Gubitak voljene osobe je jedan od najdubljih emotivnih udaraca koje čovek može doživeti, a ceremonija sahrane često postaje trenutak kada bi mnogi voleli da se poslednji put fizički ili emocionalno povežu sa preminulim – bilo da je to dodir, zagrljaj ili poljubac kao izraz ljubavi, zahvalnosti i oproštaja.
U jednom šokantnom iskazu, dr Viktor Ivanovik, ljekar iz Moldavije s milionskim pratiocima na TikToku, tvrdio je kako topli kontakt sa telom pokojnoga u kovčegu može biti opasan. Izneo je tvrdnju da se već nekoliko sati nakon smrti – obično posle devet sati – na telu aktiviraju opasne bakterije koje bi kod živih osoba mogle uzrokovati gubitak mirisa, probleme sa disanjem, pa čak i srčane poremećaje. Ova izjava je izazvala lavinu reakcija, posebno među ljudima koji su nedavno izgubili bliske.
Ivanovik je posebno naglasio situacije kada se sahrane organizuju tokom toplih meseci ili kada telo nije čuvano u adekvatnim rashladnim uslovima. Ako porodica želi da se oprosti poljubcem, savetovao je, trebalo bi to učiniti isključivo ukoliko je telu osiguran profesionalni hladni ambijent, poput onog u mrtvačnicama sa standardizovanom temperaturom.
Njegove reči su podelile javnost: dok su neki smatrali da je njegov komentar hladan i neosetljiv prema tugovanju porodica, drugi su izrazili zabrinutost — posebno roditelji male dece i osobe sa oslabljenim imunitetom.
Suprotni stav stručnjaka
Međutim, glas stručnjaka brzo je doveo u pitanje njegove tvrdnje. Dr Stjuart Fišer, internista iz Njujorka, pružio je naučno utemeljen odgovor:
-
Imuni sistem kod zdravih ljudi efikasno uništava eventualne mikroorganizme koji bi se moglo naći na telu pokojnika.
-
Ne postoje dokumentovani slučajevi oboljevanja osoba neposredno nakon što su poljubile preminulog tokom sahrane.
-
Ako bi ovakav rizik zaista postojao, vrhovne medicinske institucije bi odavno zvanično upozorile javnost.
Fišer je izrazio iznenađenje što tokom svoje dugogodišnje prakse nije naišao na niti jedan takav slučaj. Naglasio je da bi realna medicinska opasnost bila poznata i prijavljivana, što se do danas nije dogodilo.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) time potvrđuje sličan stav u svojim zvaničnim smjernicama – posmrtni ostaci osobe koja je umrla prirodnim putem ne predstavljaju značajan rizik po zdravlje drugih. Izuzetno su retki slučajevi kada se radi o smrtnim ishodima izazvanim zaraznim bolestima visoke opasnosti, poput:
-
kolere
-
hemoragičnih groznica
U većini slučajeva, ovi patogeni ne opstaju dugo u telu preminule osobe, naročito ako je telo pravilno pripremljeno i konzervirano prema profesionalnim standardima.
Proceduralna sigurnost i verifikacija informacija
Godine obuke pogrebnih službenika uključuju rigorozna pravila higijene i pripreme tela – to su postupci dizajnirani da minimiziraju rizik po sve uključene u proces organizacije i same ceremonije. Dr Fišer dodaje da, iako lični ne preporučuje poljubac pokojnika, iz medicinskog ugla to nije zabranjeno. Ako su ispunjeni uslovi:
-
telo je pravilno pripremljeno,
-
osoba koja želi poljubiti pokojnog oseća emotivno rasterećenje,
onda ne postoji opravdani medicinski razlog da se takav čin ne dozvoli.
Takođe, dosta pitanja je podignuto povodom medicinske legitimnosti dr Ivanovika. Iako prilično prisutan online, nije javno poznato da poseduje validnu medicinsku licencu, a pokušaji da se verifikuje njegovo obrazovanje i stručnost bili su neuspešni. Ovo stavlja u sumnju autoritet njegovih tvrdnji i naročito potencijal koje njegove poruke imaju među širokom publikom.
Emocije, empatija i odgovornost u digitalnom prostoru
Na društvenim mrežama pojavili su se brojni komentari.
-
Jedan korisnik je emotivno izjavio: “ponovo bih poljubio svog oca, čak i da izgubim čula”.
-
Drugi su podvukli da ne postoji medicinska zabrana ili potreba da iko drugi odlučuje o načinu njenog oproštaja — to je čin ljubavi, ne medicinski odbor.
Ključni zaključci
Svako ljudsko biće žali drugačije. Taj čin oproštaja ne treba tehnički kritikovati ako telo nije predstavljalo rizik, a ako donosi emotivno olakšanje. Lek pivota ka tome da porodice slušaju sebe, kontrolu nad emocijama, ali i razumevanje medicinskih činjenica.
Ovaj incident naglašava koliko je važno da se informacije koje dolaze od onih koji deluju kao stručnjaci proveravaju — popularnost ne garantuje validnost. U društvu gde se informacije šire brže nego ikad, potrebno je prepoznati razliku između viralnosti i stručnosti.
U trenucima tuge i gubitka, razumijevanje medicinskih činjenica ne treba da umanjuje emocionalnu bol, ali može doneti mir i sigurnost. Ako se telo pravilno pripremi, i ako osoba oseća da je poljubac poslednji čin oproštaja, nema naučnog razloga da ne učini to.
Na kraju, ljudska povezanost i emocionalna potreba za kontaktom često prevaziđu sterilne savete — ali ono što imamo je mogućnost izbora, s punim razumevanjem rizika, smernica i emotivne vrednosti.
