični.
Ona opisuje svog oca kao čoveka koji je imao sposobnost da poveže emocije sa realnim svetom. „Moj otac je umeo da oseća emociju i da ih spoji sa materijalnim svetom. Bio je čovek koji je znao da balansira i razume šta mi je u životu važno. Zato me je i razumeo, više nego bilo ko drugi. Njegov odlazak ostavio je pečat koji će me oblikovati do kraja života“, istakla je Jovana.
Kada je reč o ljubavi, ona smatra da se ona ne može tražiti, već da dolazi sama, kao dar od Boga. „Sve moje ljubavi bile su velike i ja sam uvek volela jako. Uvek može da se pojavi neko, ali odgovor je možda. Ljubav se desi, ona se ne planira.“ Ove reči jasno pokazuju da, uprkos gubitku jednog od najvažnijih ljudi u životu, Jovana i dalje veruje u snagu emocija i u mogućnost da pronađe osobu koja će joj biti pravi oslonac.
Njena iskustva bola i tuge isprepletena su sa ličnim rastom i razvojem. Iako joj je bilo izuzetno teško, ona priznaje da ju je upravo taj period učinio jačom i spremnijom da se suoči sa novim izazovima. Smrt oca za nju nije predstavljala samo kraj jednog poglavlja, već i prekretnicu, trenutak kada je morala da pronađe unutrašnju snagu i nastavi dalje.
Tokom razgovora, Jovana je istakla da gubitak nije videla samo kao kraj, već i kao početak nečeg novog. „Ja sam sada jača osoba. Sve što se desilo izvuklo je iz mene ono najbolje. Naučila sam da od bola stvorim snagu, da od suza stvorim novu energiju.“ Za nju je očev odlazak simbol lične revolucije – trenutak kada je shvatila da mora živeti odlučnije i ispunjenije.
Njene reči snažno su odjeknule u javnosti jer su pokazale da i ljudi koji deluju nepokolebljivo i samouvereno nose svoje krize i tugu. Mnogi su se poistovetili sa njenim iskustvom gubitka roditelja i pronašli utehu i inspiraciju u njenim iskrenim rečima.
Na kraju, Jovana je naglasila da njen otac nije otišao zauvek, već da će zauvek ostati deo nje. „Ja sam imala oca koji mi je ostavio životni pečat. On je uvek bio uz mene, a sada je njegova snaga u meni.“ Ova rečenica najbolje oslikava koliko je duboko njegov uticaj ostao u njenom životu i zašto će njegovo prisustvo biti večito, uprkos fizičkom rastanku.
