Darko Lazić, već dugi niz godina prisutan na regionalnoj muzičkoj sceni, nedavno je javno progovorio o najtežim iskustvima koje je proživljavao tokom svoje karijere. Njegova priča je ne samo lična ispovest, već i univerzalna lekcija o tome kako brz uspon u svetu zabave može nositi sa sobom velike izazove, poroke, ali i mogućnost preobražaja.
Otvorenim tonom, bez želje da sebe predstavi u boljem svetlu, Lazić je govorio o trima ključnim aspektima svog života koji su mu doneli najviše borbe i patnje:
-
Borba s porocima, naročito sa zavisnošću od narkotika,
-
Finansijski problemi, izazvani lošim upravljanjem novcem,
-
Kompleksni ljubavni odnosi, koji su ostavili duboke tragove na njegovu emocionalnu stabilnost.
Ono što daje posebnu vrednost njegovim rečima jeste iskrenost – bez pravdanja, bez skrivanja, bez maski.
U periodu kada je prvi put zakoračio na veliku scenu, Darko je bio izuzetno mlad, pun energije, željan uspeha i priznanja. Vrlo brzo je došao do velike zarade, nastupi su se nizali, dvorane su bile pune, a džepovi puni gotovine. Bio je okružen ljudima koji su ga slavili, tapšali po ramenu i pružali mu osećaj da je nedodirljiv. U tom svetu, punom svetala reflektora i lažnog sjaja, pojavio se kokain – kao sredstvo za “opuštanje”, za “proširivanje granica”, kako su mu tada govorili.
Darko priznaje da nije odmah razumeo ozbiljnost situacije. Verovao je da sve drži pod kontrolom. Međutim, kako je vreme prolazilo, shvatio je da ta prividna kontrola vodi ka unutrašnjem haosu – gubitak fokusa, pogoršanje porodičnih i prijateljskih odnosa, kao i zdravstveni problemi koji nisu mogli biti ignorisani.
“Mladost zna da zavede čoveka,” ističe Lazić. Kada te svi dižu u nebesa, lako je izgubiti tlo pod nogama. On danas otvoreno kaže da mu je žao što je pristao na taj vid eskapizma. Njegova priča nije usamljen slučaj – već simptom mnogo šire pojave na muzičkoj sceni: mladi umetnici, opijeni slavom, često zaboravljaju granice.
Osim borbe sa zavisnošću, Darko je govorio i o drugom aspektu koji ga je, kako kaže, “ubijao iznutra na tihoj vatri” – a to je neodgovorno trošenje novca. Iako je zarađivao znatne sume, nikada nije imao osećaj za planiranje, štednju ili investiranje. Kupovao je skupe automobile, garderobu, putovao bez razmišljanja, ne pitajući se koliko sve to zaista košta na duže staze.
Njegov život je bio pod pritiskom javnog imidža, ideje da mora uvek da izgleda uspešno i moćno, bez obzira na to šta se stvarno dešava u njegovom bankovnom računu. Često se zaduživao, uzimao kredite, oslanjajući se na logiku “platiću kasnije”, koja ga je ubrzo dovela do velikih dugova i problema sa zakonom.
Ističe koliko je finansijska pismenost zanemarena kod mnogih umetnika, posebno mladih. “Znamo da pevamo, znamo da nastupamo, ali ne znamo kako da čuvamo ono što zaradimo,” rekao je. Danas veruje da bi svaki umetnik, bez obzira na talenat, trebalo da nauči osnove upravljanja novcem, jer slava je prolazna, a dugovi ostaju.
Treći segment njegove ispovesti tiče se ljubavnog života, koji je, kako sam kaže, bio ispunjen turbulentnim emocijama i nezrelim odlukama. Posebno se osvrnuo na brak sa Anom Sević, sa kojom ima dete i koju i danas opisuje sa velikim poštovanjem. Njihov odnos bio je snažan, ali ne i stabilan. Mladi i impulzivni, često su reagovali bez promišljanja, što je vremenom narušilo odnos i dovelo do razlaza.
Darko je priznao da nije uvek bio partner kakvog bi žena zaslužila. “Učimo dok gubimo,” rekao je, prisećajući se kako su nerazumevanje, nedostatak komunikacije i međusobna tvrdoglavost stajali na putu srećnog braka. Međutim, ono što iznenađuje jeste njegov sadašnji pogled na stvari: danas iskreno želi da i Ana i Marina Gagić, njegova bivša partnerka s kojom ima sina, pronađu svoju sreću. Takav stav, kako ističe, nije došao lako – već kroz proces ličnog sazrevanja, introspektive i prihvatanja sopstvene odgovornosti.
Danas se trudi da sa bivšim partnerkama neguje odnose zasnovane na poštovanju, posebno zbog dece. Čak ima i dobar kontakt sa Aninim sadašnjim suprugom, što smatra velikim uspehom na polju emocionalne zrelosti. “Ne mora svaki kraj da bude rat,” kaže Lazić, verujući da ljubav ne mora završiti mržnjom ako se uloži trud da se odnosi transformišu.
Kroz sve što je podelio, on jasno poručuje: slava i bogatstvo nisu garancija sreće. Naprotiv, često su maska iza koje se kriju nesigurnosti, strahovi i unutrašnje borbe. Ipak, njegova priča nije samo upozorenje – već i nada. Nada da čak i nakon najtežih padova, čovek može pronaći put nazad, promeniti tok svog života i postati bolja verzija sebe.
Posebno je naglasio značaj razvijanja emocionalne inteligencije, koju definiše kao sposobnost da razumeš sebe, ali i druge, da prepoznaš sopstvene slabosti i reaguješ sa smirenjem umesto impulsivnosti. Smatra da je upravo ta veština ono što ga danas čini stabilnijim, strpljivijim i odgovornijim, kako u privatnom tako i u profesionalnom životu.
Darko ne poriče svoje greške. Naprotiv – on ih iznosi kao lekcije, želeći da mladim ljudima, koji se tek upuštaju u svet javnog života, pokaže da nije sve u reflektorima i luksuzu. Ono što se vidi spolja često ne odgovara istini koju neko živi iznutra.
Njegove reči predstavljaju poziv na razmišljanje, naročito za:
-
mlade umetnike, koji tek ulaze u svet estrade,
-
javne ličnosti, koje se bore sa sličnim pritiscima slave,
-
obične ljude, koji misle da su poznati i bogati uvek srećni.
“Biti uspešan znači znati kada treba stati, znati se izviniti, znati štedeti, znati voleti bez posesivnosti,” poručuje Lazić.
Na kraju, njegova priča nije priča o slomu, već o transformaciji. Nisu ga definisale njegove greške, već način na koji je iz njih izašao. Danas, dok nastavlja karijeru sa više pažnje i odgovornosti, postavlja nove temelje – one koji nisu sagrađeni na iluziji uspeha, već na stvarnim vrednostima: miru, poštovanju, samosvesti i učenju.
Poruka koju ostavlja za sobom jeste jednostavna, ali snažna:
“Uspeh nije samo aplauz publike. Uspeh je i tišina u kojoj možeš da budeš sam sa sobom – i da znaš da si u redu.”
